Ruski građanin i nemački đak, profesor farmakologije, šef vojnog instituta za fizioligiju i dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, istraživao je funkcije želuca kod pasa i dece. Primetio je da posmatrani objekti imaju tendenciju da balave pre nego što se hrana nađe u njihovim ustima, i tom važnom istraživanju je posvetio bogatu karijeru.
Es wird bekannt gegeben!
U naprednim istraživanjima Drug Pavlov je navikavao životinje na unapred zadate znake i signale. Neki signali su značili hranu, a drugi elektrošokove i batine.
Nesrećne životinje su dresuru signalima prilično dobro podnosile,
sve dok nisu počele da dobijaju pomešane signale.
Po davanju pomešanih signala upadale su u paniku i strah i postajale agresivne i nepovratno autodestruktivne, toliko da su posle toga sve morale biti ubijene.
Uslovni refleks koji je Drug Pavlov istražio na psima koristi se i danas u psihologiji.
Izborom nesposobnih zdravstvenih vlasti i štabova se urušava zdravstveni sistem. "Nesposobni imaju sposobnost da onesposobe sposobne", govorio je Brana. Ukida se zdravstveni fond. Zatim penzioni fond. Evo od sledeće nedelje 55% stanovnika neće moći da uđe u domove zdravlja da se leči. Onih neposlušnih 55% koji nisu primili. Sledi ista priča sa penzijama.
Generisanjem nestašice nafte ukida se dostava hrane gradovima. Gradove će posetiti glad. Nestašica energenata (da mala Greta ne plače) će smanjiti potrošnju struje na petinu. Ne ZA petinu nego NA petinu.
Svaka nestašica snažno podiže cene što stvara inflaciju. Novac će prestajati da vredi sve do potpunog obesmišljavanja, pa će prestati da postoji.
Vlade su formirane tako da neće moći da reše ni zdravstvo ni finansije ni energente. Nesposobni ni jedan problem neće moći da reše, pa će biti sa ulice zbačeni a ne smenjeni. To će uvesti bezvlašće.
U bezvlašću profitira onaj ko ima sirovu snagu. Vojska je razbijena i osiromašena, podređena i poslušna NATO-u, pa na sceni ostaje samo veoma osnažena policija.
Policija koja je poslednjih decenija sistemski jačana - platama, privilegijama, naoružanjem, kamerama za praćenje, huavej elektronikom i novim vozilima. Selekcijom i obukom kako da budu što brutalniji.
Policija ima fizičku snagu i preuzeće ukupnu vlast, ona je država u državi jer na svojoj strani, pod svojom komandom, ima značajan broj navijača sa policijskim značkama. Parapolicijska sila.
Navijači se ne naplaćuju iz budžeta nego ubiru plen na terenu, odobrenim reketiranjem i otimanjem.
Do kraja decenije država će prestati da postoji. Pretvoriće se u policijsku huntu.
Zdravstvene ustanove su ponovo nedostupne. Ako nemate nevidljivog neće vas niko primiti. Ako imate, čeka vas 4 sata čekanja na otvorenom. Kažu da nema dovoljno lekara. Gde su lekari? Pa na vakcnalnim punktovima. Tu je lova.
Ljudima je nedostupna zdravstvena zaštita. Naređeno je da sada postoji samo jedna bolest. Ko ima bilo koju drugu ne može kod lekara.
Pitanje je dana kada će građani reći: kada već nemamo pristup zdravstvenoj zaštiti, zašto je plaćamo? Plaćamo državi lečenje, unapred, a zatim se lečimo kod preskupih privatnika.
Tada će vlast izaći u susret zahtevima građana i ukinuti zdravstvene ustanove. Bolje zgrade će pretvoriti u šoping centre, lošije u privatne klinike.
Potrebna je životna zrelost da bi čovek razumeo zemlju. Mladom čoveku smeta blato, prljavo lepljivo i klizavo. Isprva je ljut na vodu što je pokvasila dobru zemlju. Kasnije mu opet smeta blato, ali se ljuti na lošu zemlju što se pomešala sa čistom vodom. Onda prihvati da ne mogu ni voda ni zemlja biti dobri ni loši, i da ne postoji u životu ništa osim te čudne mešavine.
Samo zajedno mogu stvoriti život.
Tada počinje da voli zemlju i vodu zajedno; iz blata ubire letinu, u blatu seje žito, blatom ozidava kuću, blatom štiti kaleme. Blatom prekriva pretke. Naslućuje se da će preci postati to blato, kao što je od početka vremena. I da su u svakom grumenu želje predaka. I shvata da voda i zemlja moraju zajedno.
Zemlja pokušava da pregradi vodu; voda svojom snagom oblikuje zemlju. Izdaleka to izgleda kao rat, večni sukob, svaki put sa drugim pobednikom. Ko ume da gleda videće da zemlja i voda vode ljubav stvarajući plodno blato, ono iz koga sve rađa, iz koga smo se i mi rodili; kome ćemo se jednog dana vratiti i sve ispričati.
Da li je zatvor deo društva, ili je društvo deo globalnog zatvora? Zatvori u koje se ulazi ali ne izlazi su praktično ukinuti. Zamenjeni su civilizacijskim normama. Kulturom, moralom, pravilima. Autocenzurom, policajcem u sopstvenoj glavi.
Ulični nosilac pendreka (UNP) je zamenjen nevidljivim policajcem u glavi. Ovaj drugi prima komande iz jutarnjeg programa, značajno je senzibilniji na prekršaje i nikada ne spava. On je i sudija, maštovit i strog. Postali smo zatvorenici pod budnim policijskim okom. Policijski nadzirani život je doživotna robija na koju pristajemo da bismo se uklopili sa drugim osuđenicima na doživotnu. Kao svi osuđenici dobijamo obroke; slobodni Zarađuju platu, robovi je Primaju. Zatvorske uniforme su živopisnih boja. Od neobeležene odeće slobodnih, razlikuju se vidljivo ispisanim brendom - nike, levis, prada...
Da li ste slobodni kada vas policijski zaključa u 4 zida? A da li ste slobodni kada nema policijskog? Kada ste slobodni? Šta je sloboda? Sužanj u zatvoru sanja da pokisne. Kada bi neko rekao: slobodni ste, šta biste uradili što sad ne smete, a šta biste odbacili kao zarđale okove?
Dođe vas pedeset hiljada na tekmu. I još platite. Niste bili na protestima, tamo gde vam je mesto. Osim navijača u uniformama. Protestima protiv frikova, ordenovanog Konja i slične gamadi.
