Nostalgican sam u decembru, odavno nisam video more.
Zamisljam sliku; pozeljna devojka, topao bazen, otkinut cvet, krov od slame, koktel sa kriskom limuna...
nekome bi posla voda na usta bas od tog limuna, neko bi pozeleo devojku,
neko odmor, neko lepotu i izdaleka donesen cvet - simbol brige i
paznje...
A ja vidim more.
I uhvatim sebe da u tom pogledu uzivam.
Mozda starim. Kazu, ako covek zeli da ostari, mora da nauci da u tome uziva.
Kraj je kada prestane, kada zaboravi, kada pomisli da nije vredan uzivanja.
Zato se radujem svakom danu, svakoj pomisli na more, na nesto lepo.
Svakom osmehu.
Trcanje na duge staze jako lici na zivot.
364 dana je podredjeno jednom danu, danu trke.
Sansi za pobedu.
Za medalju. Upis u almanah.
Onaj ko tog dana, na pojedinacnom prvenstvu, osvoji zlato, moci ce da ga pokazuje klupskim drugovima.
Ko zna, mozda jednog dana i svojoj deci.
Tako veliki uspeh zahteva veliku zrtvu.
Zrtva su pomenuta 364 dana.
Tih dana nema zivota, samo preciznog treninga.
Nema cak ni rastrcavanja, za svoju dusu, pet minuta po kilometru do susednog grada, a posle kod gazde na caj.
Ne.
Sve aktivnosti van glavnog treninga su precizno planirane.
To znaci da je 364 dana zabranjeno potrcati za autobusom (sada znam da to nije pametno, al ajde), odigrati basket, zapiti se sa drustvom, imati devojku, otici na koncert, raditi fizicko, jesti slatkise, citati do kasno...
Voleti.
Ziveti.
Uz puno srece nece biti neresivih sportskih povreda. Bugarin doktor-amater nedeljno ubrizgava hormone uz tetive. Pobeda je nadomak ruke.
Tako osvojeno zlato je pirova pobeda. Podsetnk na gorcinu, na propustenu jednu godinu mladosti, na karsil za oporavak jetre, povracanje posle treninga...
Ta se godina nikada nece vratiti.
Ni jedna se godina nece vratiti.
Sampion to poslednji sazna.
.....................................
Autsajder trenira cele godine. Naizgled tesko i naporno, ali uvek zabavno.
Kada ne bi bilo zabavno, autsajder bi odustao.
Uz druzenje, stvaranje prijatelja, ucenje i napredovanje, uz zivot u najrazlicitijim oblicima, nikakav napor nije tezak. Devojke su pozeljne na treningu, jer uz njih autsajder gradi u sebi zastitnika.
Viteza.
Trening pocinje i zavrsava sa osmehom, bas kao i dan.
Sa nadom. Zeljom.
Autsajder tokom treninga ne prelazi granicu bola. Zato su sportske povrede nepoznat pojam.
Desava se da posle cele godine treniranja autsajder izadje na stazu, pogleda ložane oko sebe, okrene se i mirno ode da radi svoj trening.
Ono sto autsajder zna, a sto ostali mnogo kasnije saznaju, je da je autsajder odustao samo tog jednog jedinog dana. Ne se maje zbudale.
Jer te je godine pobedio cak 364 puta.
Komad mesinga zvani "zlatna medalja"?
Zlato autsajdera nije liveno kao lilihip, nego je iskovano. Kuca u grudima.
Pobednik? Pa zar ne znate da trka jos nije gotova?
Ne umem sa ljudima.
Kada mislim da je sve receno samo prekinem vezu.
A onda ljudi pomisle da sam ljut.
Valjda su nauceni nekoj siroj komunikaciji, handshake koji ne sluzi za prenos informacija nego emocija.
Samo ja to ne osecam.
Bez sujete se osecas kao bez odece.
Ali kad prodje prvi napad panike, vidis da je deo te odece zaklanjao vid, i sputavao noge. Drzao vezanu za fotelju, udobnost.
Sto ima svojih prednosti, ne mogu da kazem.
Vecinu ljudi sujeta potpuno zaslepi.
To ima veze sa iq-om.
Trocifreni uspeju da nadvise, ili da vide iznad i kroz sujetu. Da vide!
Dvocifreni su niski, gledaju u sujetu kao u ogledalo. Jos gore, kao u
sliku. Kada bi zazmurili, mogli bi da se oslone na osecanja. Ali ne,
uporno gledaju u svoju sujetu i dive se svojoj slici. A to na slici
vec odavno nisu oni.
I jednima i drugima sujeta ispravlja kicmu. Samo sto su prvi uspravni i
svesni, a drugi bi morali da se sagnu da bi se oslobodili.
Nekim osobama se ne treba zamerati jer su mocne,
a nekim zato sto su drage. To znaci mnogo mocnije.
Mocnoj osobi ces dati sve ono sto moras
dragoj osobi ces dati sve.
Voleo sam virsle u KSTu. Voleo sam i devojke koje se ponasaju kao da ti nikada nece dati, a pred fajront ti sednu u krilo.
Mlako pivo i smrad klonje.
Zvucnike sa sijalicom.
Sada znam da sam voleo.
Nikada nisam obracao paznju na reci.
Biti slobodan ne znaci promeniti ustav ili promeniti vladara.
Sloboda se ne osvaja glasanjem na izborima.
Sloboda se ne osvaja jurisima, granatiranjima, rovovima.
Biti slobodan znaci odbaciti strah.
Na onaj svet ne mozemo poneti strah. Moramo ga odbaciti pre polaska.
Ako je tada moguce odbaciti strah, zasto cekati poslednji trenutak?
Odbacimo sada strah i zivimo slobodno.
Odbacimo sve ono cega se bojimo.
Jos danas.
Pre rucka.
Izbor je civilizacijska tekovina.
Kada covek bira, on ne prihvata odabrano, nego sebi uskracuje neodabrano.
Izbor znaci gubitak.
Zato sloboda boli.
Mozemo birati gledajuci druge.
Mozemo birati racionalno.
U oba slucaja cemo odabrati pogresno.
Ko bira srcem bira sebe, slobodu, zivot.
Ljubav.