Ljubi bližnjega svoga II

U vremenu koje dolazi proučavaćemo psihologiju ugroženog pojedinca, čoveka sateranog u ćošak.
Uživo, u realnom vremenu, gledaćemo ih svakodnevno.
U najbližem okruženju, poneko i u sebi.
Ali, istovremeno,
posmatraćemo iz prvog lica i psihologiju gomile saterane u ćošak.

Dve psihologije dva na isti način ugrožena entiteta
su međusobno suprotstavljene i suprotne.

Pojedinac u bezizlaznoj situaciji ima nagon za preživljavanjem, borbom.
Razume izvor problema i bori se za život.

Kada se isti taj čovek, u istoj situaciji, okruži gomilom sličnih,
neće više videti neprijatelja u onome ko je kreirao bezizlaznu situaciju,
nego u onome ko je najbliži.
Ubijaće se međusobno, do poslednjeg.
Da li će poslednji, u nemoći i ludilu, dići ruku i na sebe,
pronaći i u sebi neprijatelja,
ili će se resetovati na početnu jedinku sateranu u ćošak,
i trezveno usmeriti snagu na borbu ka spolja?

Hmm... posle čitanja Hegela nisam optimista.

How a Shotgun Works

Kao prvo, piše Švab(o): pandemija je dobrodošla, kao prozor velikih mogućnosti.

Kao drugo, pitanje jedne svetske vlade je najvažnije pitanje. Tamnim i religioznim pogledima - tradiciji i predrasudama - će biti objavljen rat.

Kao treće, privatna svojina će prestati da postoji, ekonomija korišćenja će vratiti vlasništvo u ruke kolhoza. Ne zove ih Švab(o) kolhozima, ali kao da je prepisivao drugove Iliča, Beriju i Trockog.
Novac koji se može sakupljati pa čuvati će prestati da postoji,
postojaće samo digitalni novac.

Četvrto, zelena energetika će, uz oružanu pretnju, zameniti fosilna goriva. Države koje imaju fosilna goriva, ugalj i naftu, neće smeti da ih koriste. Razvijene države koje prave zelene generatore za sunce i vetar, sada razvijene države, će ubrzano postati vlasnici malih država koje će morati da kupuju skupu i nedostatnu zelenu tehnologiju.
Biće zakonski ograničena potrošnja vode, struje, hrane i industrijskih proizvoda.
To će značajno smanjiti broj stanovnika jer se time smanjuje rizik od novih pandemija.

Peto, digitalizacija će ući u sve pore života. Automatizacija i robotizacija će otpustiti manuelne radnike iz fabrika, restorana, proizvodnje.
Klaus zato predviđa garantovani novčani dohodak svima koji su "vakcinisani dakle poslušni".
Zvuči kao "mislim dakle postojim".

Kao šesto, produžava se digitalizacija svih sfera društva, uključujući digitalno nadgledanje, kontrolu nad ponašanjem i kretanjem ljudi uz pomoć tehnologija za prepoznavanje lica. Kontrola je neophodna da bi se zaustavile buduće pandemije, piše Švab(a).

Sedma tačka se odnosi na zdravlje, podrazumeva redovna testiranja, i kazne za neposlušne. Nacionalni i državni pasoši će biti ukinuti i njih će zameniti zdravstveni pasoši. Ograničenja i kažnjavanja za lica koja izbegavaju pridržavanje pravila medicinske nauke mora biti uneto u zakone.

Sevap je zgaziti bubašvabu.

Pomračenje 1984.

Naša vlada je pala, izbori su bili baš na pomračenje Sunca.
Skupština je nelegalna, neizabrana, neustavna.
Ministrima su falsifikovane diplome tek najmanje krivično delo.
Narod se pobunio. Predsednik sprema izlaznu strategiju.
Država se urušava.

Američka vlada je pala, izbori su falsifikovani.
Senat je nelegalan, neizabran.
Predsednik je nesposoban da brine i o sebi.
Država se urušava.

Francuska vlada ne pravi ustupke demonstrantima, nego ih dodatno grupiše i ojačava. Pitanje je vremena kada će ih naoružavati.
Država se urušava.

Nemačka menja Merkelicu militantnim desničarima. Već viđeno 1933.
Država se urušava.

Rvati imaju šizofrena cepanja između predsednika i premijera, dok bes naroda raste.
Država se urušava.

Austrijanci zabranjuju život i primoravaju sopstvene građane na pobunu.
Država se urušava.

U Australiji je policija oružano napala svoje građane i navikava ih na građanski rat.
Država se urušava.

A od danas narod Rusije formira "Сорок сороков" koji se bore protiv represije koju je nedavno uveo Putin.
Narod protiv vlade.

U nekim državama crkva se pravi mrtva, u drugim samoubilački kolaborira sa vlastima.

Nacionalne države će preko noći prestati da postoje. Negde uz puno krvi, negde tiho.
Novac će izgubiti vrednost i prestati da bude sredstvo razmene.
Kada posle planskog rušenja narodi doobro ogladne, kada se bez hrane i struje vrate u srednji vek,
biće im pružena ruka spasa.
Moćne kompanije će starim hlebom i strujom kupovati čitave regione sa zatečenim stanovništvom, korupcija naroda je već uspešno isprobana.

Kompanije će tada doneti svoje zakone i sprovoditi svoje interese.

Srećniji će robijati u državi "astrazeneka" i "mikrosoft", manje srećni u državama "sinovak" i "ziđing".
Život će biti jeftiniji od kondoma.
VB će zameniti AV. Srećna nova 1984.

Bando crvena

Nisu morali da nas bombarduju,
sasvim je dovoljno što su doveli kvislinga na vlast.

Ako Blek Rok poželi da, recimo, Beograd pretvori u veliki teren za golf,
naštampaće gomilu para i dati partiji,
a kvisling će tu teritoriju oglasiti javnim dobrom,
bagerima porušiti i poravnati grad
i to o našem trošku, efikasnije od tepih bombi,
zatim zasejati najkvalitetniju englesku travu.
Zabosti zastavice kraj rupa gde su bili vaši domovi.

Po zakonu koji je potpisao
vaše imanje više nije vaše imanje,
vaši stanovi više nisu vaši stanovi.
Više ne posedujete ništa osim četkice za zube.
Više ne postoji imanje koje nije na prodaju. Svemu je dodeljena cena i javno oglašeno za prodaju.
Niste vlasnici zemlje. Ničega. Postali ste nomadi, apatridi.

Partija vas prodaje, deo po deo.
Doći će red na svakoga, na svaku kuću, dvorište, park,
po zakonu,
samo je pitanje vremena.

SA jedinice odane partiji, "navijači", će, kao nekada Remove jedinice, čekićima i kuvanim motkama braniti zakon
i kvislinga koji je potpisao.
Svi su oni Nevolja, vojnici partije.

Referendumsko pitanje

Da li ste za potvrđivanje akta o promeni ustava Republike Srbije?

Ima posla ko hoće da radi

 

Upornost sećanja

Sve ono čega se stidim,
što bih želeo da izbrišem iz sećanja,
svaki put se izglancano i pojačano vrati
i dublje urezuje kada se setim.
Ljudi piju da zaborave, a ja se pijan svega setim.
Zaboravim da sam zaboravio.

Svako ima takva sećanja. Srećni brzo oproste sebi, odmahnu rukom i kažu "bilo pa prošlo".
Oni drugi loša sećanja kriju pod ključem. I samo saznanje da je negde zatvoreno i u kavezu sačuvano je bolno, neprijatno i preteće.

Najveći od svih strahova je da će neko drugi doći do tih sećanja.
Paradoks je da bi se taj, "neko drugi", više naslađivao tim sećanjima,
nego što bole onoga ko ih ima.

Ko je u većem problemu? Onaj ko ima neprijatna sećanja,
ili onaj ko po tuđem kopa, traži da zaviri i da se tuđom nesrećom naslađuje?
Koga prvo treba lečiti?

Ukus mesu daje iluzija da je tuđe.