Svi su ljudi verujući.
Neki veruju u boga ili bogove,
one koji stvaraju sadržaje i u nama i oko nas.
Plitko i nepouzdano, kolebljivo i sa mrvom sumnje.
Religiozni ne veruju u bogove nego u njihovu sliku.
U zgrade, oltare, kapije, rituale.
I oni su verujući.
Kada bi im bog došao, opet bi ga razapeli jer kvari sliku, predstavu koju su prihvatili.
Humanisti veruju u čoveka, njegove ideje,
dostignuća, građevine.
U naučne rezultate pa čak i u nepotvrđene teorije.
Teoreme, hipoteze, proračune, statistike.
Veruju do fanatizma.
Ja ne verujem u boga, ja verujem bogu.
To nije udobna pozicija jer izostaje sigurnost.
Sigurnost je ono što normalnim ljudima treba.
Meni ne.
Onaj ko je siguran stoji ukopan, sa nogama u svrdnutom cementu,
zna da neće nikuda,
i ne želi nikuda.
Ne uzda se u sebe, nikada, nego se prepušta veri.
Ukopao se svojim snagama a očekuje izbavljenje.
Beznadežan slučaj.
Neki veruju u boga ili bogove,
one koji stvaraju sadržaje i u nama i oko nas.
Plitko i nepouzdano, kolebljivo i sa mrvom sumnje.
Religiozni ne veruju u bogove nego u njihovu sliku.
U zgrade, oltare, kapije, rituale.
I oni su verujući.
Kada bi im bog došao, opet bi ga razapeli jer kvari sliku, predstavu koju su prihvatili.
Humanisti veruju u čoveka, njegove ideje,
dostignuća, građevine.
U naučne rezultate pa čak i u nepotvrđene teorije.
Teoreme, hipoteze, proračune, statistike.
Veruju do fanatizma.
Ja ne verujem u boga, ja verujem bogu.
To nije udobna pozicija jer izostaje sigurnost.
Sigurnost je ono što normalnim ljudima treba.
Meni ne.
Onaj ko je siguran stoji ukopan, sa nogama u svrdnutom cementu,
zna da neće nikuda,
i ne želi nikuda.
Ne uzda se u sebe, nikada, nego se prepušta veri.
Ukopao se svojim snagama a očekuje izbavljenje.
Beznadežan slučaj.