Antimaterija

Na Zemlji smo sputani i vremenom i prostorom.
Ipak imamo moć, makar u mislima, da porastemo do Neba.
Kada u taj zamišljeni svet zakoračimo, vreme i prostor više nisu ograničenje. Na nebu njih nema.

Ako bi uspeli da ovde, na našem omeđenom svetu, odbacimo vreme i prostor, nastalo bi parče Neba.
Mistici, alhemičari, naučnici, sveštenici, tajna društva i filozofi, vekovima bezuspešno pokušavaju da na Zemlji stvore makar malo parče neba.

I akcelerator u Cernu je sagrađen samo sa tim ciljem.
Bezuspešno. Naravno.
Traže antimateriju na pogrešnom mestu.
Očigledno nisu čitali ni Lorku ni Jesenjina.
Ne znaju da je dovoljno pronaći bilo kakvu nezemaljsku stvar, nešto što nije ovde stvoreno, i njome stvoriti svoj deo Neba.
To je ljubav. Poljubac. Zagrljaj. Naklonost. Osmeh.
Kada ožive, kada ih materijalizujemo, tada naš prostor i vreme sasvim prestaju da postoje.
Tada smo stvorili novo Nebo.
Neko na njemu pronađe anđele, neko decu.
Nebu su jednaki.

Ko proviri kroz taj prozor, kroz to parče stvorenog Neba, u četvrtu dimenziju - a to je ljubav, može videti da su prošlost i budućnost jedno, i da se zajedno zovu sadašnjost.

Zato valja sadašnjost učiniti lepom. Ulepšati Nebo.
Jedan osmeh će biti dovoljan. Za početak.  :)
Carpe diem.

Kredit sekta

Srbija je, makar po ustavu, sekularna drzava.
Da prevedem na srpski: ne vode je popovi.
Ustav im zabranjuje da se bave drzavnim stvarima.

Ali pojavila se nova religija.
Centralni hram nove religije su americke federalne rezerve.
Svoje crkve podizu gde stignu. Nicu preko noci.
Te crkve se zovu bankarske ekspoziture.
Imate ih na svakoj raskrsnici, na pijacama, u zgradama.
Male su, samo naizgled, ali izuzetno uticajne.
Ispred svake ekspoziture se nalazi bankomat. Tu se, umesto paljenja sveca, obavlja ritual pricesca. Vernik gura karticu, i pin kodom potvrdjuje svoju pripadnost crkvi, zatim uzima telo boga, stavlja ga u novcanik i cuva blizu srca. Njime kupuje jos neki dan zivota.
Iza staklenih vrata je sluzbenik obezbedjenja, koji opominje zaboravne da obavezno skinu kapu, tiho pricaju, i ponasaju se smerno i ponizno, jer je obred u toku.
Ispred oltara je red. Oltar je bankarski salter.
I tu se proverava stanje vere, prinose zrtve, obavlja pricesce. To obavlja nizi svestenik, sluzbenik banke sa nizim cinom.
Za oprost grehova je zaduzen licni finansijski savetnik. On ne prima velike gresnike za oltarom, nego u odvojenoj sobi, ili za stolom iza paravana. Njemu se vernik tiho ispoveda, govori mu kao najrodjenijem za sta mu je novac potreban ili gde i zasto ga je potrosio. Iskreno ispoveda sve grehove. Tada licni finansijski savetnik odlucuje da li ce da odobri oprost jednog dela grehova uz povecanje kamatne stope, ili ce samo odobriti odlaganje nekoliko rata. Deset "avemarija" sa novom kamatnom stopom moze da odlozi odlazak gresnika u pakao.
Taj visi svestenik, licni finansijski  savetnik, iznad sebe ima centralnu banku, i nema moc da oprosti bas sve grehe. Centralnoj ekspozituri periodicno salje izvestaj, i na osnovu broja novih vernika i odobrenih oprosta, centrala donosi odluku o visini godisnjeg bonusa za svakog savetnika pojedinacno.
Licni finansijski savetnik je zaduzen i za dobre vernike, one koji imaju vise boga. Njima cini ustupke i odobrava pranje boga, rado odobravajuci kredite sa ucescem 100%.
Kredit sa ucescem 100% je kada imate neopranih, recimo, sto hiljada evra, i zelite da kupite stan. Ako ga neopranim parama kupite, ceka vas tuzba za utvrdjivanje porekla novca. Da bi to izbegao, dobar vernik daje banci neopranih sto hiljada, a onda banka njemu daje kredit u iznosu od istih tih sto hiljada. Tim kreditom on moze da kupi sta zeli, jer novac ima poreklo, dobijen je od banke. Pardon, crkve.
Mali znak vere, u iznosu od nekoliko hiljada za izgradnju i unapredjenje crkve, se podrazumeva.

Sve nekadasnje vrednosti su se svele na interes.
Zgrtanje je postala centralna ideja novog drustva.

Ova drzava je zatvorila gotovo sve domace banke, tako da se molitveni obredi odvijaju iskljucivo  na oltarima-salterima stranih banaka.
Privrednik danas ne moze da uplati porez poreskoj sluzbi. Mora prvo da uplati novac stranoj banci, a onda ce ta banka uplatiti novac poreskoj sluzbi.
A poreska sluzba ce taj novac samo evidentirati i ponovo odneti u banku.
Drzavna poreska sluzba ne moze da izvrsi direktno potrazivanje od privrednika. Poreska sluzba mora da izvrsi potrazivanja od banke, a tek onda ce strana banka zaduziti privrednika.
Plate i penzije je nemoguce dobiti od drzave. Drzava daje sve pare bankama, a zatim banke isplacuju plate drzavnim sluzbenicima.
Ovo vise nije sekularna drzava, jer je finansijski nedostupna i sopstvenim gradjanima i privredi.
Ovu drzavu vode banke. Finansijski kler.
Kada strana banka isplacuje plate, uplate, isplate, poreze, ona ima jasan uvid u primanja, rashode i navike i gradjana i privrednika.
Zasto bi strana banka morala da zna da li ja dobro ili lose poslujem? Koliko i na sta trosim?
Zato sto i vladini ministri primaju platu od istih tih banaka.
Strane banke imaju uvid i u platu i u imovinu premijera, i njegovih jadnih ministara.
Bankari imaju uvid u navike. U korupciju. U kriminal. I imaju moc da odobre ili sprece.
U ovoj zemlji jedino banke imaju neogranicenu moc.
Svi ostali su robovi koji u bankama traze oprost.
Trazili smo demokratiju a dobili kapitalizam.
Potpuno zavistan i servilan odnos prema stranim bankama, garantuje da ovde sekularne drzave nema.
Amin.

Hvala, profesorka.

Vavilon

Kada razmisljamo, koristimo reci.
Ne razmisljamo u slikama, njih koristimo za pamcenje i skladistenje informacija.

Razmisljamo na jeziku koji svakodnevno koristimo.
Razmisljanje je proticanje neizgovorenih reci.
Jezik je svakom narodu od boga dat.
Svaki narod na razlicitom jeziku razmislja.
Zato su misli razlicitih naroda uvek razlicite.

Ono sto nam je zajednicko nije jezik.
Nisu ni misli.
Zajednicko svim ljudima su osecanja.
Njih svi jednako razumeju.
Jednako iskazuju.
One su Vavilon koji jos uvek stoji.
Popeti se uz tu kulu nije lako,
ali jedino ona dodiruje Nebo.
Iz nekog razloga, mudrosti ili dobrote,
ili mozda ljubavi prema deci,
ta naizgled slaba kula nikada nije srusena.
Ona je put,
put koji pokazuje cilj.

 

-Na koji cete sprat?

-Do vrha.

-Ovaj lift ide samo do oblaka, odatle morate peske, uzbrdo, kroz maglu.

Minijatura

U svakom ratu je  najvažnije, ali i najteže, razlikovati prijatelja od neprijatelja.
Stvarnih prijatelja u ratu nema, samo interesa.

Rat bez prijatelja vodi u poraz.
Samo je mir bez prijatelja teži poraz.

Ali ko su neprijatelji?
Uz sasvim malo truda i razumevanja moguće je doći do spoznaje da neprijatelja izvan nas nema.
Unutra su, u nama. Sede udobno, u prvom redu.
Svako nosi u sebi jednog, opasnog, dostojnog.
Čovek provodi ceo život u unutrašnjem, ličnom ratu.
Taj unutrašnji rat jeste prirodno ljudsko stanje.
Rat mora ostati unutra, zarobljen u čoveku.
Posledice tog rata ostavljaju duboke tragove.
Najbolje i najjače stvari prve propadaju.
Ne propada mek jezik, nego ispadaju tvrdi zubi.
Povređuje se i srce. Srce, iz koga čovek raste.

Zašto rat? Zato što otrovne gljive prve izrastu.

"Nemojte da se čudite što često ćutim,
jer niko od vas ne zna sa kakvom se budalom ja u sebi borim ne dozvoljavajući joj da izađe van." Andric

Sluga

Novcanik sluzi za novac, ne za fotografije.
Telefon sluzi za telefoniranje, a ne za selfije.
Odeca sluzi da greje, a ne da leci komplekse.
Znanje sluzi glavi. U knjigama su samo podaci.
Ljubav sluzi srcu, a ne pesmama.
Pamet treba da sluzi srcu, ne treba cekati da srce dodje u pamet.
Zakon treba da izadje na ulicu. U protivnom ce ulica uci u zakon.
Sila mora sluziti dobru; dobro ce nestati ako sluzi silu.
Ne sluzi zdravlju, samo ga cuvaj. Ono ce sluziti tebi.
Kompjuter je alat, igracka, a ne cilj, svrha.
Razumevanje sluzi vecem od sebe, sreci.
Ono cemu sluzim, zivot, pamet, mir, postaje crkva.
Ne treba se moliti novcu, jer je banka los hram.

Sluziti gospodara daje svrhu i slugi i gospodaru.
Sluga postaje blizi prirodi, a gospodar postaje potpuno zavistan od sluge.
Onda zamene uloge.
Ko sluzi dobru, to ce i postati.
Ko sluzi zlu, to ce i postati.
Ko sluzi istini, istina ce postati.
Ko sluzi ljubavi, ljubav ce postati.

A onda ce odabrati dobrog slugu.

Kobajagi bog

Kada je Pandora otvorila kutiju, iz nje su pocele da izlaze zarobljene stvari.
Shvativsi sta je ucinila, Pandora je brzo zatvorila kutiju.
U kutiji je ostala samo jedna stvar: nada.

Kada se od nade odvoji sumnja, ostaje vera.
Cista, snazna, nepokolebljiva i slepa.
Takva vera ima moc.

Vera je odvojena i oslobodjena od logike.
Utemeljena samo u osecanjima nema podrsku logike.
Jer osecanja i logika ne stanuju zajedno.

Sva velika otkrica, sve velike ideje, nemaju logiku.
I tek kada do otkrica dodje, logikom se unazad objasnjavaju.
Sva velika otkrica stvorila je vera.
Slepa vera.

Vera stvara.

Cak i ako se ne materijalizuje, bio je to lep san.
San vredan zivljenja.

Verujem samo u lepe stvari.
Neke od njih sam stvorio, i sada ih zivim.
Neke ce zauvek ostati lep san.
Ko zna, mozda ce se jos neka ostvariti.

I dete zna da su igracke kobajagi.
U svojoj iskrenosti dete gradi svoj svet.
Ono u svakom trenutku zna da je kobajagi.
Ali mu to ne smeta da punim srcem uziva u igri.

Da bude bog,
da stvara,
i da voli stvoreno.

I vide bog da je dobro.

Sizif i skarabej

Knjige opisuju Sizifa kao sliku upornosti, istrajnosti, neodustajanja.
Sizif gura ispoliranu kamencugu uz brdo, odradjujuci svoju kaznu.
Iako uporan i vredan, njegov rad ne daje koristi.

Skarabej je buba, insekt koji, samo naizgled, radi isto sto i Sizif.
I jos gore. Skarabej ne gura fin oblutak, nego balegu.
Govno, da prevedem na srpski.
Dvadesetosam dana glupa buba kotrlja govno ka zapadu. Biolozi potvrdjuju ono sto su stari Egipcani znali, da se skarabej upravlja po zvezdama.
Dvadesetdevetog dana se desava cudo.
Balega postaje leglo. Iz nje se izlezu mladi, nesvesni koliki je trud ulozen u njihovo leglo.
Skarabej jeste Sizif. Gura i gore stvari od Sizifa.
Ali njegov rad donosi korist celoj porodici.
Celoj vrsti.
Mladi skarabeji ce jednog dana pronaci svaki svoju kuglu,
i uvecati dobro, cineci svet bogatijim.

Priroda je dala i svrhu i smisao.
Da citiram govor Alije Sirotanovica u Centralnom Komitetu: "Ljudi, mora se raditi. Jebiga, pa mora se raditi".

Covek bira da li ce biti Sizif ili skarabej.
Bira da li ce gurati kamen ili govno.
Bira da li ce raditi uzalud, ili sa svrhom.
Alija Sirotanovic je izabrao.
I ja sam izabrao.
A vi?