Dijalektika

Konačnu, celu istinu, ne možeš znati. Nije ti dato.
Veruješ da znaš ukus jabuke, čorbastog pasulja, boju mora, neba... Probao si, ubedio sebe da znaš, zatim ubeđuješ druge da znaš.
Da si vlasnik istine.
Naravno da ne znaš. Svaka jabuka je drugačija, jučerašnji pasulj danas ima drugačiji ukus, svakog dana je drugačije more.
Istina je trenutna.
Dogmata je vezan za jednu istinu i drži je da je udarci istine ne potope.
Mudrac u sebi ima mesta za nove istine. Stare, kojima je istekao rok, čuva kao iskustvo i od njih uči.

Svesno biće je svesno svoje svrhe. Svesno je da sa razlogom živi. Svesno da mu je neko kupio kartu, ulaznicu. Tu je sa zadatkom, misijom.

Nesvestan živi bez cilja, pluta i srlja bez svrhe, kao kugla u fliperu.
Može li kugla u fliperu da bude svesna igrača? A tek konstruktora flipera?

Ne može niko biti svestan boga.
Ali biti svestan svog udela jeste moguće. Svoje svrhe na Zemlji.

Ljudska svesnost je znati gde (i zašto) se nalaziš u odnosu na svog boga. Da li si mu sluga ili očekuješ da ti služi i izvršava tvoju volju. 
Možda ste saveznici? Prijatelji? 
Da li zoveš boga kada ideš u rat ili kada gradiš kuću?
Ili kada naspeš čašicu viška?

https://youtu.be/1D3vKnfd2YM

Bez rukavica

Tranzicija nas je naučila da vesti treba čitati između redova.
U napisanim redovima do sada nije pisalo ništa vredno čitanja.
Sve što je vredno bilo je napisano između, i samo su vešti umeli da pažljivim čitanjem između redova dođu do pravih informacija.

Promenilo se vreme.
Pravi čitaoci po navici traže vesti između redova, ali ne nalaze bogznašta,
jer se prave vesti nalaze upravo u naslovima i tekstovima.
A kada naslov i tekst baš ničim nisu povezani, i to je vest.

Vesti su neverovatne i sablažnjuju čitaoce, ali iskusni čitaoci ih ne registruju nego i dalje traže skriveni smisao između redova.

Nema više skrivenog smisla. Prodati smo. Poniženi. Poraženi.

https://youtu.be/GZvPoE0EH1o

Reka

Reka nam dokazuje da je vreme iluzija.
Rađa se u vrelu, snažnom izvoru iz kojeg kreće ka dolini.
Prati reljef  i traži najbolji put za svoj tok. Dok putuje pretvara veliko kamenje u pesak i nosi ga sa sobom. Brojne pritoke joj se predaju cele, odričući se svog imena, zajedno stvarajući moćni tok. U životu se rađa  život, i reka postaje dom mnogim vrstama. Hrani i natapa zemlju i čini je rodnom. Napaja gradove i dozvoljava prevoz. Okreće moćne turbine prolazeći kroz branu. Na kraju dolazi do mora, gde tiho uvire, umire i nestaje.
Sasvim je izvesno da će po dnu mora teći kao morska struja, i, sada bez imena, zauvek postojati.
Retko razmišljamo o tome da reka, koja sebe predaje moru, istovremeno izvire iz vrela, teče i celim svojim tokom živi. Reka ne poznaje vreme, ona u njemu živi. I pamti.
Spajanje sa morem nije zaista smrt, iako tako izgleda. Njena smrt, život i rođenje postoje istovremeno. Reka to zna i ne plaši se smrti.
Kao i svi mudri ljudi.

https://www.youtube.com/watch?v=YQGqs3uZkoY

Odbrana

Stižu vesti o poplavama u Evropi.
Velike kiše su napunile rečna korita i prete da potope gradove.
Otkud takvo nevreme? Kalendarski je još leto.

To radi bog kada želi da spreči rat. Sada niko ne gleda komšiju kroz nišan, nego spašava sebe, gole živote i imovinu.
Evropska budala više ne šalje ni tenkove ni vojsku, nego ispumpava vodu iz dnevne sobe.
Bog je veliki, čuva ih od pogibije.

Dobra taktika.
Da sam onaj koji pušta kišu, isto bih uradio.

https://youtu.be/zr2jPGN2GN8

Optimizam

Optimizam je kukavičluk.
Pesimista sagledava stvari kakve jesu, čak i gore nego što jesu, i razume kakve prepreke treba preći. Razume da ne može sam, da su mu potrebni saradnici, saveznici. Da mu je potrebna pomoć.
Optimista svesno i namerno ignoriše postojanje prepreka i opasnosti, veruje da su mu svi putevi otvoreni, i ne postoji razlog za brigu.

Došao mi je "guru" optimista da mu instaliram sistem.
Objašnjava mi glasno, sve mašući rukama, da kada nešto baš jako želiš i koncentrišeš se na uspeh, zatim vizualizuješ konačni rezultat, da se to trenutno ostvaruje. Nudi mi pomoć u vidu kursa koji će i mene prosvetliti i učiniti uspešnim, i to u čemu god poželim.
Nisam ga poslušao pa nisam uspeo da mu instaliram sistem :)

Da li veću štetu čine oni koji ne znaju da ne znaju,
ili oni koji znaju da ne znaju?
Ovi drugi su glasniji i agresivniji jer imaju cilj.

https://youtu.be/4yRVotWhSeI

Jednosmerna slepa ulica

Nosio sam crveni kačket na protestima.
Nadao se da ću iznervirati nekog liberala.
Kamere i telefoni su bili upereni u mene.

Ja ne plivam nizvodno.
Živa riba pliva uzvodno. Prkosi struji, toku.
Prkos je čini živom.
Sporo napreduje? Ma važi!

Postoji deo života koji se zove poezija.
Postoji deo koji se zove proza.
Poezija je emocija, radost i tuga, nada i razočarenje...
Proza može biti drama, komedija, tragedija, triler...

Život je jednosmerna slepa ulica.
Politika je jednosmerna slepa ulica.
Kriminal je jednosmerna slepa ulica.
Nauka je jednosmerna slepa ulica.
Svest je jednosmerna slepa ulica.
Ljubav je jednosmerna slepa ulica.
Poslušnost je jednosmerna slepa ulica.

https://youtu.be/UOJwX_qJhLQ

Kome kupuješ zube? Šminku, nokte, frizuru?
Hugo majicu i mona tašnu? 
Kome kupuješ?
Čime su zaslužili da trošiš pare na njih? Time što su i oni tebi kupili isto?
Ko ima od toga koristi?
Prodavac.

Nizvodno svašta pliva.

Demokratska šetnja narodne volje

Ako želiš da vidiš narodnu volju, pogledaj francusku revoluciju.
Oktobarsku, arapsko proleće...
Krv, giljotina, streljanja i rat.

Demokratija znači vlast naroda.
U narodu ima i kriminalaca i ološa, glasni su, agresivni, opasni, naoružani.
Demokratija ih je dovela na vlast.

Pitomi, kulturni, radni ljudi se bave važnim stvarima, imaju živote, poslove, želje.
Pitomi ljudi se pokoravaju.
Kome? Onima koji grabe vlast, ološu i kriminalcima.

Demokratija je ubila Sokrata. Posle dovoljno lobiranja (i lobisti su ološ), većina je demokratski izglasala smrt za Sokrata.

Ovde nije diktatura - nema patrola sa šmajserima na ulicama,
nego je lična vlast.
Ološokratija, vladavina ološa.
Ološ je na vlasti a kriminalci pod oružjem, u plavim uniformama.
Ološ i kriminalci se mrze, ali ih vezuje novac.
Kada beli gospodari odluče da ovo survaju, isključiće dotok novca,
i nastaće pokolj između kriminalaca i ološa.

Da li protest ima izvršnu moć? Snagu da nešto promeni?
Ne. To je folklor. Placebo. Uverenje da šetnjom i transparentima činimo dobro delo.
Osećaj je dobar, ali drugih rezultata nema.
Sastanemo se na trgu, slušamo kosovske pesme, vičemo ua i onda idemo kući.
Još pamtim šetnju do Zmaj pumpe, 23km. 90% je odustalo pre petog kilometra, ali je bilo bitno da su bili što dalje od mesta gde se problem rešava.
Ljudi u grupi su opasni, spremni na žrtvu. U grupi brzo raste raspoloženje i osećaj snage. Grupa ima moć da uradi nešto veliko.
Ideja šetnje je razbiti grupu, razvući visokoenergizovanu masu na nivo pojedinaca šetača.
Ko hoda zlo ne misli.

https://youtu.be/VqzVyWwKx8U