среда, 29. јул 2020.

Posmatrac


Muzika koju smo slusali u mladosti je snazno odredila smer i put.
Imam dovoljno godina da primetim razliku izmedju danasnje muzike i smera kretanja
i nekadasnje.
Ne verujem da je neka generacija zbog toga bolja ili losija,
ali je razlika ocigledna.

Detinjstvo nije proslo, nestalo. Sakrilo se u meni, postoji, zivi, utice i menja stvarnost koju opazam i zivim.
Vecina to ne vidi jer retko ili nikada gledaju unutra - nametnuti i nauceni strahovi su im zakovali poglede za spoljni svet.
Sto su blizi razumevanju spoljnog sveta i modernosti
dalje su od onoga ko posmatra.
Posmatrac menja stvarnost.

32 коментара:

  1. Muzika zaista ima moć da menja i posmatrača i stvarnost.

    Svaka generacija sluša svoju muziku, čita svoje knjige, ima nove ideje, filozofiju, stil života, govor, čak i frizuru.
    To je čini različitom od svake prethodne i buduće.

    Besna energija buntovnog roka imala je snagu da menja svet, još uvek je ima.
    Prefinjena klasika tiho oblikuje plemenite duše, priprema ih za velika dela svetske kulture.
    Naša jadna stvarnost je maskarada nakaradno prefarbana u roze, uz arlaukanje primitivaca koji ne znaju da postoje druge vrste muzike. Katastrofalno agresivna, osvojila je mase i kulturu srozala do dna. Nepodnošljiva za uši, oči, dušu i um.

    Ako se ja pitam, najlepša muzika je tišina.
    Božanstvena tišina, oduvek, zauvek. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naslušaćemo se svi te večne mrtve tišine. ;)

      Избриши
    2. Da li je to sto svaka nova neneracija ima svoju muziku dokaz evolucije drustva?
      Da li, iz generacije u generaciju, drustvo postaje bolje,
      ili samo starije i dementnije?
      Moju generaciju je tadasnja muzika hrabrila na bunt,
      danasnja ohrabruje prostituciju, ili makar opste nesuprotstavljanje.

      Избриши
    3. Kada je evolucija shvatila dokle je stigla, okrenula je u rikverc putem degeneracije u involuciju.
      Iz rata u rat, svaka nova generacija je beznadežnija, divlja i izgubljena.
      Kakva generacija, takva muzika.
      Još se pevaju ratničke pesme i sviraju vojnički marševi, a trube su ponovo već spremne.

      Prizemljenje sa Darvinove grane završava se puzanjem kroz prizemno blato.
      Sledi muk.

      Избриши
  2. Dete se igra i mašta, postaje i ostaje matoro dete,
    sve dok ne shvati da smrt nije iluzija.
    U tom trenutku odraste.

    Stvarnost menja posmatrača, bez izuzetka, osim izuzetnog izuzetka?

    ОдговориИзбриши
  3. Ko ono reče da je život komedija sa tragičnim krajem? :):):)

    ОдговориИзбриши
  4. Ja jesam još uvek dete i niko u to ne sumnja, ja najmanje.
    Za svaki slučaj da pitam hakima? :)

    ОдговориИзбриши
  5. Ima dana kada me uhvati smejanje, onako, bez razloga, mora da je hormonski poremećaj ili je do sunčanih pega?
    Ali se po pravilu završi plakanjem, samo Marfi zna zašto. :):):)

    ОдговориИзбриши
  6. Eto, više mi nije smešno.
    Da se nije naljitio? :(

    ОдговориИзбриши
  7. Kada bih mogla da izbrišem sve životne greške bilo bi to zaposlenje na neograničeno vreme. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo da ostavim :zag: :-* :heart: gde treba i odoh.

      Избриши
    2. Sve sto se desilo je imalo za cilj da nas stvori kakvi smo sada.
      I greske.
      Narocito greske.

      Избриши
    3. Naravno, još koja teška greška i postaćemo savršeni. :)

      Избриши
  8. Stvarnost oblikuje posmatrača (savremenika).
    Ono i ovo vreme nije isto. U nama opstaje delić (ili možda celić) onog što je činilo tadašnju stvarnost (kada smo najviše upijali, i na tome, u tome jačali). Novine nisu novo za onog kome je to jedino originalno i najlepše (jer sve prošlo za one iz Sada, samo je bivše i nedostojno pravog ulaganja energije, jer moraš biti - in...u suprotnom, ostade out, ili čudak).
    Muzika sadašnjice (ona najslušanija, najupornija, najbezobraznija, najplaćenija, najpopularnija, najgluplja, najnekvalitetnija, mada ima i sadašnje sasvim pristojne, dobre, lepe, samo je lepota uvek sakrivena ispod dušeka i velova) je poput muzike prošlosti i one iz-u budućnosti odraz vremena i ljudi u njemu. Možda smo bogatiji i brži, ali neuporedivo truliji i uporni (da propadnemo još malčice). Ili to nadmenost iz godina progovara.

    ОдговориИзбриши
  9. Nema niceg novog pod kapom nebeskom?
    Djavo nam je ukrao cudjenje u pokusaju da nas spusti na darvinovu granu.
    A cuda su svuda oko nas i u nama.
    Zarobljeni smo u predrasudama i ne prepoznajemo cuda.
    Za onoga koga nosi stihija svaki trenutak izgleda isti.
    Zato rec Stvarnost razlicito znaci onima koji plutaju
    i onima koji plivaju.
    Nije samo lepota sakrivena, sakriveno je i vreme
    ali ne od nas, nego za nas.

    ОдговориИзбриши
  10. Ko se sada pomeri milimetar, za kilometar ili godinu bice sto metara dalje od cilja
    Za deceniju ili dve bi cilj bio miljama udaljen, nedostizno daleko.

    ОдговориИзбриши
  11. Zar zrelost priznaje čuda? U njih veruju nevini i još negnjili plodovi.
    Čudu su skloni i oni što sami sebe mogu da iznenade.
    A stvarnost je migoljiva jer nam se dioptrija menja. I ciljevi su tako različiti...ima ih više od 7 milijardi trenutno.

    ОдговориИзбриши
  12. Ni biologija ni hemija, ni termodinamika ni sociologija, psihologija ili psihijatrija, etika i estetika,
    ne uspevaju da objasne samo naizgled obican poljubac.
    On je toliko cudo da je samo iscekivanje vece od zivota.
    U njemu se sadrzi ceo svet, proslost i buducnost, nada i ideja...
    Da, zrelost prepoznaje i priznaje cuda.

    ОдговориИзбриши
  13. Одговори
    1. "On je toliko čudo
      da je samo iščekivanje veće od života." :heart:

      Antologijska poema o poljupcu. :-*

      Избриши
  14. Reči uobličene u skladne misli zvuče kao najlepša muzika.
    Imaju melodiju, ritam, dubinu kao moćna simfonija,
    hvataju rezonacu i odjekuju kao eho u mislima i osećanjima slušaoca.

    ОдговориИзбриши