Hleba i igala

Knjige govore da je svako došao na svet sa nekim talentima.
Neko ima samo jedan talenat,
neko ih ima više.
Uspešan je onaj ko otkrije i uveća svoj talenat.
Talenat je ono što je (od boga?) rođenjem dato.

Prepoznajem oblike, konture, ali od rođenja drugačije vidim boje pa slikarstvo ne može biti moj talenat.
Nije ni kulinarstvo. Nije ni posao koji traži empatiju, ne osećam druge.
Neke talente, ipak, pronalazim u sebi. Njih razvijam, uvećavam, hranim. I dobro mi ide.
Tehnički sam pismen i u tome uvećavam dobijeno.
Stvaram.

Svaki put kada sam posegnuo za onim što mi nije dato,
makar sa plemenitom namerom da kupim hleb i platim struju,
ogulio sam kolena i stao u nečist.

Svaki put kada sam uzeo ono što mi nije dato, dobro sam iskrvario.

Kada vidim nekoga ko iz gitare izvlači harmoniju poželim da i ja isto uradim. Ali sve što tada napravim je čista šteta i izgubljeno vreme. Nije mi dato.
Srećan je samo onaj ko uvećava Svoje talente, ne želeći tuđe.
Ko poželi tuđe je pohlepan,
ili makar bolesno ambiciozan.

S.T.R.A.H.

Mlad si dok strah ne postane dominantno osećanje.

Čovek se sastoji od 70% vode i 30% straha.
Kada se smnji udeo vode smežuraš se i ostariš.
Strah ostaje. Zato je moguće ne biti glup a biti budala.

Preselili smo svoje živote u virtualni svet.
Strah raste jer znamo da smo ih zapostavili u stvarnom svetu.
Sve naše aktivnosti su okrenute da izgledamo umesto da budemo. Tražeći sebe pravimo selfije, uzalud.

Strah tera i vlast da oko sebe okuplja gore od sebe.

"Ugnjeteni se neće pobuniti dok se ne osveste, a neće se osvestiti dok se ne pobune." Orvel.

Dobro vino može da prepozna samo onaj ko je pio loše vino.
Isto je sa hrabrošću i strahom.

Dugotrajno iznurivanje niskim platama, neprestanim katastrofičnim vestima, temama i raspravama koje služe da skrenu pažnju sa života na strah, lošim zakonima i vođstvom koje sasvim očigledno vodi u propast,
služi
samo i jedino
za proizvodnju pristanka.
Na šta? Na bilo šta, više nije bitno.
Iznuren pojedinac i uplašen narod pristaće na sve, samo da makar za mrvu ublaži pritisak.

Otrežnjenje od straha i zabluda ovog sveta ide čudnim putevima. Moraš izaći iz konzerve da bi shvatio da si u konzervi.
Napustiti konzervu znači izgubiti sigurnost, zajedništvo, ući u nepoznato koje je možda prazno i hladno... i ostati skoro sam, sa jedinim prijateljem - sa samim sobom. I sa svojim strahovima.
Onima iz konzerve ćeš svakako izgledati lud.

Ali nećeš biti hrana.

Nekada sam ljude koji slušaju džez smatrao starim,
a sada volim Felu.

Lajte, kere Jakobsfelda!

Ruski građanin i nemački đak, profesor farmakologije, šef vojnog instituta za fizioligiju i dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, istraživao je funkcije želuca kod pasa i dece. Primetio je da posmatrani objekti imaju tendenciju da balave pre nego što se hrana nađe u njihovim ustima, i tom važnom istraživanju je posvetio bogatu karijeru.

Es wird bekannt gegeben!

U naprednim istraživanjima Drug Pavlov je navikavao životinje na unapred zadate znake i signale. Neki signali su značili hranu, a drugi elektrošokove i batine.

Nesrećne životinje su dresuru signalima prilično dobro podnosile,

sve dok nisu počele da dobijaju pomešane signale.

Po davanju pomešanih signala upadale su u paniku i strah i postajale agresivne i nepovratno autodestruktivne, toliko da su posle toga sve morale biti ubijene.

Uslovni refleks koji je Drug Pavlov istražio na psima koristi se i danas u psihologiji.

Posebno psihologiji masa.

Faustovski svet

Faust je napravio dogovor.

Ispratimo muzikom :-*

Ukidanje starog sveta

Izborom nesposobnih zdravstvenih vlasti i štabova se urušava zdravstveni sistem.
"Nesposobni imaju sposobnost da onesposobe sposobne", govorio je Brana.
Ukida se zdravstveni fond. Zatim penzioni fond.
Evo od sledeće nedelje 55% stanovnika neće moći da uđe u domove zdravlja da se leči. Onih neposlušnih 55% koji nisu primili. Sledi ista priča sa penzijama.

Generisanjem nestašice nafte ukida se dostava hrane gradovima. Gradove će posetiti glad.
Nestašica energenata (da mala Greta ne plače) će smanjiti potrošnju struje na petinu.
Ne ZA petinu nego NA petinu.

Svaka nestašica snažno podiže cene što stvara inflaciju. Novac će prestajati da vredi sve do potpunog obesmišljavanja, pa će prestati da postoji.

Vlade su formirane tako da neće moći da reše ni zdravstvo ni finansije ni energente. Nesposobni ni jedan problem neće moći da reše, pa će biti sa ulice zbačeni a ne smenjeni. To će uvesti bezvlašće.

U bezvlašću profitira onaj ko ima sirovu snagu. Vojska je razbijena i osiromašena, podređena i poslušna NATO-u, pa na sceni ostaje samo veoma osnažena policija.

Policija koja je poslednjih decenija sistemski jačana - platama, privilegijama, naoružanjem, kamerama za praćenje, huavej elektronikom i novim vozilima. Selekcijom i obukom kako da budu što brutalniji.

Policija ima fizičku snagu i preuzeće ukupnu vlast, ona je država u državi jer na svojoj strani, pod svojom komandom, ima značajan broj navijača sa policijskim značkama. Parapolicijska sila.

Navijači se ne naplaćuju iz budžeta nego ubiru plen na terenu, odobrenim reketiranjem i otimanjem.

Do kraja decenije država će prestati da postoji. Pretvoriće se u policijsku huntu.

Ne samo naša država.

Zakon jačeg. Divlji zapad na istoku.

Nuspojave

Zdravstvene ustanove su ponovo nedostupne.
Ako nemate nevidljivog neće vas niko primiti.
Ako imate, čeka vas 4 sata čekanja na otvorenom.
Kažu da nema dovoljno lekara.
Gde su lekari? Pa na vakcnalnim punktovima.
Tu je lova.

Ljudima je nedostupna zdravstvena zaštita.
Naređeno je da sada postoji samo jedna bolest.
Ko ima bilo koju drugu ne može kod lekara.

Pitanje je dana kada će građani reći:
kada već nemamo pristup zdravstvenoj zaštiti, zašto je plaćamo?
Plaćamo državi lečenje, unapred, a zatim se lečimo kod preskupih privatnika.

Tada će vlast izaći u susret zahtevima građana i ukinuti zdravstvene ustanove.
Bolje zgrade će pretvoriti u šoping centre, lošije u privatne klinike.

Ili, kao Australijanci, u logore.

Blato

Potrebna je životna zrelost da bi čovek razumeo zemlju.
Mladom čoveku smeta blato, prljavo lepljivo i klizavo.
Isprva je ljut na vodu što je pokvasila dobru zemlju.
Kasnije mu opet smeta blato, ali se ljuti na lošu zemlju što se pomešala sa čistom vodom.
Onda prihvati da ne mogu ni voda ni zemlja biti dobri ni loši, i da ne postoji u životu ništa osim te čudne mešavine.

Samo zajedno mogu stvoriti život.

Tada počinje da voli zemlju i vodu zajedno; iz blata ubire letinu, u blatu seje žito, blatom ozidava kuću, blatom štiti kaleme.
Blatom prekriva pretke.
Naslućuje se da će preci postati to blato, kao što je od početka vremena. I da su u svakom grumenu želje predaka.
I shvata da voda i zemlja moraju zajedno.

Zemlja pokušava da pregradi vodu; voda svojom snagom oblikuje zemlju. Izdaleka to izgleda kao rat, večni sukob, svaki put sa drugim pobednikom.
Ko ume da gleda videće da zemlja i voda vode ljubav stvarajući plodno blato, ono iz koga sve rađa, iz koga smo se i mi rodili;
kome ćemo se jednog dana vratiti i sve ispričati.