Umetnost je tek trenutak stvaranja. Trenutak materijalizacije zelje. U tom smislu je i poljubac umetnost.
Sve posle trenutka stvaranja je prizemna trgovina, predaja, poraz.
Stvarati umetnost za prodaju je svojevrsna podvala: umetnost je stvaranje a ne stvoreno.
Prodaja dela nije prodaja umetnosti, nego tek njene slike, kopije, predstave, slutnje... zelje.
Galerije pretvaraju lepotu u robu.
Kinezi su izmislili eksploziv ali ga nikada nisu razvili za rat. Barut je korisniji da se zaplase zli demoni, da se deca raduju, da vazduh zamirise na opasnost.
Sve sto je stvoreno iz bilo cega materijalnog, nije stvaranje.
Samo ono sto je izvuceno iz haosa, iz tog nepresusnog bunara, iz mesavine svih svetova, samo se to moze nazvati stvaranjem.
Haos sadrzi sve. I dobro i lose, i zlo i lepo.
Uronivsi zelju u haos, kao magnet u rudu, stvaralac bira. U zelji je sakrivena namera.
Namera iz haosa izvlaci sve sto je zelja privukla.
To je trenutak stvaranja. Smisao postojanja svetova.
Prvo je bio haos.
Beskonacni izvor, nepresusni potencijal.
Haos je tada odlucio da stvori zelju/eros.
Ali,
jos uvek postoji haos. Nikada zaista nije nestao.
Naopako sam napravljen.
Na brzinu, nepazljivo.
Sklepan od nespojivih delova: srca i mozga.
Bas kao u ratu stvorena zemlja.
Vek bez mira.
Na nogama stvaram.
Budan sanjam.
Sve posle trenutka stvaranja je prizemna trgovina, predaja, poraz.
Stvarati umetnost za prodaju je svojevrsna podvala: umetnost je stvaranje a ne stvoreno.
Prodaja dela nije prodaja umetnosti, nego tek njene slike, kopije, predstave, slutnje... zelje.
Galerije pretvaraju lepotu u robu.
Kinezi su izmislili eksploziv ali ga nikada nisu razvili za rat. Barut je korisniji da se zaplase zli demoni, da se deca raduju, da vazduh zamirise na opasnost.
Sve sto je stvoreno iz bilo cega materijalnog, nije stvaranje.
Samo ono sto je izvuceno iz haosa, iz tog nepresusnog bunara, iz mesavine svih svetova, samo se to moze nazvati stvaranjem.
Haos sadrzi sve. I dobro i lose, i zlo i lepo.
Uronivsi zelju u haos, kao magnet u rudu, stvaralac bira. U zelji je sakrivena namera.
Namera iz haosa izvlaci sve sto je zelja privukla.
To je trenutak stvaranja. Smisao postojanja svetova.
Prvo je bio haos.
Beskonacni izvor, nepresusni potencijal.
Haos je tada odlucio da stvori zelju/eros.
Ali,
jos uvek postoji haos. Nikada zaista nije nestao.
Naopako sam napravljen.
Na brzinu, nepazljivo.
Sklepan od nespojivih delova: srca i mozga.
Bas kao u ratu stvorena zemlja.
Vek bez mira.
Na nogama stvaram.
Budan sanjam.
"Prvoga dana pomrese ptice i zmije nastanise gnezda
ОдговориИзбришиi vetrove
Drugoga dana ribe izdjose iz vode i voda otece prazna
Trecega dana suma je posla prema gradu a grada nigde
Cetvrtoga dana sazidase cele-kulu od lobanja i
skrguta
Petoga dana suma je skupljala kraj reke obezglavljene
leseve
Sestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na Sunce
Sedmoga dana ne zapevase andjeli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od
pepela i zid progovori."
B. Miljkovic
Eto ti osmi dan... :)
Samo neko ko je tako na brzinu sklepan od nespojivih delova - od srca i mozga,
ОдговориИзбришиi tako uklješten između njih...večito zbunjen...večito tražeći svoj pravac i cilj...
samo takav koji neprekidno mora da hoda i budan sanja...samo on je sposoban da vidi lepotu, da želi da je stvara...taj čudan haotični čovečuljak, taj savršeni i nenadmašni stvaralac.
Bogomdan.
I šta ga goni da traži i stvara lepotu?
ОдговориИзбришиTaj isti, ali sada grozni čovečuljak, sposoban za najveća zlodela i podlosti?
O tome razmišljam dok stojim ispred neke slike, građevine, dok čitam, slušam muziku...
Nemam odgovor.
Samo se divim i čudim.