четвртак, 5. март 2020.

Oči Beograda

Nije se promenio Beograd, mi smo se promenili.
Danas u njemu vidimo ispisane tramvaje, nedovršene zgrade, zatvorene klubove, trgove...
Nekada smo videli oči.
Za svako od nabrojanih mesta nas vezuje sećanje na nečije oči... dodir, kosu, glas, osmeh.
Ljubili smo se na Demiji, kao „neobavezno“ ćaskali u KSTu, delili sedište u 26-ici...
Gledali smo se u oči.
Ostarili smo, pogled nam se spustio, i više ne vidimo oči. Samo beton, zgrade i bilborde.
Ali ako dovoljno dugo posmatramo, videćemo klince koji liče na nas nekada. Klince koji gledaju u oči. Videćemo budućnost.
Možda ćemo tada shvatiti da smo živi.
Možda ćemo tada ponovo poželeti nečije oči.
Oči ne stare.

9 коментара:

  1. Sedim prekoputa tebe u dvaestšestici svakoga jutra u isto vreme.
    Retko podižeš pogled sa knjige, danas je to "Čovek po imenu Uve".
    Ne prestajem da te gledam - zabrinut lik, blagih umornih očiju.
    Ne primećuješ nikoga.

    Silazim kod Vuka, ti ideš dalje.
    Pitam se koliko puta si promašio stanicu?

    Doviđenja, do sutra. :-*

    ОдговориИзбриши
  2. Jedva sam te prepoznala jutros -
    mršavko u trenerci trči za dvaestšesticom, lakog koraka,
    u najkama, kao pravi maratonac.
    Opet si mlad, zadovoljan. Smeškaš se.
    Mašem ti. I ti meni.

    Prvi pogled - u doba korone. :)


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U doba korone jedini siguran prevoz su noge. :)

      Избриши
    2. Adio štikleeeee!
      Od sutra trčim sa tobom, ali uspori bar malo , da ne krepam već prvog dana. :)

      Избриши
  3. U doba korone... kao u doba kuge...ratova...
    Ljubav uvek preživi.

    ОдговориИзбриши
  4. Marianne de votre jeunesse16. март 2020. 19:56

    C est la vie

    ОдговориИзбриши
  5. Ne znam šta će se desiti.
    Niko ne zna.
    Vidim samo da ima ljudi koji zaboravljaju na sebe i brinu o drugima. Raduje me to, ohrabruje.
    Tako je uvek bilo.

    Vidimo se sutra, bar se nadam. :)

    ОдговориИзбриши