šta zamisliš to naslika.
Zvanična statistika saobraćajne policije kaže da blizu 15% saobraćajnih nezgoda uzrokuju pijani vozači.
Ostalih 85% saobraćajnih nezgoda čine, kaže statistika, trezni vozači.
Zaključak: isključiti iz saobraćaja trezne vozače.
Ako želiš bilo šta da dobiješ, prvo moraš da isto to daš ljudima.
Ako želiš zdravlje prvo pomozi drugima da ozdrave.
Ako želiš bogatstvo pomozi drugima da se obogate.
Ako želiš znanje uči ljude.
Ako želiš ljubav pomozi nečijoj ljubavi.
Ili samo voli.
Dragim Njujorčanima čestitam praznik i želim da ga se često sećaju,
sve dok ih ne poseti savest.
Logika je nekorisna ako imaš pogrešne premise, pogrešne podatke. Kako god da ih logički presložiš imaćeš pogrešan zaključak.
Čovek se budi tek kada udari u zid. Teške situacije bude ljude iz sna navike.
Zakon održanja materije i vremena:
Što više materijalnog imaš, više brineš i baviš se održavanjem i čuvanjem materijalnog,
i, posledično, imaš manje vremena.
Materijalni želi sve da poseduje. Čak i kada voli.
Ne veruje u ono što ne može da vidi, opipa, oseti. Zato njegovi bogovi nisu nevidljivi, nevidljive ne može da shvati. Njegovi bogovi su Ronaldo, Ceca, ključ od bembare, plastična kartica, saobraćajac. Pivski stomak, i on je materijalan i naređuje.
U strahu se obraca bogu sa "neka bude volja tvoja".
Ta želja mu uvek biva ispunjena.
Koordinatni sistem počinje nulom. Kao da je neko čiodom zakucao početak u jednu tačku.
Iz te tačke pod pravim uglom izviru dve linije. Između njih tražimo svoje mesto, uglavnom bežeći od obe.
U tom bežanju govorimo da svet nije idealan, da može bolje, i da bi koordinatni početak valjalo izmestiti u neki srećniji prostor i bolje vreme.
Postojanje početka nudi sigurnost, meru, svest o dobrom i lošem.
A onda se neko setio da izvadi čiodu. Koordinatni sistem, naizgled, i dalje postoji, ali mesto početka više nije na istom mestu, originalnom izviru.
Plutamo u nesigurnosti i neizvesnosti, sa slabim sećanjem i bez čvrste svesti o dobrom i lošem.
Sve postaje relativno, nestalno, izmiče i gubi vrednost.
I sada bilo koja tačka može biti nula.
Moja besna soba je bircuz na ćošku.
Mogu i da slomim i da prospem, al mi dođe žao.
Uđem iza šanka i odaberem pesmu,
pojačam,
naručim piće,
i kad se usklade talasi u čaši sa talasima iz zvučnika
počinje čarobno putovanje. Ne samo kroz prostor nego i kroz vreme.
To nije bilo koje vreme, ni prostor,
nego ono koje nudi odgovore.
Mesto kontrasta, suprotnosti, mesto svih izvora.
Odatle se vraćam kao sa godišnjeg odmora,
pomiren i izmiren.
Napunjenih baterija i sada svestan alternativa ulazim u stari život.
Život bi možda želeo da bude isti, ali ja više nisam.
Svest o suprotnosti, kontrastu, alternativi, menja sistem vrednosti i daje boje stvarnosti.
Novi ja posle toga dugo traje, sve dok racionalnost ne navali i ponovo preuzme kormilo.
Alkohol ne truje srce, nikada, samo ga omekšava da lakše kuca.
U njemu se dave sve naše inhibicije.
On spira naslage, talog sa dna, strahove, mržnje, zavist, ambiciju.
Briše prokockanu realnost i oslobađa mesto da stvorimo drugu, novu.
Živeli!
Naša deca će, po odluci Nj.V. Ministra Prosvete, pre početka svakog školskog dana, pevati himnu Bože pravde.
A može i u originalu
Bože čuvaj Kajzera Franca.
A do kraja nastave učiće upravo ono što pevaju.
Hoćete li ih učiti "bože pravde... srpski rod" ili ćete ih pustiti da pevaju himnu u originalu?
