Kada se zdrav čovek zadrži na zatvorenom odeljenju psihijatrije,
dok ima čuvara, dok ne padne mrak, sve je mirno.
U deset se gasi svetlo. Do jutra "tuđin" više nije živ.
Ko je čuvao koze zna da, kada se jedna koza razboli, ostale je udaraju do smrti.
Priroda ima svoje mehanizme koje možemo smatrati nehumanim i nelogičnim,
ali, ako se pozovemo na evoluciju, daje rezultate.
Priča prijatelj kako ga je mama vodila u cirkus. Dok se montira trapez, na scenu stupaju klovnovi sa magarcem. Pokušavaju da se popnu na magarca, ali redom padaju, publika se smeje i aplaudira.
Onda pitaju da li neko iz publike želi da proba. Javlja se čovek iz četvrtog reda, sivi sako, žena ga vuče za rukav ali on se oslobađa sakoa i izlazi na scenu. Žena drži sako i moli ga da se ne sramoti. Uzalud, on se penje na magarca.
I pada. Ponovo. Opet pada. Publika se smeje njegovim neuspesima više nego klovnovima.
U međuvremenu je postavljen trapez.
Posle desetak godina, sada već odrastao, kolega iz firme donosi tri karte i kaže: idemo, šteta da karte propadnu.
Ponovo ista scena, magarac, klovnovi koji pokušavaju da uzjašu magarca i padaju, i zovu dobrovoljca iz publike.
Četvrti red, sivi sako, žena ga vuče za rukav, on se oslobađa sakoa i izlazi na binu. Publika se grohotom smeje i tapše.
U međuvremenu je postavljen trapez.
Koliko puta je postavljen "trapez" dok je narod gledao klovnove i nameštene glumce iz publike?
Sada u svakom tržnom centru, ispred meka i starbaksa stoje uniforme sa maskom na licu i prstom na orozu kalašnjikova.
ОдговориИзбришиNavikavaju publiku na policijsku diktaturu.
Publika se grohotom smeje i tapše.
Smeju se grohotom oni retki koji su odavnoi prozreli već viđenu igru zastrašivanja plebsa, dok prestravljena gomila panično kupuje namirnice i toalet papir za slučaj vanrednog stanja, ili još gore, neminivnog trećeg svetskog rata,
Избришиu najavi velikog gospodara.
Vanredno stanje je inače normalno stanje u policijskoj državi, jedino je povremeno malo bolje kamuflirano.
ИзбришиJa drugo ne pamtim, a ni moj ćale, deda nije preživeo da ga pitam.
ćuti zidovi imaju uši naučio me deda
ИзбришиMnogo je gore ako zdrav čovek zatvoren u ludnicu bude ostavljen u životu, osuđen da tu ostane na neodređeno vreme.
ОдговориИзбришиNema strašnije kazne za neposlušne koji se ne mogu prevaspitati,
niti pokoriti.
Slučajno ispadanje kroz prozor ili slobodan let sa terase na krovu, može se smatrati pomilovanjem.
Evulucija je naučila dosta od ljudi i koze nisu više kao što su bile.
ОдговориИзбришиKada se jedna razboli, sve ostale nabave lažne potvrde da su vakcinisane, a kada neka odapne, udare joj plavi sanitarni štambilj i
isporuče gladnom tržištu sa oznakom - "akcija".
Dok se mi bavimo sporednim stvarima, na scenu sa otrcanim, ali prefarbanim kulisima, izlaze novi junaci, zbog njih smo kupili ulaznice za novi krug, u njih se uzdamo, oni su naša nova nada, navijamo i strepimo, od njih zavisi naša sudbina.
ОдговориИзбришиAli...i oni su samo klovnovi maskirani u trapeziste, uzalud drhtimo i zaustavljamo dah dok izvode vratolomije, ispod njih je razapeta zaštitna mreža, ništa im se ne može desiti.
Foliranti, a mene samo što nije strefio infarkt.
U cirkus više ne idem.
Sve dok se ne pojavi pravi heroj, spreman da rizikuje samo svoju glavu i ničiju više.
Najveći foliranti su uvežbani mađioničari, prepuna ih je javna scena.
ОдговориИзбришиNeverovatnim trikovima uspevaju da prevare, zbune i zalude okate,
koji više ne razlikuju istinu od laži i počinju da veruju u čuda.
Gori od njih su jedino vidovnjaci.
ИзбришиUz plaćene saradnike iz publike, pogađaju datum rođenja,
ime žene, broj dece...obećavaju dobro zdravlje, bogatstvo i sreću u budućnosti, usput neprimetno skinu sat sa ruke pokusnog kunića i izvade ga iz džepa kao dokaz svog umeća.
Opsenari, za njima će verna masa krenuti u ponor ako treba.
Magare je jedini lik na našoj političkoj sceni vredno pažnje i poštovanja - izdržljivo i strpljivo, ali nema bahate guzice koju neće zbaciti kada mu dojadi.
ИзбришиMudro i dostojanstveno magare, čeka pravi trenutak? :heart:
A ja još uvek volim cirkus, ali onaj pravi, magičan svet lepote, veštine i sklada, kao da je izašao iz snova, izmaštan,
ОдговориИзбришиa nedostižan zastrašujućoj svakodnevici koju živimo.
Moj omiljeni Sirque de solei
https://youtu.be/SigcAoksTNI
Nikad neću prestati da se pitam zašto čovek, kada već može da bira, izabere izopačenost, agresiju, zlo?
Moderni mudraci tvrde da jedino što čovek može da bira je lični odnos prema stvarnosti.
ИзбришиStvarnost je već izgrađena i nju nije moguće re-kreirati ili neposredno menjati.
Ni tvoj omiljeni cirkus nije ono što je nekada bio - ove našminkane šmizle se ljuljaju i ljuljaju...kostimirani likovi se šetkaju i prenemažu... kičeraj, gde su oni mišićavi leteći zmajevi na trapezu?
ИзбришиNivo predstave se jako srozao.
ИзбришиNema ni glamura ni zdravog smeha.
Iz zvučnika dolazi krčanje kao da su pokvareni.
Osvetljenje sve na sceni pretvara u sivo.
I naramak sena se prepolovio.
Karte nisu jeftine. Jedino objašnjenje je da blagajnik deli pare sa kumovima.
Vreme je da okuša sreću na trapezu.
Moderni mudraci, kažeš?
ИзбришиNema tu mudrosti, suv komformizam - ćuti, uklapaj se i profitiraj.
Stvarnost nije konačno definisana, mi izgrađujemo stvarnost, mi je menjamo, ako imamo volje i hrabrosti
Ako mi izgrađujemo stvarnost, tada smo mi bogovi.
ИзбришиPonekad klovnovi, publika, nekad magarad... ali bogovi.
Odgovornost za stvoreno je velika,
za srušeno još veća.
Da li prihvatamo odgovornost ili uživamo u predstavi?
Da li razumemo da smo mi na trapezu?
Za početak je dovoljno da priznamo da smo nesposobni, priglupi i lenji, da ne prihvatamo odgovornost, da prepuštamo da nas kao stoku vode još gluplji i nesposobniji.
ИзбришиSamo izuzetno hrabri su na trapezu, bez mreže, njih hrabrimo, oni su naši heroji, naša nada, ostali su prašinari koji puze.
Nikako da shvatim da li sam,
ОдговориИзбришиu ovom cirkusu,
klovn, publika,
ili magare?
Kartu plaćam svakog prvog, po ceni bih rekao prvi red.
ИзбришиOd mene očekuju da se glupiram i izvodim akrobacije. da izgledam i govorim u skladu sa očekivanjima publike.
S vremena na vreme dobijem naramak sena.
I ja isto.
Избриши"Svaki čovek u svom životu mnoge uloge igra"
Zašto bi ti bio izuzetak?
Sreća je ako ponekad sleduješ malo sena, a ne rodovno
bič. :D
Ili igram po nečijim taktovima,
Избришиili ta igra ne stvara nervozu drugih.
Bič uvek stoji na vidljivom mestu.
Bič je uvek vidljiv i u pretnji je njegova moć,
Избришиali to te neće sprečiti da sviraš i igraš po svom.
U inatu je snaga svakog karakternog magarca. :*
U hrabrosti je spas.
Избришиhttps://youtu.be/XUQoT9lrqQU
Jeziva muzika, kakav izbor?!
ОдговориИзбришиČujem bat koraka putem Golgote, zakivanje eksera uz poneki fijuk i jauk.
Raspeće svetlosti, slobode, velike ideje, Isusa ili običnog čoveka, uvek me užasava.
Raspinjanje je smislio čovek, a onda raspeće uzeo kao simbol svoje vere u Boga, ima li išta luđe?
Ima - nabijanje na kolac.
I to je smislio neki bolestan um.
Raspeli smo svakoga ko se pobunio, suprotstavio vlasti.
ИзбришиTo ponavljamo najmanje 2000 godina.
A vlasti se zamerila istina. Mladost. Slobodan izbor.
Čak i svetlost.
Ako se bog ovih dana vrati, kao što je obećao, bolje bi mu bilo da dođe naoružan.
Prošli put je došao kao učitelj; danas loši učenici kupuju diplome, nemaju potrebu za učenjem.
Ni to ne bi valjalo.
ИзбришиSvaki narod ima svog Boga i tvrdi da je baš njegov bog jedan, onaj pravi, da su svi drugi narodi nevernici koje treba istrebiti.
I svaki očekuje svog mesiju.
Takvom Svetu ne pomaže ni veliki Učitelj, ni moćan Ratnik, treba mu dobar Lekar i lek za dušu.
Hitno.
Ako si jači, ili bolje naoružan, možeš čoveku uzeti sve što ima.
ИзбришиSkoro sve.
Ali ma koliko bio jak i naoružan, ne možeš mu dati ono što on neće.
Makar to bio lek za dušu.
Tačno, zato nam ni bogovi ne mogu pomoći, ostajemo tu gde jesmo, ovakvi kakvi smo.
ИзбришиTačno, zato nam ni bogovi ne mogu pomoći, ostajemo tu gde jesmo, ovakvi kakvi smo. :D
ИзбришиSrećom, nismo svi isti. ;)
Избриши