Blato

Potrebna je životna zrelost da bi čovek razumeo zemlju.
Mladom čoveku smeta blato, prljavo lepljivo i klizavo.
Isprva je ljut na vodu što je pokvasila dobru zemlju.
Kasnije mu opet smeta blato, ali se ljuti na lošu zemlju što se pomešala sa čistom vodom.
Onda prihvati da ne mogu ni voda ni zemlja biti dobri ni loši, i da ne postoji u životu ništa osim te čudne mešavine.

Samo zajedno mogu stvoriti život.

Tada počinje da voli zemlju i vodu zajedno; iz blata ubire letinu, u blatu seje žito, blatom ozidava kuću, blatom štiti kaleme.
Blatom prekriva pretke.
Naslućuje se da će preci postati to blato, kao što je od početka vremena. I da su u svakom grumenu želje predaka.
I shvata da voda i zemlja moraju zajedno.

Zemlja pokušava da pregradi vodu; voda svojom snagom oblikuje zemlju. Izdaleka to izgleda kao rat, večni sukob, svaki put sa drugim pobednikom.
Ko ume da gleda videće da zemlja i voda vode ljubav stvarajući plodno blato, ono iz koga sve rađa, iz koga smo se i mi rodili;
kome ćemo se jednog dana vratiti i sve ispričati.

Život u logoru

Da li je zatvor deo društva,
ili je društvo deo globalnog zatvora?
Zatvori u koje se ulazi ali ne izlazi su praktično ukinuti.
Zamenjeni su civilizacijskim normama.
Kulturom, moralom, pravilima.
Autocenzurom, policajcem u sopstvenoj glavi.

Ulični nosilac pendreka (UNP) je zamenjen nevidljivim policajcem u glavi.
Ovaj drugi prima komande iz jutarnjeg programa, značajno je senzibilniji na prekršaje i nikada ne spava.
On je i sudija, maštovit i strog.
Postali smo zatvorenici pod budnim policijskim okom.
Policijski nadzirani život je doživotna robija na koju pristajemo da bismo se uklopili sa drugim osuđenicima na doživotnu.
Kao svi osuđenici dobijamo obroke;
slobodni Zarađuju platu, robovi je Primaju.
Zatvorske uniforme su živopisnih boja.
Od neobeležene odeće slobodnih, razlikuju se vidljivo ispisanim brendom - nike, levis, prada...

Da li ste slobodni kada vas policijski zaključa u 4 zida?
A da li ste slobodni kada nema policijskog?
Kada ste slobodni?
Šta je sloboda?
Sužanj u zatvoru sanja da pokisne.
Kada bi neko rekao: slobodni ste,
šta biste uradili što sad ne smete,
a šta biste odbacili kao zarđale okove?

Navijači, nuklearna snago,

pokazali ste ko ste. 

Pokazali ste čiji ste.

Dođe vas pedeset hiljada na tekmu. I još platite.
Niste bili na protestima, tamo gde vam je mesto.
Osim navijača u uniformama.
Protestima protiv frikova, ordenovanog Konja i slične gamadi.

Ne zaslužujete nikakvo poštovanje.

Ne postojite po sopstvenom izboru.

Samoukinuli ste se i odvojili od svog naroda.

Udavićete se u sopstvenom stidu.

Pljunuće na vas i Konj. Pljunuti sa apetitom.

Plašite se mraka.

Bojkot stadiona!

Open Balkan and close

Ustav i zakon su skup napisanih pravila koji određuju šta se sme i šta se ne sme.
Obavezujuć je za sve stanovnike države.
Tako piše u ustavu i zakonu.

Živeo sam, ne pomerajući se, u različitim državama i svedočio njihovom raspadu.

Poslednja u kojoj sam živeo bila je Republika Srbija.
Ona se, posle kratkog postojanja, nije raspala, nego se ujedinila sa ekonomski gorima od sebe. Zakon spojenih sudova uvek uradi sve ostalo.

Naša nova država se zove Open Balkan. Dobrodošli i čestitam na izboru.
Službeni jezici su Albanski, Severnomakedonski i Srpski.
Administrativni centri su Tirana, Skoplje i Beograd.

Nova država neće imati jedinstvena dokumenta, ali će sva dokumenta važiti na celoj teritoriji.

Himna će, slutim, biti Šote mašala.
Ustav i zakon više nisu potrebni jer ih nosioci vlasti nigde ne poštuju.

Kako će se ova nova država raspasti? Verovatno na Beogradski Pašaluk i Veliku Albaniju, a Severna Makedonija će prestati da postoji.

Živi bili pa videli.

Ne živi čovek samo o hlebu

Sloboda je najskuplja.

Kome su preci osvojili i ostavili slobodu, mora da je čuva.
Ako je ne čuva moraće da je ponovo osvaja.
Ako je proda, ne zaslužuje je.

Sloboda je pravo da kažeš DA.
Sloboda je pravo da kažeš NE.

Imate li vi to pravo?
A da li to pravo priznajete drugima?

"Pakao, to su drugi".

Veliki reset i Pol Pot

Obesmišljavanjem svake vlade na svetu oduzevši joj suverenitet, izborno pravo i samostalno vođenje, stvorili su se uslovi da sve vlade postanu kvislinška feudalna uprava, produžena ruka svetske vlade.

Svetska vlada danas najavljuje veliki reset.
Znamo smer ali se ne znamo ciljeve.
Pretpostavke su dodatno podgrejane izjavama elite da je cilj značajno smanjiti broj ljudi.
Da je potrebno ukinuti energiju, krave i potoke, tobož zbog zaštite atmosfere.
Prelazak "cenjenih potrošača" iz megagradova na njive i davno zapuštena imanja.
Povratak u srednji vek. U "nultu godinu".

Odakle Klausu Švabu, promoteru velikog reseta, čoveku iza koga stoje moćne države, vlade i korporacije,  ovakva ideja?
Nije uopšte morao da je izmišlja. Pročitao je na Vikipediji biografiju diplomca sa Zagrebačkog Sveučilišta, osnivača i vođe Crvenih Kmera, Kambodžanca Pola Pota.
Danas ga pamte kao jezivog zločinca poznatog po surovosti, ubistvima, genocidu nad sopstvenim narodom.

Ali mu priznaju efikasnost. Tokom kratke vladavine vratio je svoju zemlju u srednji vek.
Restartovao je civilizaciju i proglasio nultu godinu.
Pobio sve koji nose naočare, intelektualce i sve pismene ljude.
Pretvorio je Kambodžu u zaostalu siromašnu primitivnu poljoprivrednu zemlju čiji stanovnici, kada je loša godina, masovno umiru od gladi.

Nije ni lepo ni romantično kao u pesmi.

Пол Пот је постао дефакто вођа Камбоџе средином 1975. Током периода у коме је био на власти, Пот је земљи наметнуо верзију аграрне колективизације, приморавши становнике градова да се преселе на села и да раде на колективним фармама и другим пројектима који су подразумевали принудни рад, а у циљу рестартовања цивилизације у Нултој години. Услед принудног рада, изгладњивања, слабе медицинске неге и смакнућа, процењено је да је страдало од 1,7 до 2,5 милиона људи, што је приближно 21% укупног становништва Камбоџе.

Stranci i vreme

Ne postoje stranci. Ne postoji vreme. Igramo istu predstavu bar dve hiljade godina.

Scenografija se snažno menja. Okolina je ni nalik onoj od pre dvadeset, sto, kamoli pre hiljadu ili dve hiljade godina.
Ali glumci su isti, tekst je isti, isti je zaplet i radnja.

Ono što čekamo, zbog čega ponavljamo predstavu, je pokušaj da napravimo drugačiji rasplet,
da dramu i tragediju pretvorimo u slavlje,
improvizujemo i odigramo srećan kraj.
Za to je potrebna dobra publika,
i samo mrva hrabrosti vise.

Ili Deus ex machina?

Ko pređe igricu ide na drugi nivo.
Mi još uvek ponavljamo. Pronalazimo lepotu u igri.