четвртак, 31. јул 2025.
Miris tišine posle oluje
Život je knjiga koju nikada ne objavimo nego je stalno dopisujemo. Nisu sva poglavlja istog žanra. Život je pisanje, nikada čitanje.
Kriterijum pismenosti je spuštanjem proseka toliko pao da, kad sretneš nekoga ko razlikuje "jer" od "jel", nazoveš ga intelektualcem.
Hrabri ljudi se žene devojkama koje vole. Manje hrabri devojkama koje njih vole. Prvi su bar neko vreme zadovoljni, drugi su bar neko vreme uspešni. Ko su onda srećni? To su oni koji umeju da razlikuju klozet od spavače sobe, kuhinju od dnevne, kafanu od stadiona. Kafana je mesto na kojem piješ, stadion mesto na kojem povraćaš. Metabolizam traži prostor. Ko pomeša prostorije, makar sve bile u zlatu i mahagoniju, postaje hodajuća nesreća.
Neko planira i predviđa koji će vetar dunuti.
Neko čeka vetar i okreće jedra u pravcu vetra.
Neko čvrsto drži jedro i ne dozvoljava mu da mrdne, ma koliko se vetar menjao.
Neko je odvezao jedro i dozvoljava vetru da okreće jedro.
Neko je umesto jedra okačio zastavu i pozerski priželjkuje dostojanstvenu propast.
Neko je odbacio jedro jer mu ne treba.
Svako različito čeka vetar.
A vetar ne mari za jedrilice, sam sebi je dovoljan.
Nekad upoznavanje približi ljude, nekad ih snažno odgurne jedno od drugog. Čega se više bojiš?
https://youtu.be/C5vqN44iK20
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Ne bojim se, znam da se svako poznanstvo posle izvenog vremena završava na isti način - posle prvobitnog oduševlnjenja i osećanja bliskosti sa najzad pronađenom bliskom dušom, sledi razočarenje i gorčina.
ОдговориИзбришиJedva da postoji nekoliko osoba koje su izuzetak, ali se i uz njih uzdržavam da dublje začeprkam i nagazim na skriveno klizište, glib.
Kakav olujni tekst, nema čega nema,
ОдговориИзбришиuskovitlani rukopisi, jedrilice, vetar, konopci i jedra, kafane, stadioni, spavaće sobe, zlato, mahagoni,
ženidbe-udadbe, sreća, nesreća, pijenje i bljuvanje, hrabrost i kukavičluk - ima baš svega kao u svakom životu.
I naravno muzika, mnogo dobre muzike. :*
Jedino nema ništa o mirisu tišine posle životne oluje i bolje što nema, to poglavlje me brine.
:* :zag: :heart:
ИзбришиKad se podvuče crta knjiga završava, ali vredi čitanja samo dok se dopisuje.
ОдговориИзбришиUbrzano vreme ume da zgužva puno toga u jedan tekst. Prvo živimo, zatim pišemo, na kraju čitamo. Sve je kako treba i gde treba. Dobra muzika ne ulepšava nego otkriva da je stvarnost lepa.
Nije stvarnost lepa.
ИзбришиLepa je umetnost, što je stvarnost grđa i odvratnija, to su umetnička dela snažnijja, lepša, spasavaju nas od malodušnosti, da se ne podavimo.
Umetnost je pribežište brodolomnika.
https://www.youtube.com/shorts/0J2LM-y7fKc?feature=share
ИзбришиJeste, ali je ipak bolji jednostovan i lep, makar i monoton život od sadržajnog života ispunjenog nevoljama, porazima i nesrećama.
ИзбришиTo ne važi za izuzetne veličine koji su iz lične tragedije i patnje izvukli iz sebe najbolje i ostavili čovečanstvu na dar, nesalomivi karakteri.
Kakva mazohistčka demagogija!
ИзбришиŽivot treba da je lep, radostan, ispunjen ljubavlju, svaki čovečuljak se bori za to celoga života.
I pored svih trenera koji ga maltretiraju i vaspitavaju za dobar život, on ipak retko uspeva, uglavnom je nezadovoljan, nesrećan.
Ljubav je pitanje sreće, ili je nađeš ili ne nađeš nikada, tu nema pomoći.
Trošimo živote učeći potrebne veštine, izbegavajući novi svetski poredak, u strahu od zemljotresa, virusa i opasnosti koje vrebaju iz dnevnika. Bavimo se sportom, kozmetikom, modom, da bismo stekli prednost u odnosu na konkurenciju, koja radi isto i na identičan način se sprema za život. Čitamo, ali ne iz zadovoljstva, nego da bismo ostvarili intelektualnu dominaciju. Ratujemo da bismo imali bolje uslove i više mesta za život. Onda otkrijemo anti-age pilule i tretmane, vežbe i meditacije, da bismo izgledali mlađe. Grabimo novac i ostavljamo za crne dane. Taj novac biva potrošen na desetogodišnji zakup parcele.
ИзбришиA život?
Život je ono što prolazi ostavljajući nas zaboravljene na prvom levom koloseku, sa teškim prtljagom koji smo sami sebi natovarili.
ИзбришиAko je verovati knjigama, došli smo ovde da bismo proslavljali i proslavili život.
ИзбришиŽivot nije patnja, disciplina, trud - sve se to desi usput.
Život je slavljenje.
Nema toga u udžbenicima. Zašto?
Život je ono što sam izabereš po svoim uzorima, potrebama, opredeljenjima.
ИзбришиRezultat može biti nečija kopija ili unikat.
Unikat rizikuje da bude obeležen kao čudak, malo ćaknut ili ako je mozgovič - ludi genije.
Svaki od njih je zadovoljan ili nezadovoljan na svoj način,
a srećan će biti samo onj koji je pronašao ljubav svog života, slavi život i uživa u njemu.
Zanimljivo, razmišljamo na isti način, napisali skoro istim rečima. :*
ИзбришиNema u udžbenicima, ali filozofi ateisti-hedonosti pišu o tome, na zgražanje popova za koje je odricanje, ispaštanje i mučeništvo vrlina iznad svih.
Tišina posle oluje miriše na ozon, dobro se sećam, još od detinjstva.
ОдговориИзбришиPravac vetra koji izvrće lišće na naličje i galop tamnih oblaka, bili su nagoveštaj, a onda retke teške kapi koje dižu prašinu i najzad pljusak.
Radovao me je bljesak munja i tresak gromova, a posle svega ozon u nozdrvama i gacanje po baricama.
Oluja je za mene bila praznik prirode, kao vatromet.
Danas su oluje razorne, donose samo strah i očajanje.
Nema više ni mirisa ozona.
Kao što s godinama izvetri miris detinjstva i mladosti.
Voleo bih da sam ja sam pisao moju knjigu, ali uglavnom su je pisali drugi - roditelji, učitelji, pa razni šefovi, generali, žene i deca, nadležni i nenadležni organi, naročito oni.
ОдговориИзбришиNeka poglavlja bih prepravio, neka izbrisao, a utešilo bi me izdanje mog novog žitija, ali...
Zato ne prelistavam, trudim se da zaboravljam.
Idem dalje, to mi je nagrada, valjda.
Zašto tolika kuknjava?
ИзбришиAko malo razmisliš, ta knjiga je tvoja nagrada za odlično učenje i primerno vladanje.
Nisu sve oluje iste.
ОдговориИзбришиSvaka ima svoj karakter, snagu, značaj, posledice, a one najsnažnije, katastrofalne, dobijaju i lično ime da se tek tako ne zaborave, skoro uvek ženskog roda, ko zna zašto?
Gore od tajfuna i uragana su političke, revolucionarne i ratne oluje, od njih stradaju generacije, strada ceo svet, prati ih zadah smrti, a iza sebe ostavljaju miris krv, muk i neizlečiv strah.
Ko je doživeo neku strašnu ličnu tragediju zna da je ravna smaku sveta i da žali što je preživeo.
ОдговориИзбришиIstina, ali preživi, jeziva pomisao i strah od bliske smrti,
Избришиnatera ga da nastavi, skoro uvek.
"Smrt je neprovjerena glasina" - sentenca iz filma.
ИзбришиLogika je univerzalna, ali premise nisu, pa postoje različita mišljenja, ni jedno provereno.
"Po veri vašoj biće vam."
Sinoć sam zaspao i nestao sam. Do jutra. U tome vidim poruku.
Blago tebi, ti veruješ.
ИзбришиDok budeš šetao Jelisejskim Poljima, možda jedna mala ptica sleti na tvoje rame,
ako bude sreće. :zag: :*..:heart:
:* :zag: ❤️
ИзбришиA ja ću ti sleteti na vrh nosa i lupati krilima po ušesima,
Избришиkako ne bi zaboravio da njačeš. :* :* :*
Iza ovakve oluje nema tišine, sledi miris pobune.
ОдговориИзбришиUdahnimo duboko, krenimooooo!
https://youtu.be/mdFrn89x74k
Iz pobune u pobunu od kad znam za sebe, prođe mi život kao da sam po zanimanju buntovnik.
ИзбришиNišta se nije desilo, ništa promenilo, osim mene.
Svega mi je dosta.
Dajem ostavku.
Uzimam pecaljku i idem na reku..
kasno
Избришиnema riba batali pecaljku
evo ti motika ja fatam ladovinu
Malo je toga što me je usrećilo u životu, nesrazmerno malo.
ОдговориИзбришиJedino rado prelistavam stranice prošlih putovanja i još s radošću ispisujem nove, naročito po Sredozemlju, od ostrva do ostrva, po tragovima Odiseja, sve do Itake.
Moj ostvaren dečiji san traje i dalje u nastavcima.
Susreti s ljudima su nekad zanimljivi, ali i zamršeni, uznemirijući,
uglavnom dosadni.
Tišina i širok pogled ka pučini, ili duž reke sve dok ne zamakne daleko iza krivine, prija mi.
Predeli bez buke i besa ljudi.
Osećam se kao oblutak koga valjaju talasi.
Susreti sa prirodom su emotivniji od susreta sa ljudima.
ИзбришиUče nas da se možemo ogledati u drugim ljudima,
a ja bih se složio da se odraz jasnije (a možda samo lepše) vidi u šumi, potoku, usponu...tišini, i svemu što u njima živi.
Ako jesmo oblutak, lepše je da nas okreću talasi
nego Mile u mješalci.
Избриши:D :D :D
To s Miletom zvuči dinamično, možda bidne uzbudljivo, kaj ne?
ИзбришиLepše je kad te valjaju talasi,.
ИзбришиJa sam jedan srećan oblutak.
Od tebe je srećniji samo kamičak u hakimovoj cipeli.
Избришиda me ne zgromi danas gromovnik
ОдговориИзбришиeto sreće
evo stiže
Избришиmalo kasni al nikad ne omane
Aaaaa, gubim kosu!
ОдговориИзбришиi pusto sam stomačić!
Svaki put se zaprepastim kad pogledam u ogledalo.
Postajem svestan da sam prešao bolju polovinu puta, a ne znam koliko još imam.
Od sutra živim kao da mi je svaki dan poslednji,
to je sve što mogu.
Dođe dan kad čovek postane svestan da je smrtan, da li se desi neka nesreća, neka bolest, starenje, ili mu prosto sine, tek progleda kao da je promenio dioptriju i ceo svet sada vidi jasno, u drugačijem svetlu.
ОдговориИзбришиOdjednom primećuje sitnice za koje nije znao da postoje, oduševljen, raduje se kao dete koje otkriva svet.
Svaki novi dan ima novu boju, svaki događaj duboko značenje, svaka želja kao da je poslednja.
Shvata da je bio slep i nije znao vrednost poklona koji je bez svoje zasluge dobio.
U opraštanju sa životom ređa najlepše slike u album sećanja, sa žaljenjem što nije nije video ni delić te lepote.
Bilo bi lakše da je bar nešto razumeo.
ИзбришиSijalica najjače svetli pre crkavanja. :)
ИзбришиAjnštajn nije bio u pravu.
Ubrzavanje vremena donosi sjaj koji nikada pre nije viđen.
A onda nastupa mrak i tišina, kao dubok san be snova.
ИзбришиPa to ne znamo zasigurno.
ИзбришиMožda je san sa snovima.
Možda je buđenje iz sna.
Kad god struka ne sme da kaže da nema pojma, kaže "metafizika". :)
A onda metafizika počne da fantazira i sva sumnjala u to
Избришиveruju. :D
Kad počneš da tražiš dokaze za ono što ne postoji,
Избришиza metafiziku,
nećeš ih naći.
A onda potražiš dokaze za ono što vidiš,
fiziku,
i gle, ne nađeš ni jedan.
Ne znamo šta je prostor, masa, energija, inercija... Sila, vreme, gravitacija zrak.
Vidimo ih, osećamo ih. Ni predstavu nemamo šta su.
Ako gravitaciju ne vidimo a osećamo,
ako vreme ne vidimo a osećamo,
onda je stvarnost ono što osećamo. :heart:
Energiju ne možeš uništiti, prva lekcija iz termodinamike.
ИзбришиNe možeš ni prostor. Masu. Energiju. Potencijal. Kapacitet. Gravitaciju. Naelektrisanje. Silu... Oni samo menjaju svoj oblik.
To su aksiomi fizike, napisani su u udžbeniku za sedmi razred.
Šta se onda može uništiti? Ništa što je stvoreno.
Samo ono što je stečeno, sećanje, ambicija, uspeh, bogatstvo...
Ljubav i naklonost nisu stečeni. Došli su odozgo, odnekud, u malim dečjim srcima. Mogu promeniti oblik, i ništa više.
Lepa bajka, baš onakva kakvu volim za laku noć, hvala ti.
ИзбришиOdoh da sanjam :zag: :* :heart:
Naučnici protraće ceo život u odgonetanju velikih tajni, da bi na kraju na naučnoj bazi bestidno izjavili da nemaju pojma niočemu?
ИзбришиA svaki mile gejak će kratko i jasno, bez dvoumljenja, reći šta je prostor, vreme, gravitacija, svetlost, sila...
Njemu ja verujem. :D
Upravo.
ИзбришиZdrav razum je jači od najjačeg teleskopa,
ili mikroskopa.
A mašta, pod kontrolom razuma, je još moćniji alat.
ИзбришиMašta je alat nauke, metafizike, umetnosti, celokupnog stvaralaštva...
ИзбришиMašta je čudo nad čudima.
Da nije mašte, pitanje je da li bi se Darvinov majmun spustio s grane i osovio na noge?
ИзбришиJoš je veće pitanje da li je svestan šta je uradio,
Избришиi da li se kaje.
U traženju izlaza iz te dileme razum nije od velike koristi.
Učitaš u razum premise,
ИзбришиZatim POTPUNO izoluješ razum od spoljnih uticaja,
od autoriteta, medija,
malo sačekaš
i on ponudi konkluziju.
Ponoviš isto sa maštom.
Razlika je mera promašenosti života. :)
Svaka mašina radi tako.
ИзбришиČak i digitron.
Uneseš podatke, odabereš matematičku operaciju, + ili -,
i dobiješ rezultat.
I razum radi tako,
samo što dobijenom rezultatu dodaje nešto svoje.
Kao kad konobar sabere račun sa datumom (vreme je novac),
tako ja sabiram rezultat sa svojim stavovima i uverenjima,
Neko sa vestima,
neko treći sa svojim željama, strahovima, raspoloženjem, nadom...
Maštom? Koliko bi zaista pogrešio?
Tek mnogo kasnije, kada se osvestio i shvatio da je razbucao ceo svet, goli majmun je počeo da se kaje, da žali, kao dete kad rastavi igračku i posle nikako da uglavi višak delova i šrafova na pravo mesto.
ИзбришиŽali, ali se nije opametio, tera dalje, srlja i sve što smisli, svaka novotarija, svaki izum se okrene protiv njega.
Šteta je sve veća, sada već katastrofalna.
Uvek je bilo maštovitih umova koji su išli daleko ispred svog vremena, predvideli su sve pogrešne korake i opasnosti,
Избришиali njihove vizije zaostali u razvoju nisu shvatali ozbiljno kao znakove upozorenja.
Sada je kasno.
Da li je veći izazov izučavati, shvatiti i usavršavati sebe,
ОдговориИзбришиČoveka,
ili
vaditi metal iz rude, praviti pn spojeve, dopirati metaloidima pa rekombinovati elektrone i šupljine, i prelaskom elektrona sa pobuđenog na osnovni nivo emituje foton... A zatim spajanjem stotina miliona sličnih spojeva naprave kantu koja prima i izvršava komande.
Zar čovek ne izvršava?
A onda sprovoditi ideju da tako programirane kante učine ljude nepotrebnim, suvišnim.
Napraviti svet mašina.
I biti ponosan učinivši i sebe biološkim otpadom.
Šta smo evoluirali? Galijum-arsenid, laminiranje vafera i Phyton?
Ko nas je skrenuo sa evolucije i nagovorio da evoluiramo AI?
A C G T će biti zamenjen
ОдговориИзбришиsa 0 i 1.
Da, biološki otpad, to je prava reč, to smo napravili od sebe, a svoju dragocenu biološku šifru zamenili prostačkom O i 1.
ОдговориИзбришиI sada kad smo Planetu pretvorili u svemirsku kantu za đubre,
neki krelac lansira kosmičke brodove da iseli čovečanstvo na Mars?
To više nije ni glupost, sapijens je poludeo i izgubio vezu sa sobom i sa stvarnim svetom.
Znanje koje su genijalci skupljali mukotrpno vekovima,
Избришиbudale sada koriste na idiotske poduhvate, ne shvatajući posledice.
Sapijens je svašta izmislio i stvorio, ali nije odmakao daleko od svoje majmunske prirode.
Najveće štetočine su oni koji su napravili AI, zamenu za ljude.
ИзбришиIzumitelj bombe je ubijao, ali nije ljude menjao neljudima.
Najveće štetočine imaju najviše novca,
i najveće šanse da prvi krenu na Mars.
Da zauvek napuste Zemlju.
U tome vidim kosmičku pravdu.
Robotika, osvajanje Kosmosa, kloniranje, veštačka oplodnja... sve su to protivprirodni projekti koji strahovito koštaju a nisu od koristi običnom čoveku i ugrožavaju mu pravo na normalan život i opstanak, ovde, na Zemlji.
ИзбришиNeka kosmička pravda požuri da iseli štetočine, pre nego što ovde naprave totalnu pusto, a tek što nisu
ИзбришиTrebalo bi da im pomognemo da naprave svemirski brod u koji će ući, i mahati im maramicom kad polete.
ИзбришиNeće se vratiti. Manje đubreta na Zemlji.