Esencija

Moje price su sve takve. Napisem celu stranu, suzim na pola, precrtam na cetvrtinu, skratim ponavljanja, oduzmem nepotrebno i u na kraju dobijem jednu rec.

Toj reci verujem. U njoj se nalazi esencija.
Onda oko nje gradim.

Bog je, kažu, ljubav. Ipak, svako može da odabere sebi boga.
I baš kao što vlasnici i ljubimci počinju da liče, tako i čovek počinje da liči na prihvaćenog boga. Neko počne da liči na strah, neko na mržnju, neko na ljubav, neko na novac, racionalnost, bedu, alkohol, batine, sumnju, tišinu, seks, adrenalin, nauku...  Posmatraj i znaćeš kog su boga prihvatili.
Ako učiniš dobro nekome, učinio si dobro sebi, iako tog trenutka ne vidiš.
Ako povrediš nekoga povredio si sebe.
Rupu u sebi možeš popuniti. Biraj pažljivo čime. Praznina nije rupa.
Prazninu u sebi ne možeš popuniti. Ni hranom, ni alkoholom, ni druženjem, ni obrazovanjem.
Zato su bogovi izmislili ljubav.
Boemi? Pijanci ko pijanci, samo sa računom u banci. Tuguju što ne mogu da piju onom brzinom kojom se puni račun. Shvatili su da će ih račun nadživeti, i zato piju.

Tek kada dodju neke godine,
shvatis da postoje dubine o kojima nista ne znas.

Hleb koji se ne lomi nikoga ne moze nahraniti.

Ono sto mislim da jesam, ono sto bih zeleo da budem i ono sto zaista jesam
ratuju u meni.
Prvi napada uveren u svoju nepogresivost,
drugi prljavo igra i zadaje zabranjene udarce jer ima vredan cilj.
Samo je treci, sav izubijan i izudaran, sposoban da voli. Potrebna mu je naklonost druge osobe. Zagrljaj. Napraviti mu mesto je ljubav.
Treći nije glumac. Samo čovek.

Ljudi novog veka, oba pola, nisu naučeni da razlikuju sliku o sebi od sebe.
Niko im nije rekao da oni nisu status na fejzbuku.
MORAS ziveti kao... nesto?
Ne, ne moras.
Mozes imati stav i biti taj stav. Izgubiti sebe i postati taj stav, braniti ga zivotom.
A mozes imati sebe i biti covek, imun na stavove. Neprilagodjen, izopsten iz velikih krugova.
Ima to svoju cenu, i, gledajuci sa strane, najbolje prolaze balanseri.
Ali, ja mislim da je balansiranje samo za lose djake. 
Ne, hvala.
Vernici veruju da je sve stvoreno sa svrhom. I svako novo pegavo sunce je prvo zamišljeno, pa sa ciljem i po zamisli napravljeno.
"U početku beše reč." U svakom početku.
Nema slučaja. Reč "slučaj" na svim slovenskim jezicima znači "događaj".

Minut mržnje

Svako ko se uhvati vlasti, a nije pre toga otpratio prethodne u istražni zatvor, je saucesnik.

Što sad ne lupamo u šerpe?
Odgovor može dati psiholog...
ne,
pre psihijatar.
ili, nedajbože, patolog?
Sigurno ne političar.
Vatrom se ne gasi vatra.
Kukolj uspeva tamo gde se ne uništava (pod izgovorom tolerancije).
Ljudi ne vide očiglednu istinu. Čista nije zabavna. Mora se malo umazati, kao u reklamama. Ljudi nisu navikli da gledajući šumu vide drveće.
Vid je od boga, ali gledanje se uči.

Realnost ponekad postane mit. Dovoljno je da se odreknemo realnosti.

Nekad se niotkuda pojavi knjiga koju smo voleli. Ljudi kažu da knjiga zna da je prijatelj.

Dirakov impuls

Trajanje u vremenu stvara otisak; što je duže trajanje stvoreni otisak je unikatniji i dublji.
Kratko pojavljivanje i nestajanje bi, po logici, stvorilo neugledan i slab otisak. Dirak dokazuje suprotno: što je kraće postojanje u vremenu veći je broj dobijenih talasa, a Plank predviđa ogromne energije.
Podmornica koja polako zaranja stvoriće tek nekoliko snažnih talasa samo jedne vrste.
Kada u isto more prodre ispaljen metak, brzo bačen kamenčić, stvoriće beskonačno velik broj potpuno različitih talasa.

Izvor je praslika sveta, prodavnica ogledala, svako u ogledalu vidi cenu.
Svako različitu.
Dve senke ima onaj ko istovremeno igra u dve predstave, duža senka uvek prva nestaje, a ona naizgled slaba i kratka - traje.

Nikada nisu svi isti. Kada bi svi postali isti ne bih imao ni za koga ni sa kim. Kada poverujem da su svi isti poverovaću da sam u vučjoj jazbini okružen karnivorima. Neću tada postati jedan od njih da bih imao i za koga i sa kim da se borim. Neću. Otići ću na Kubu.

Nada nije nastala iz vere, ali ni obrnuto. Vera ne nastaje od nade. Nada nikada ne prelazi u veru, nego samo u razočarenje. Nadu stvaraju neispunjena očekivanja, pohlepa.
Vera je samosvojna, večna i nepromenljiva.
Onima koji su stigli i onima koji nikada nisu krenuli nije potrebna nada. Nada prati put i one koji putem hodaju.

Ako je čovek od blata pravljen, on se ne može oprati - nestajao bi. Ali se uvek može oblikovati.

Nagodba

Prevariš đavola, ukradeš mu ispred nosa,

a onda ti bog uzme.

Bez priznanice i računa.

Kaže: ne pripada tebi.

Pa ja sam za sebe ukrao,

skupi muda ukradi i ti sebi,

ako umeš.

A meni vrati moje.

To sam ja đavlu za sebe uzeo.

Ali neka. Umem ja još. I ne plašim se. Otići ću, ukrašću ponovo.

Izneću pakao napolje.

Ako se ne vratim, ti me nemoj tražiti.

Kada izbacim dovoljno,

izbaciću i đavola, nek se pred tobom pravi važan.

Tada ću biti na svom.

Biće dva raja,

a ljudi će sami birati u koji će.

Ja im ništa neću uzimati.

Nemoj ni ti.

Pošteno.

Suprotstavljeni svetovi

Postoje ljudi koji uvek teže cilju, uvek idu nizvodno, lagano i sigurno se spuštaju do ušća i na kraju ulaze u beskrajno plavetnilo. Ništa im nije teško, i kada odmaraju vreme radi za njih, nošeni strujom znaju da ne mogu promašiti. Žive bez iznenađenja, bez uspona, padova, bez izguljenih kolena i brade. Iako ne moraju, neki veslaju iz radoznalosti ili sporta, a neki samo da bi bili brži od drugih, na istom putu nizvodno.

Postoje i oni koji svemu traže uzrok, smisao, izvor, i uvek veslaju nasuprot toka, uzvodno, teško i naporno. Odmaraju retko i kratko jer znaju da je odmor na rečnoj struji sigurno nazadovanje koje se teško nadoknađuje.

I kao što veslač u čamcu sedi i vesla leđima okrenut cilju, tako i oni mogu videti samo prošlost, ono od čega su otišli, ono što su napustili, ali ne mogu ni videti ni naslutiti svoj cilj. Izvor kome teže je tek arhetipska misao u umu, i izvor svih želja. Što je put teži - što je reka brža, znaju da se približavaju svom cilju, izvoru.
Mimoilaze se, često i sudaraju sa onima koji plove nizvodno i dozvoljavaju da ih struja nosi. Nekada su, eto tragedije, oni koji plove u suprotnom smeru najrođeniji, najbliži.
Ljudi su, iako naizgled isti, međusobno različiti i suprotstavljeni svetovi. Jedni idu uprkos vremenu, drugima je vreme saveznik. Jedni su poslušni i krotki, drugi su borci i revolucionari.
Svi za one druge misle da su u zabludi i žele da im pomognu. Otud sukobi. Jer, lako je čoveku oduzeti ono što ima, ali je teško, čak i nemoguće naterati čoveka da uzme ono što ne želi.

Sinteza

Da bi nešto bilo stvoreno, prvo mora biti stvoreno u umu.

Ni iz čega. Sintezom prostih misli.
Zamisliti nešto što ne postoji, što je "ni nalik", i materijalizovati. To je božje delo.
Takvo je svako stvaranje koje nije oponašanje već stvorenog.
Ono što je u nama je veće i od onog iza i od onog ispred nas.
Ono što je u nama ima moć da stvara.

Ne postoji mir. Postoje samo različiti nemiri. Oni daju životu boju.
U mom životu ja sam Deus ex machina. Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.
I svaki put kada u to poverujem trenutni problemi bivaju rešeni.
Moćna je to sila.
Prihvatiti je rešenje.
Biti "pod vodom" je vertikala, voda je odozgo a ti ispod.
"U vodi" je horizontala, jednaki ste dok ne postanete jedno.
Kada se dobar čovek nađe u mraku on ne traži svetlo. On svetli.

Profesore

Dočekali ste penziju, što je u većini privrednih delatnosti tek statistička greška.

Dočekali, ali ne i zaslužili.
Čemu ste tokom svog veka ucili decu? Logaritmima? Mitohondrijama? Palatalizaciji? 
Svemu onome što je kancelar naredio.
A imali ste priliku. Jedan dan, makar jedan čas tokom svih decenija službe, mogli ste da učite decu dobroti, poštenju, životu, da ih probudite i kažete im da ne postanu kao vi, ili, nedajbože, kao Vi.
Da ne predaju svoj radni vek kancelaru.
Da ne prodaju svoj zivot kancelaru.
Da ne misle nego da razmišljaju.
Imali ste moć da promenite decu na bolje.
Niste tu moć iskoristili. Čuvajuci svoj položaj sklonili ste se sa puta i deci kao i svom kancelaru.
Srećno na Brankovom mostu. Ako ne uspete iz prve, vaši đaci su sagradili most sa pilonom.