Sabotaža

Mediji nude informacije.
Nekada šturo, stariji pamte, dva tv programa i cenzurisane novine,
a danas se stotine programa utrkuju da nam dostave sliku sveta,
toliko precizno da ne moramo ni da izlazimo.
Nekada smo gledali kroz prozor da bismo videli da li će kiša (ili pobuna),
danas gledamo ekran koji nosimo u džepu.

Razumevanje sveta i sebe je izvor slobode.
Razumevanje uzroka nas čini slobodnim.
Nerazumevanje izaziva frustraciju, bes. Agresiju.

Mladi imaju potrebu da razumeju. Da uče.
Traže, ne znajući da će sam čin traženja njihovim životima dati smisao.
To što nađu će otvarati nova vrata, nove mogućnosti, nova traženja.
Tragaoci postaju radoznali, samopouzdani, odgovorni i hrabri ljudi.

Onda se desila sabotaža.
Mediji nam nude sadržaje koji traže razumevanje,
ali to više nisu pitanja sveta, prirode, društva, ljudskosti.
Iskačuća pitanja koja traže odgovore su banalnosti: da li je pevačica na nastupu nosila gaćice, šta je Janjuš rekao Aneli i da li je Aca Lukas dobar u krevetu.
To su teme koje mediji nude kao najvažnije.

Mladi um neselektivno obrađuje i razumeva sve što mu je ponuđeno.

Kao posledicu, društvo više ne stvara graditelje brana, istraživače, pametne i sposobne ljude,
nego Baku, prasad i ćacad, sitne kriminalce, prostitutke i prevarante.

Ovakva vlast je direktna posledica.
Šta će pametnom čoveku vlast? Njemu je potreban službenik, sluga na plati države, koji će mu završiti dosadan deo posla.
Ali idiotu je potrebna vlast. Vođa. Čopor.
Da bi se održala ravnoteža, potreban je i neprijatelj. "Oni".
I eto recepta za propast.

Nekada su glupi ljudi bili propalice i kriminalci,
a sada glupi rade ukravaćeni  u državnim ustanovama,
jer se za njihovo mesto prostitutki i kriminalaca bore najinteligentniji.