I kao narod, i kao država.
Klizimo i kao ljudi, misleća bića.
Klizi obrazovanje, klizi vaspitanje, proklizava ljudskost.
Gravitacija je još uvek dosadno uporna.
Zahteva otpor.
Svako ko ne pruža otpor klizi ka dnu.
Zato sam odlučio da otvorim Klizni Štab.
Neću ga registrovati u APR-u jer je dosadašnja praksa da takvi štabovi nesmetano rade van zakona, neregistrovani, neprijavljeni, neodobreni. Nelegalni.
Zadatak Kliznog Štaba je da običnim ljudima ukaže na blato u koje klize.
Da ih probudi, osvesti, nauči i pouči.
Da ih uplaši.
Snažno uznemiri, dok ne otvore oči.
Uznemiravanje je prvi korak ka buđenju.
Nesvest je neprijatelj koga treba zatući svim raspoloživim sredstvima.
Ko postane svestan opštih a nametnutih ciljeva će se prvo razočarati,
uplašiti, razgneviti,
pa čak i na ovaj Štab.
To je cena koja se mora platiti.
Tada će Štab, u skladu sa svojim mogućnostima, podržati svaki otpor klizanju i proklizavanju.
Podržaće malog čoveka koji se protivi propadanju.
Pridržaće.
Ponuditi alat. Osmisliti oružje.
Nagovarati na ujedinjavanje u tom otporu,
otporu klizanju i proklizavanju.
Svi znamo šta je dole, po smradu, nedostatku istine i svetla.
Pružimo otpor klizanju.
Klizni Štab je uvek uz one koji pružaju otpor.
Osnivanje Kliznog Štaba je moj otpor sopstvenom klizanju.
Ko želi da pristupi neka pruži otpor gluposti, nesvesti, nenormalnosti,
siledžijstva, brutalnosti, ugnjetavanju, laganju,
otpor svakoj prinudi i prisili (ovo drugo povlači krivičnu odgovornost i kaznene mere),
neka pruži otpor nenormalnom koje se zapatilo među nas,
i smatraće se članom Kliznog Štaba.
Klizni Štab,
Danas i dok je ljudi.
