петак, 22. јул 2022.

Makijavelijev sevdah

Čitam reči onih koji su upravljali drugima,
zajednicama, gradovima, čak i narodima.

Zajedničko je što se svi slažu da je nemoguće vladati nad pametnim i slobodnim ljudima,
i da je nemoguće upravljati njima.

Zato se vladalac, ko god bio, mora isključivo baviti glupim i neslobodnim ljudima,
ljudima sa posebnim potrebama.
Zavisnim ljudima. Onima koji ni sebe ni druge ne smatraju ljudima.

Oni žele usenasepodase, a odmah zatim pisano priznanje, diplomu, orden, plaketu, uverenje... Tetoviranu parolu.
Oni žele i čvrstu ruku koja će ih povremeno odalamiti, da potvrdi da postoji sila iza reči vođe koji brine i ne spava.



29 коментара:

  1. U zapadnom drustvu makijavelisti mogu da ucine sta god pozele,

    osim onoga sto stvarno zele.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ima li razlike u makijavelizmu između zapadnjačkog i nekog drugog društva, bilo u srednjem veku ili vremenu sadašnjem?
      Zar princip nije isti, a sve ostalo samo nijanse?

      Избриши
    2. Nalazim analogiju u elektronici -
      Kad iz nekog kola pokusas da uzmes previse energije, kolo je priguseno, optereceno, nema ni za sebe i gasi se.
      Kada ga pustis bez opterecenja, bez zahteva, kontrole, poraste toliko da postane svoja suprotnost.

      I elektroniku i vladaoca treba "opteretiti" i omedjiti zakonma, nuznostima koje ne sme da preraste.

      Избриши
    3. Prigusena vlast je kao prigusena zica na gitari ili klaviru.

      Избриши
    4. Valjalo bi mnoge žice pritegnuti i uklaviriti u bahatoj kaubojskoj demokratiji, isto kao u podmukloj orvelovskoj partokratiji.

      Poslednju uspešnu pobunu izvela su uz rok muziku romantični hipici, u ime mira, ljubavi, ličnih i političkih sloboda.
      Zaustavili su rat na drugom kraju sveta.
      Ali energija mladosti ugasila se u iluzornom LSD svetu i dimu marihuane, isto kao energija kineskih studenata samlevena tenkovima na pekinškom trgu, mnogo kasnije.
      Trg Tjenanmen - Kapija nebeskog mira?!

      Suptilno ili brutalno, važno je da deluje i postiže cilj.
      Uz mnoge inovacije alata, uključujući novičuk čaj, ucene,
      potkupljivanje, mašine za mlevenje...i još uvek moćni batinaški pendrek.

      Ali uprkos sili, nova deca cveća celoga sveta, željna slobode,
      čuvaju uspomene i čekaju novu priliku.
      Kad - tad.

      Избриши
  2. Glup vladar, koji se našao na tom mestu na prevaru, grubom silom,
    ili sticajem nesrećnih okolnosti, može se oslanjati samo na masu "usenasepodase" iz koje je i sam potekao.Takvi se bez ikakvog napora prepoznaju i uzajamno podržavaju kao "svoji na svome".

    Pametni i slobodni ljudi su za tog makijavelistu nedodirljivi, neuhvatljivi, ma koliko se trudio i ma kakve gadosti im radio.

    Slobodan čovek je van dometa tiranina.

    ОдговориИзбриши
  3. Svaki tiranin je u dometu, na nišanu porobljenog čoveka -
    istorijska je istina.
    Hrabrost očajnika ili božija pravda?
    Svejedno, nikad ne omane.

    ОдговориИзбриши
  4. Rodjenjem je svako dobio trn.
    Svako ga nosi na razlicitom mestu, sto usmerava zivot u odredjenom smeru, determinisuci i kraj.
    Mesto gde je smesten trn bira put.
    Srce i mozak, paradoksalno, nemaju senzore za bol.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A trn u tabanu baš boli.
      I kamen u bubregu i u žuči. I davno zaboravljeni prelom rebara.
      A tak zub kada zaboli, ajaoj!

      Sve, sve, ali ništa kao duša ne može da boli.
      I dugo pati, sve dok srce ne blokira, a mozak eksplodira
      i više ništa drugo u telu ne radi kako treba.

      Umorna od bola, duša poželi da zaspi i da se ne budi,
      da više niko i ništa ne može da je povredi.
      Ali niko ne zna gde se to krije tako nevidljiva?
      Ni od čega je, odakle je i kuda ide, ako ide?
      Možda leti?
      Ili se samo ugasi i prestane da postoji,
      kao plamen dogorele sveće?
      Više od paradoksa.
      Misterija.

      Избриши
    2. A onda se desi da je posle dugog sna probudi nečiji poljubac, a zagrljaj izleči.
      Čudo, kao u bajci.

      Избриши
    3. Zaista, svako od rođenja nosi svoj trn, bocka ga i usmerava, određuje mu put i sudbinu.

      Šta vredi što je tkivo mozga i srca neosetljivo na skalpel,
      kada je put kojim oni vode najteži, najbolniji, nekad i tragičan,
      ali pak najvredniji i uzvišen.

      Ko je rođen s trnom u duši, osuđen je da nosi najveći teret,
      da se nosi sa patnjom svakog čoveka i celoga sveta.

      Избриши
    4. Jedno je sugurno - Makijaveli ne nosi trn, nosi kolac,
      pa gde god da je.
      Od njega stradaju svi, pa i on.

      A za sevdah treba imat dušu. ;)

      Избриши
    5. Duša i politika?
      Ne uklapa se.
      Možda u budućnosti, ako neki mudriji Makijaveli shvati
      da moć sile ne sme da pokreće svet.

      Moć ljubavi pokreće život.
      Jedino ljubav može da spase svet.

      Избриши
    6. Nema paradoksa, to je razumna raspodela posla.
      Kada bi mozak i srce imali senzore za bol, da li bi uspeli da prežive dan?
      Njihov posao je da rade bez predaha, a duša neka oseća,
      raduje se, pati, boluje, srećna ili nesrećna, neće joj ništa biti, ona je večna. ;)

      Избриши
    7. Čim se spomene duša , eto bujice mistike, poetike, metafizike, enigmatike...
      Ako ništa, udri u sevdah. :D

      Избриши
    8. Sevdah je otužna kafanska patetika.
      U politici važi makijaveli aritmetika.

      Избриши
  5. Ako revolucije do sada nisu uspele da ostvare prvobitne ciljeve,
    ako su utopije nedostižne, kako do slobodnog čoveka,
    do slobodnog društva?
    Izgleda da je jedina mogućnost, meni bliska,
    bekstvo u autonomnu zonu Hakim Beja, sa grupom odmetnika od pritiska nepodnošljivog društvenog sistema.
    Živeti u grupi sebi sličnih pobunjenika, po sopstvenim nazorima,
    ignorišući nametnute autoritete i vlast, nesputan u svom paralelnom svetu, divljak u srcu - pesnik terorista.
    Običan dobar čovek, jednak među jednakima,

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ljudi se udruzuju vodjeni interesom, a nikada prijateljstvom, saveznistvom, rodom.
      Pojedinacni interesi se udruzivanjem pretvaraju u zajednicke. Njih, interese, u predstavnickom domu zastupaju izabrani pojedinci.
      Raspad pocinje kada zastupnici poveruju da ne treba da zastupaju interese masa, nego da upravljaju masama.

      Избриши
    2. Ne zna se šta je gore - razularena demokratija,
      ili okoštala autokratija.
      Obe su nezdrave za život, guše, udaraju na mozak, na srce. A obe su trule i idu ka samouništenju, kao da se takmiče koja će pre da pukne i povuče za sobom u propast ostatak sveta.
      Da li negde postoji razumno uređena država u kojoj svako može započeti dan sa osmehom, a uveče mirno zaspati u svom krevetu?
      To je sve što čoveku treba.

      Избриши
    3. "Drzava je institucija sile, koja silu primenjuje u korist vladajuce klase. " - definicija iz udzbenika.

      Drustvo nad kojim se vlada, drustvo kojim se upravlja, koje je vodjeno,
      moze na kratko biti uspesno, ali je osudjeno na skori rat.

      Drustvo u kome svako zna da je drugome rod,
      ima jos takvih drustava, i mi smo do dolaska crvenih bili braca,
      nikada nece potonuti u gradjanski rat.

      Избриши
    4. Drustva u kojima su svi rod (moja baba i tvoja baba suncale dupe na istom suncu) su drustva koja u svom centru imaju tradiciju. Preuvelicanu, slaganu, koga briga. U miru se, tu i tamo, seljaci bodu nozevima, ali su u ratu kao jedan. U nevolji se pomaze, a bogatstvo deli.
      Drustvu jednakih, rodjaka, svojte, ne treba vodja, zakonodavac, policajac. ..

      Избриши
    5. Tako govori tradicionalista. :*
      Ali to je anahrono, mislim da se ne da oživeti.
      Zar ne treba suštinski menjati definiciju, pa da bude -
      država je institucija koja štiti interese svog naroda, ali ne na štetu komšija?
      Tako bi i ti i ja mogli mirno sunčati dupeta na istom suncu kao i naše babe. ;)

      Избриши
    6. Prođe ceo prošli vek u podizanju iz ruševina, u siromaštvu i gladi, u nadi da je svaki rat bio poslednji.
      Kratki predasi nisu bili dovoljni ni da se potisnu košmarna sećanja iz snova.

      Novi milenijum - stara priča, ali bi ovo mogao biti zaista poslednji rat.
      Ako bude, neka bude.
      Samo neka bude.

      Избриши
    7. Ništa zato.
      Imam ja autonomnu hakimbej zonu, odavno već.
      Tu mi niko ništa ne može.
      To mi je dovoljno. :D

      Избриши
    8. Ništa ti nemaš.
      Niko nema.

      Избриши
  6. Dođe trenutak u životu kada ne očekuješ više ništa od drugih,
    a ni od sebe i ništa te više ne može iznenaditi, pa ni nada,
    nada je odavno kapitulirala.
    Spreman si na sve, svom snagom, bez roptanja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre nego što prestanem da očekujem i da se nadam, verovatno ću prestati da dišem.
      Ovo ostalo se podrazumeva.

      Избриши
    2. Ništa se ne podrazumeva,
      osim smrti. :D

      Избриши