субота, 27. фебруар 2021.

Uroboros

 

Zmija koja grize svoj rep, simbol koji svako tumači drugačije.
Tumačenja su legitimna tema za raspravu.

Trenutno zaglavljen u žice i struje, gledajući u crtež, namotao sam kilo bakarne žice prateći crtež velike zmije,
a zatim manji kalem, 150g bakra kao manji namotaj, malu zmiju unutar velike.
Poštujući crtež unutrašnji navoj sam okrenuo u suprotnom smeru od spoljašnjeg.
Dobio sam dvodimenzionalnu "palačinka" formu.

Vezao ih na red i pustio naizmeničnu struju, 50Hz iz mreže, termogeno ograničavajući struju na 1A.

Merenje polja nije dalo bogznakakve rezultate, bilo je gubitaka zbog kontranavoja.

A onda sam, pogrešnom greškom, spustio aluminijumsku ploču na uroborosa i uključio.
Ploča je mirno lebdela. Levitirala. Grejanje kalemova se smanjilo, imali su kome da predaju energiju.

Aluminijumska ploča debljine 6mm je lebdela 2cm iznad namotaja.
Levitirala.

Onaj ko je nacrtao crtež je imao poruku koju je svako mogao da protumači različito.
Dobijena antigravitacija je tek jedna od poruka.
Da li se zmija hrani sobom da bi živela?

24 коментара:

  1. Upečatljiv eksperiment, baš lep, pravi dokaz da je
    pogrešna greška vredan doprinos nauci.
    Sviđa mi se i tvoja misao -
    "Nauka je razumevanje grešaka." :heart:

    Šteta što nisam kod tebe šegrtovala, možda bi do sada već poletela? :)

    ОдговориИзбриши
  2. Dok gledam uroborosa, vidim destruktivnog autofaga,
    na putu da proždere sebe.
    Niko ko se hrani sobom neće preživeti, kao što nisu preživele ni drevne civilizacije čiji je simbol večnosti uroboros bio.
    Kao što neće preživeti ni naša zbog preterane alavosti.

    Ostaju nam zanimljivi mitovi i zagonetke o beskonačnosti, beskraju, večnosti, muka ali i zadovoljstvo za naučnike.

    Te teme su za mene van dometa, prosečan mozak nije za to podešen.
    Samo sam radoznala, kao svaka svraka. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Procitah jednom:
    "Slast mesu daje iluzija da je tudje."
    Neobicna misao.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Grozna misao, kao da je napisao Drakula.

      Kada bi svako od nas, dok bira lepo upakovano ružičasto meso iz hladne vitrine u tržnici, pomislio da su to odresci nekog pilenceta, slatkog prasenceta,
      umiljatog jagnješceta...možda bi odustao od tuđeg mesa i
      pridružio se familiji preživara?
      Ali dogod mu ne zakržljaju i nestanu očnjaci iz vilice, čovek će imati izgovor da mu je mesoždersko pravo od boga dato.

      Избриши
    2. Svaki put to pomislim, čak imam film u glavi, mogu da ih vidim i čujem kmečanje, skičanje, pijukanje...a često i onog sa sekirom i glavu kokoške koja leži na panju, dok okrvavljeno telo nastavlja da trči okolo.

      Priznajem, te užasne scene me ne sprečavaju da i dalje cokćem dok se sladim pilećim krilcima u saftu.
      Kad ću izgubiti očnjake?
      Ili bar, kako da izbrišem te filmove iz detinjstva?
      Te i mnoge druge.

      Избриши
    3. Prosto. Prestani da jedeš tuđe meso. :D

      Избриши
    4. Ne postoji tuđe meso, ma šta jeli - sve je to naše meso.
      Kao što i potrošačko društvo nije bogato društvo,
      već iluzija potrošačkog mentaliteta sa hrpom kreditnih kartica.
      Uroborus.

      Избриши
  4. Ocnjaci su dokaz da smo stvoreni kao deo Uroborosa.
    Neko blizi glavi koja jede, neko telu koje se goji, neko repu koji mora biti bolno pojeden.
    Zivot u bolu.
    Trudim se i pokusavam da izadjem iz uroborosa,
    i da postanem nalik Ygdrasilu. I on je vecan kao uroboros, ali jede svetlo.
    Miris zemlje mi ne smeta, radujem se ii suncu i kisi.
    Licnim izborom ne koristim ocnjake. Jasno je da cu ostati deo uroborosa, od njega sam stvoren, pretvarati se da nisam vodi u grotesku. Ali sam deo koji uci, koji se ne povinuje i vesla nasuprot matici.
    Izbor se svodi na izbor izmedju dva vecna bica, dva principa, uroboros i igdrasil.
    Ostvariti svoju prirodu,
    ili je teskim radom promeniti?
    Tu nam moze pomoci poznanje dobra i zla koje smo onomad ubrali.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :* Hakim Plemeniti, na putu da postane buda. :heart:

      Verujem da bi svaki čovek želeo da bude bolji nego što jeste.
      Neki uspevaju, ostali ostaju isti ili postaju još gori.
      Lakše je plutati niz maticu, to je tako ljudski.
      Izuzetno retki dobijaju crveno slovo u kalendaru.

      Mislim da se ne treba preterano zanositi,
      Igdrazyl se ne hrani samo svetlošću i vodom. I mi smo buduća hrana kada nas jednoga dana spuste niz njegovo korenje u zemlju.

      Što više razmišljam sve mi se više čini da su Igdrazyl i Horoboros rođena braća.

      Ukusna je bila ona jabuka, odkud onda gorak ukus u ustima, sve jači i posle toliko vremena?
      Znam samo da je za sve nedoumice i boljke najbolji lek težak rad, sizifovski.

      Избриши
    2. Nije svakome jednako gorka jabuka. Neki su pravljeni od zemlje, tako knjige pisu,
      neki od semena i ljubavi,
      neki od hleba i vina.

      Избриши
    3. Zvuči kao lepa bajka, ne znam je.
      Ispričaćeš mi jednom za laku noć ? :*

      Избриши
  5. Moras biti protiv sebe da bi bio na strani onih koje volis.

    ОдговориИзбриши
  6. Zar Horoboros nije simbol griže savesti i kajanja,
    koji od muke izjeda samog sebe?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mogao bi biti za svakog ko se usudi da se ispovedi pred samim sobom.

      Избриши
  7. Civilizacija vaspitava coveka da bude sebican. Izgovoreno JA je negiranje i hirursko odvajanje od Mi.
    Evolucija nas uci da jaci jede slabijeg. U prirodi to jedenje je uravnotezeno. Nasuprot prirodi, u civilizaciji postoji potreba stvaranja zaliha, destruktivna sila, pohlepa, i to nas nepovratno vodi u prozdiranje sopstvenog repa.
    Problem jeste civilizacijski, ali je koren problema u odvojenom odbeglom pojedincu.
    Bolesnoj biljci treba izleciti koren.
    To se radi licnim cinom.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lepo rečeno, ali kada boljka zahvati koren, nema leka ni pojedincu ni civilizaciji.
      Nema ni povratka u prvobitnu rodovsku zajednicu.
      Usamljeno JA osuđeno je na nezadovoljstvo i patnju bez zaštitničkog MI, a ne može da se doseti zašto.

      Избриши
  8. Одговори
    1. Mislila sam da nema goreg manipulatora od superega.

      Избриши
    2. Superego je alat a ne cilj.
      Superego krci put ljudozderu, id-u.

      Избриши
    3. Ljudoždera u bukagije, na doživotnu, nek tuca kamen uz vaspitnu palicu. :)

      Избриши
    4. Nekad bilo.
      Novo vreme - nova podela uloga.
      Id se oslobodio tiranije superega, uortačio sa egom i preuzeo sve komande.
      U ime individualne slobode, ukinuta stara pravila, principi, norme.
      Dobili smo neodgovornog bezobzirnog pojedinca i iskvareno haotično društvo.
      Uroboros, simbol samouništenja na delu.
      Uživajmo.

      Избриши
  9. Superego je pod napadom.
    Napada ga vrli novi svet i kaznjava ako se ne pokori id-u.
    Novi zakoni, nova nova normalnost, pa i novogovor, stavljaju superego van zakona.
    Ukidaju ga, zabranjuju, kaznjavaju.
    Id ustaje kao Feniks.
    Id, stari ljudozder.

    ОдговориИзбриши
  10. Uroboros bi mogao biti dobar logo za mnoge institucije, organizacije, pokrete, udruženja... kao upozorenje na sve štetne aktivnosti koje ugrožavaju opstanak živog sveta i planete.
    Bilo bi to sirena za uzbunu, poslednja opomena pred nestajanje.

    Protivnik sam tetovaža, ali mislim da bi svakom od nas lepo stajao malecki uroboros ugraviran na pravom mestu,
    na završetku kičme -
    ljupko mestašce gde je nekad bio rep.

    Rep smo odavno izgubili, sada smo na putu da izgubimo razum i ceo naš Svet.
    Neka nam kusavi zadak sa bizarnom tetovažom bude potsetnik
    šta nam ne valja činiti. :D

    ОдговориИзбриши