Dve vesti

Stigla je jesen.
Muskarci postaju medvedi, zene postaju depresivne.
Fejd aut mi nece naskoditi, naucio sam da posle svakog pocinje nova pesma. Kad zavrsim stranu okrenucu plocu, pa ponovo, novih pet, sest, sedam pesama. Na kraju se ni ne broji koliko je bilo pesama, samo koliko je bilo dobrih. Jedna, samo jedna dobra pesma, moze ceo album napraviti sjajnim ili popularnim. Srecom, jedna losa, pa cak nekoliko losih pesama, ne mogu pokvariti ono sto jedna dobra donese.
Poslednje pesme na svakoj strani su spore, melanholicne, mirne. Energija se pretvara u razumevanje, bes u tugu, ritam u dosadu, radost u secanje.
Tuga je primerena kraju, nekakvom kraju, bilo kakvom.
Samo, kraja nema. Bogovi su zaboravili da ga stvore. Ili mozda nisu stigli, zarakijali se i pijani zaspali.
Vozimo zivot preko dzombi. Truckav je put, pucamo, psujemo i skripimo od napora.
Ali zamisli nesrecu da tih dzombi u zivotu nema? Da je sve mirno, ravno, jednolicno, udobno?
Nismo mi pravljeni za to.
Posle svakog potresa treba ustati.
I kukati, kao ja. Zasto da ne?
Sve ce proci. To su dve vesti: najbolja i najgora.

Bas

Muzika je jedina hrana koju nije bog napravio, nego pali covek. Muzika je "zdrava hrana" za dusu.
Kada si mlad, slusajuci muziku slusas glas, solo instrument, katkad bubanj.
Oni prenose informaciju, istinu pretvorenu u lepotu, u muziku.
Prenose ono sto je mladom coveku najpotrebnije - seme ideje.
Poruke su vesto zapakovane u muzickim tekstovima, u nacinu interpretacije, u glasu pevaca koji zavisi od raspolozenja...
Nalaze se u brzem ili sporijem ritmu, u mekoci, preciznosti ili agresivnosti solo instrumenta. U brzini bubnja. U sitnim greskama i mikrofoniji.
Trazeci poruke koje prenose visoki tonovi, mlad covek retko kad registruje bas. Niko mlad ne razume zasto uopste bendovi angazuju asocijalnog usporenog basistu koji se na bini klati kao da je od gume, a zamisljen pogled mu zavrsava nigde, u vazduhu metar ispred.

Covek neminovno stari. Informacije koje do njega kroz muziku dolaze postepeno pocinju da se ponavljaju. Ideje koje treba da stvore, pocinju da izgledaju plitko, nerealno i potroseno. Glas i solo instrument pocinju da smaraju dosadnim ponavljanjem iste recenice, recenice koja je odavno prozivljena.
I dobos sve vreme lupa jedan isti ritam, suvise brz za nekoga kome sada treba mir. Suvise brz, jer toliko podseca na vreme.

Tada, kada izgleda da muzika vise nema sta da pruzi, da je potrosena, tek tada iz nje izlazi nesto sto nikada ranije nije registrovano.
Dolazi zvuk iz potpuno druge dimenzije, dubok i smislen, snazan a necujan... Bas.
Kada dodje iskustvo, kada prodju godine, bas donosi novi smisao. Donosi toliko potrebnu snagu, iako bez buke. Donosi emocije, duboke kao dusa, kao Bajkal, ciste i jasne, potpuno oslobodjene informacija.
Otvoren novi svet, emocije koje dolaze sa neocekivanog mesta, daju muzici novu priliku. Bas je nekada mars vojnickih cizama, a nekada tek ledeni lahor izmedju oblaka. Prepustajuci se basu ljudi postaju oslobodjeni pritiska informacija, i ulaze, kao klizeci po mirnoj vodi, u sopstveni svet emocija. Tada covek pocinje da cuje jos jednu muziku, jos jednu melodiju, svoju sopstvenu, unutrasnju. Tada se covek moze sasvim pribliziti svom srcu i videti sta je u njemu, dohvatiti zarobljene uspomene i ziveti ih ponovo, bez bojazni da ce ga informacijama uplasiti.
Dakle, to je put. Do srca se dolazi silazeci niz emocije, i trazeci sopstveni ritam, sopstveni bas, zvuk iznutra.
Uporedjujuci muziku koja dolazi, i onu "u nama", mogli bi smisleno i razumno odgonetnuti svoje emocije.
Ali cekaj, zasto bi to radili?
Samo treba pronaci bas koji odgovara onome sto u sebi cujemo.
I zaplivati na tim talasima.
Daleko,
zauvek.

Ne vidjamo cesto ljude koji srcem rade, koji vole da rade ono sto rade.

Ovo je jedan od retkih snimaka; posmatraj, otpanji muziku, odgledaj do kraja.

Lica muzicara su kao lica dece u sred igre. Radost i decja nevinost, zajednicko stvaranje.

Osim lica velikog BB-ja, na njegovom licu je umor, godine. I sreca, velika sreca.

Zadovoljstvo starca dok posmatra unuke u igri.

Ma cime se bavili, bice to do smrti.
Znaci kratko.
Pa zasto se onda ne bi bavili onim sto volimo?
Ili makar pokusali da trazimo ono sto volimo?
Zar se zivot mora svesti na "stvaranje uslova" i "bavljenje necim da bi postali neko".
Sa neostvarenim zeljama, ma koliko nekome uspesni izgledali, znamo da smo niko.
I to je ponizenje na koje svesno i dobrovoljno pristajemo.
Slusajte bas. U njemu je i istina i snaga.

Bice skoro propast sveta

Kada smo, tacno, prestali da budemo ljudi?
Kako smo prestali da budemo ljudi?
I najnejasnije od svega: Zasto smo prestali da budemo ljudi?

Bela zena, hoda sa stapom, obilazi tramvaje od Vuka uzbrdo; moli za deset dinara za hranu i lek... pominje bolesnu cerku.
Iz tramvaja najcesce izlazi bez dinara, retko sa deset, dvadeset metalnih dinara.

Astmaticar bez daha ulazi u cekaonicu; sestra mu nalazi mesto da sedne, nudi vodu, otvara prozor.
-Gospodine, da li Vam je bolje? Odmah ce Vas primiti doktor. Mozete li mi dati knjizicu?
Kratak pogled na knjizicu, i ravnodusnost na licu:
-Knjizica Ti nije overena, nisi platio doprinose a hoces lekove i to jos preko reda. Sacekaj red pa Ti sam pitaj lekara da li ce da Te primi, bas si danas nasao da dodjes kad je guzva pred vikend.

-Dobar dan, kontrola, Vasu kartu, gospodine, molim.
-Nemam para.
-Sta cu sa Tobom? Sigurno nemas ni dokumenata, je li? Ajde izadji sad na prvoj ili cu da Ti pisem kaznu i prijavu, pa Ti onda objasnjavaj komunalnoj.

-Uzmite ovaj, komsija, odlican je, i mi ga svi u kuci koristimo, evo dacu Vam mali popust.
-Nemam ja para za te skupe, trazim nesto jeftinije... a i datum je izgleda istekao?
-Nije istekao, nego Ti prvo nauci da citas, i ponesi naocare kada krenes u prodavnicu, nemas para a zakeras.

Ispred banaka i restorana nema prosjaka. Na taksi stanicama nema prosjaka. Pitam: Zasto? Kazu: Biju nas!

Vaspitacica u drzavnom vrticu otvorenom sakom lupa decu svaki put kada prodje  poded njih. Neko dete rukom protrlja glavu kao da namesta frizuru, mada vecina ne reaguje jer je to uobicajeno ponasanje. Naucili su da je plakanje najnepozeljniji nacin ponasanja, jer tada ostaju i bez uzine. Trogodisnjak razume da je to zato sto on nije dobar. I kada pokusa da bude dobar, ponovo dobija cuske, i zakljucuje da on uopste nije dobar. Sa tom slikom o sebi, da je neispravljivo los, on nastavlja zivot rastuci ukrivo. Vaspitacica je tu da vaspitava, nece valjda zbog udaranja da lete glave. Nema nikakve veze sto deca imaju petnaest, a vaspitacica - uniformisano lice sa masnom platom - stopetnaest kila zive vage.

-Gde gledas, majmuncino, vidi sta si uradio, ko ce ovo sada da plati, a, moronu? Jaoo, sa kakvim se budalama ja raspravljam. Nemoj slucajno da si zvao muriju, olupacu ti telefon o glavu.
-Pa nije nista komsija, isparkiravao sam i samo malo zakacio branik, ni ne vidi se.
-Sta bre samo malo, moroncino debela? To je tebi malo? Jao jebote, Ajde, sta gledas, vadi pare.
-Pa sada imam pet hiljada, nemam vise, do penzije jos deset dana.
-Ajde dobro daj. I samo da znas da nije dovoljno, uopste nije dovoljno, ja bih sada mogao da trazim cak pedeset evra, jeR znas ti posto je branik? A tek felne?
-Pa to je toliko.
-Sta bre toliko, ti mislis da ne znam da racunam, jeR to mislis? Ja sam ovo zaradio sa svojih deset prstiju,a kad postanem punoletan jebacu vam kevu svima. Sta ti imas, sto godina i vozis krsa. Ajde mici mi se sa ociju i nemoj vise da sam te video da ovde parkiras.
-U redu komsija. Hvala.

-Jel ispravna?
-Pogledaj slobodno, ja sam to dobio iz Austrije, znas kako svabo na to pazi, ko nova je, u odlicnom stanju, takvu neces naci nigde, ne pipaj, mozes samo da gledas, sta bi bilo kada bi svi pipali kao ti?
-Jel ispravna?
-Naravno, sigurno, sta mislis da bi ja uvalio nekome neispravnu? Ja se ovim bavim vise od godinu dana, sve znam. Iz Nemacke sam je nabavio, odlicna je, orginal, vredi makar duplo, ako ne i...
-Jel ispravna?
-Vidi decko, mnogo ti nesto pitas, pa jel ti kazem sto puta da nemam struje u kuci i da nisam mogao da je probam, tako da je sad neispitana, ali je skoro sto posto ispravna, dosla je iz Svajcarske, a znas da nema kod Svajcarca ovo ono...
-Posto?
-Esi kupac? Ako jesi tebi cu da dam ispod cene, samo da prodam, iako vredi bar duplo vise, ovakav original neces nigde naci, to ti ja garantujem.

U jednom dahu:
-Dobar dan, moje postovanje, zovem iz osiguravajuce kompanije da Vam predlozim nas novi superpovoljan program za sve profile u kome mozete aktivno ucestvovati i dodatno zaraditi recite mi da koliko imate godina i da li ste zaposleni, i da li su vasi ukucani zaposleni, odnosno koliko imaju godina?
-Nisam zainteresovan, hvala.
-Mozda me niste razumeli, mi Vama potpuno besplatno nudimo da nas agent dodje kod Vas i da Vas upozna sa nasim programom u kome mozete ostvariti benefit za sve clanove Vase porodice ukoliko uzmete porodicni paket mada mozete u pocetku uzeti pojedinacni pa kasnije prosiriti to nije nikakav problem...
-Nisam zainteresovan, hvala.
-Da li ti uopste imas 18 godina?
-Imam 46 i nisam zainteresovan, hvala.
-Tuu-tuu.

Knjige kazu da su nasi preci nosili duge maceve. Kada je proslo vreme maceva, prekovali su ih u alat i njime svorili sve ono sto su bogovi propustili. Danas ljudi imaju druge stvari u rukama: juče tambura, danas pivska flaša na prevrnutoj gajbi ispred prodavnice. Pijemo da bismo pobegli od činjenice da smo alkoholičari.

Nek propadne nije steta.

Flaj

Rano jutro rana nada
sa visina mi donelo dah
Jos jedna pobeda dana
Ponovo porazen strah

Hodaj u susret svetu
ne gledaj u mene
dace svu  toplotu
nezni dodir zene

Raduj se i disi
Zazmuri, voli svet
a kad vino dobro sazri
bices na nebu opet

Treci zivot zaredom,
cak tri veka bez sna
Dosao sam srecnim sledom
al opet srecu trazim ja

Bolje ispod nego iznad neba
danju Sunce nocu Danica
Zrak svetla krije prolaz
pokazuje gde je granica

Kad ljubis ljubi
svetlom razbij mrak
Budi jednom zvezda
Budi jednom zrak.

 

Kafa

Zabrinut ili uplasen covek ne moze da peva.
Moze da ispusta nekakve zvuke, najslicnije skripanju i jaukanju.
Ali ne moze da peva.
Da li to zeli? Da, najvise od svega zeli da ponovo peva.
Da se oslobodi stega u grudima, knedle u grlu i turpije u glasu.
Nema to mnogo veze sa talentom, prirodnom bojom glasa, osecajem za ritam i takt...
Presudna je emotivna boja coveka. Neki ljudi pevaju tamno plavo, skroz crno ili belo, roze ili drecavo zuto, zavisno od emotivnog stanja.

Postoje stvari koje nepogresivo, kao lakmus, otkrivaju unutrasnje stanje coveka. Jedna od njih je kafa.
Obicna, domaca, crna kafa. Napitak koji se ne priprema po receptu nego po osecaju.
Kuvanje kafe je ritual koji se uci i usavrsava svakodnevno, tokom celog zivota.
I ma koliko se pridrzavali recepta, kafe zabrinutog, zaljubljenog, uplasenog ili bezbriznog coveka ce imati potpuno razlicite ukuse.
Samo srecan covek moze skuvati dobru kafu. Samo zaljubljena zena moze skuvati dobru kafu.
Ako niste ni jedno od ta dva, ne trudite se. Nije do uvoznika kafe, nije ni do dzezve. Niti je krupno mlevena, niti je voda promenila ukus.
U vama je odgovor.
Ne trazite resenje uz svoju, lose skuvanu kafu. Tu cete naci samo jos pitanja.
Idite negde i trazite domacu kafu. Posmatrajte pokrete onoga ko je kuva: da li mrda i pevusi uz muziku, da li nesvesno uvija telo pokusavajuci da sakrije misli, da li ispravlja ledja i istura ramena... da li se smesi?
Ili pogrbljen gundjajuci ukljucuje ringlu i grebe kafu sa dna kese da sipa u hladnu vodu?
Bas kao vi?
Muska kafa je tradicionalna jutarnja "kafa sa jajima". Kada zena ujutro kaze da je kafa koju je dobila bila dobra, znaci da je i sve ostalo bilo dobro.
Kada se muskarcu dopadne kafa, dopasce mu se i kuvarica. Kafa se ne kuva silikonima i sminkom, nego vedrinom, osmehom, mirom.
Zaljubljenoscu.
Energija onoga ko kuva ulazi u kafu i menja joj ukus. Njegova zaljubljenost ili tuga mogu potpuno promeniti ukus kafe.
Kada vam dan pocne sa zaljubljenom kafom, tog cete se dana zaljubljivati... u ljude, dogadjaje, poslove...
Videcete ono sto zaljubljeni vide.
Kada vam dan pocne sa tuznom kafom, takav ce vam biti dan. Cak i bez stvarnog povoda, prepoznacete u svemu tugu; u pesmi, prodavacici na Kalencu, golubovima i fontani, u hrani... Cak ce nebo izgledati neobicno sivo.
Kada vam dan pocne sa sterilnom, bezlicnom i praznom kafom iz automata, takav ce vam biti ceo dan.
Zato pazljivo birajte kakvom cete kafom zapoceti dan.
Puno dana cini zivot. Srecom, dobijenih dana ima dovoljno da mozemo strpljivo traziti i pronaci omiljenu kafu bas za sebe.
Cak i predomisliti se. Zasto da ne?

Melanholija

 "I sta pogledam sve je pesma, i cega god se taknem sve je bol" - Ivo Andric
Niko ne moze umreti sve dok ima tugu.
Kazu knjige da postoje cetiri razlicita i medjusobno suprotstavljena temperamenta. Covek se, dakle, sasvim legalno, moze roditi kao melanholik. Prirodnim putem, direkt iz majke, uplakan, krvav i od boga ziv.
Medjutim, to danas nije narocito pametno.
Jer, savremena naci-medicina uzima za pravo da melanholiju, urodjenu i od bogova datu karakternu crtu licnosti, proglasi za dusevnu bolest.
I da je leci, nego kako!
Lekovima, resetkama, elektrosokovima... inkvizicija nikada zvanicno nije ukinuta.
Kako izleciti urodjeni karakter? Kako coveka pretvoriti u nesto sto nije?
I zasto?
Melanholik je sposoban da glasa. Melanholik je sposoban da radi. Melanholik je sposoban da vodi.
Melanholik je sposoban i da voli.
Ko se to oseca toliko ugrozeno da melanholiku zakonski oduzima tugu?
Fasizam je cetrespete samo izasao iz vojnickih uniformi, ali se odmah potom obukao u bele, doktorske.
Sieg - heil! Vaistinu heil! Serem vam se u diplome.

Ocemunekoneznazboriti

o tome mu valja sutjeti.
Najjednostavniji odgovori su ono u šta gledaš rođenim očima svaki dan.
Najjednostavniji odgovor na sve tvoje nedoumice je ono što ti je nadohvat ruke, u realnom, stvarnom, opipljivom životu.
V.

.........................................

Ljudi su ono sto zive.
Ljudi zive neke svoje strahove.
Depresija nije praznina; depresija je punoca, svest i osecanje o nepostojanju svrhe. Jednako kao sto negacija vremena nije nevreme.
Depresiju danas lece, a ona je stvorila Dostojevskog, Satija, Budu...
Novac je antipod depresiji, ali joj nije komplementaran.
Masta je univerzalni recept za zivot.
Ako pazis na novac umesto na sebe, tada novac zapusi pogresne rupe.

Ponekad pomislim da na svetu zivi samo stoka, gaze i sutiraju svojim kopitima, ujedaju i pljuju...
Onda se setim da nisam slucajno medju njima, i tu se izbedacim.
A onda naidjem na coveka. Vilu.
I tada znam da nije sve uzalud, da treba disati, da ima lepote na svetu i da je treba prepoznati.
Dan bez ljubavi ne bi nikada svanuo.