Public enemy

Ratnička zemlja, imperija, ne može da postoji bez neprijatelja.

Neprijatelj imperiji daje smisao i svrhu postojanja.

Identitet.

Bez vidljivih neprijatelja najjača imperija će pući kao kokica. Raspašće se iznutra.

Ako nekim nesrećnim slučajem nestane neprijatelja, ogromni napori se ulažu u stvaranje novih.

Naoružavanje, hranjenje, bogaćenje... i vaspitavanje.

Neprijatelj je najrođeniji, dragocena tekovina koju imperije stvaraju.

Zapadni jezici imaju jedinstvenu reč za neprijatelja - the enemy, l ennemi, enemigo...

Slovenski jezici nemaju reč za neprijatelja. Koriste kovanicu, negaciju reči prijatelj.

Onaj ko Slovenu nije prijatelj ne mora nužno biti "enemy". Može biti indiferentan, nezainteresovan, ravnodušan...

Da li negujete, čuvate, hranite neprijatelje?

Koliko je udobno biti "enemy"?

Medijski otrov

Šezdesetih su mediji govorili da će nuklearni rat na Kubi izbrisati svet.
Kad se rat završio govorili su da će za deset godina trajno i nepovratno nestati nafta.
Sedamdesetih su naučno najavljivali dolazak novog ledenog doba.
Posle toga su plašili javnost da će kisele kiše potpuno uništiti useve.
Osamdesetih su najavili nestanak ozonskog omotača i smrt miliona.
Devedesetih su tvrdili da će globalno otopljavanje zaustaviti golfsku struju i ugasiti Evropu.
Kad su shvatili da nema otopljavanja nisu odustali, preimenovali su u klimatske promene.
Dvehiljadite smo čekali novi smak sveta.
Onda se pojavio antraks koji će se raširiti planetom.
Severna Koreja je zapretila svetskim nuklearnim ratom.
Pojavila se ebola koja će pobiti trećinu svetskog stanovništva.
Finansijska kriza će uništiti svet.
Sars se širi i sve će nas ubiti.
Smrtonosni virus zapadnog Nila prenose komarci.
Kad je ebola podbacila, rekli su da će ISIS oružjem ući u Evropu.
Zatim se pojavio smrtonosni zika virus.
Odmah za njim ptičji grip, i samo godinu kasnije svinjski grip, za koji je instant napravljeno mnogo milijardi doza spasonosne igle.
Onda je došao smak sveta po majanskom kalendaru.
Posle smaka sveta izmeren je efekat staklene baste koji će nas dokrajčiti, zato što ljudi i domaće životinje dišu.
Virus iz supe od slepog miša će pobiti većinu svetskog stanovništva.
Samo godinu kasnije, četvrti talas će izbrisati svet.

Uprkos ovakvom izveštavanju, svet nekako još postoji. I dobar je, izdašan, bogat, svetao.
Pun je ljubavi i lepote.

Pravo vreme

Od toga da li se nesto desilo ili nije,

važnije je pitanje da li se desilo na vreme.

U pravo vreme.

Sve što dođe na vreme,

u pravo vreme,

blagosloveno je.

Strahovlada

Svaka vlast će pokušati da oblikuje masu po svom ukusu. Ni jedna vlast ne voli buntovne, nepokorne... slobodne.

Vaspitavanje masa puno košta i dugo traje. Dug je put od vrtića do prvog kredita.
Intenzivna dresura je brža od vaspitavanja.

Samo se gladan može dresirati, govore dreseri.
Ugasiš privredu, zaglaviš plate tik iznad granice preživljavanja, i čekaš.
Oni koji žele da prežive će probuditi animalne instinkte: jedi, ili će tebe.
Preostali će se navući na somu - alkohol i zadrugu, antidepresive i hroničnu glad.

Na početku dresure se lomi ličnost. To se radi pomešanim komandama, kada umesto nagrade stignu batine i kada umesto batina stigne nagrada.
Slomljena ličnost više ne zna ni ko jeste ni ko nije; nije više sigurna koliko prstiju vidi na ruci.
Tada je pravo vreme i za dresuru i za hranu.

Ali dresera nema. Otišao. Nestao. Pobegao.
Pojeden?

Čitavi narodi, milioni ljudi, su ostali u limbu, u međuprostoru, i vremenu koje ne razumeju.
U neprijateljskom su okruženju, uče mediji.
Osećaju strah. Odavno ne znaju šta hoće.
Prisećaju se šta neće i tragično promašuju.
Nude se vođe svih boja, ali im gladni i uplašeni ne veruju.
Čekaju dresera koji neće doći.

Psalam četvrti

Dok se sladimo trešnjama, bacamo peteljke i koštice.
U malenoj koštici se nalazi celo drvo,
a kroz peteljku je, niko ne zna kako, prošla cela trešnja.
Čaj od trešnjinih peteljki je izvor zdravlja.

Klaud je digitalno groblje.

Odavno ne pratim ciljeve. Neke sam u međuvremenu zaboravio. A oni su, ne znam ni kada ni kako, ni zašto, kao kratak povodac postali deo mene. Vuku me u samo njima znanom smeru.

U mladosti biraš ciljeve, a kasnije ciljevi postanu sudbina.
Zato je važno birati srcem umesto strahom.

Mikser

Svaki poziv na zajedništvo, sabornost, jedinstvo, jeste demokratska tvorevina.
Kada bi se sabrali lepi i ružni, pametni i glupi, i kada bi se našla aritmetička sredina, proizvod bi bio i nejestiv i neupotrebljiv.
Jer kad se saberu pametan čovek i budala, rezultat su dve budale.

S druge strane, svaka kultura počiva na interakciji a ne na zatvorenosti.
Neophodno je biti u interakciji sa drugim ljudima. Razmenjivanje sadržaja, mišljenja i stavova je neophodno.
Izolacija pojedinca je poraz. Potrebno je druženje, razumevanje, dijalog, čak i sukob, sa drugima koji dele sličan kulturni obrazac.

Ništa ne može da nas drži trajno uplašenim,
srećnim, razočaranim, tužnim...
Kad prođe prvi udar vraćamo se sebi,

i nastavljamo da mrzimo.

Postoje ljudi kojima je iskrivljena kičma,
postoje i oni kojima je slomljena,
ali su najbrojniji oni kojima, zbog pritiska okoline,
nikada nije izrasla.
Osim u umu. Kičma u umu je zlata vredna.

Čoveka čine neslobodnim tradicija, običaji i moral.
Ropstvo je nametnuti radni ugovor.

Moja borba

Boriti se protiv kapitalizma znači boriti se protiv kapitalista.
Boriti se protiv nasilja znači boriti se protiv nasilnika.
Boriti se protiv zla znači boriti se protiv onoga ko zlo čini.
Boriti se protiv nepravde znači boriti se protiv onoga ko nepravdu čini.

Samo se prevarant bori PROTIV bolesti,
lekar se uvek bori ZA zdravlje.

Društvo je, od svog nastanka do danas, šizofreno.
Svako društvo želi da razvija sebe i svoje institucije. Želi da razvije, i čvrstom i jakom učini kutiju kojom je ograđena. Kavez u kojem žive ljudi, zaštićen od spolja.

Istovremeno želi da ulaže u svest i slobodu građana, ali baš ta lična sloboda je najjača snaga za rušenje pomenutog kaveza.

Zašto bi se iko bez lične ambicije i bolesnog cilja, družio sa šizofrenim društvom?
Zašto bi neko ko pretenduje na zdrav razum učestvovao u tuđoj šizofreniji?
Zato što se i on oseća bolesno i ugroženo.

Zaključak je da ovakvo nakaradno shvatanje države kao kaveza i prinude, čini njene stanovnike mentalno bolesnim.
Ne treba učestvovati u sopstvenom uništavanju.
Država koja stanovnike smatra podanicima je neprijatelj.
Za nju je svako ko provodi pet dana nedeljno u kladionici dobar član društva i uzoran građanin.
Naročito kada su mu izvršitelji u kući.

Počneš od početka,
nazoveš stvari pravim imenom.
A onda sve postane očigledno. I logično i razumno.
Tada svaki sledeći korak postaje razuman, logičan, dobar.

Može li se istina prevazići?