Jutros sam baš poranio. Probudio me neki ranoranilac, besposlen vredan i zaslužan, i smejao mi se u slušalicu što još spavam iako je svanulo. Uključio sam podsetnik da ga nazovem popodne, oko tri, da mu se ismejem u slušalicu što spava iako je odavno svanulo.
Izašao sam u sivilo i zaključio da je čak i mrak bolji. Sivo nebo, sive ulice, sivi pogledi...
Otečena lica, tup pogled koji ne vidi ni levo ni desno, udaraju kao kugle u fliperu.
Obrijani milimetar ispod kože, na brzinu, sa tragovima paste na licu. Izglancane šimike, uredna frizura, brzim, skoro trčećim hodom žure na prevoz, ne nalazeći vremena da se zapitaju.
Oni baš uspešni, jednako natečeni od nedostatka sna, ulaze u džipove i odlaze da se i danas prodaju. Skuplje od drugih, naravno, džip se neće sam otplatiti.
Ka školi trče deca koja kasne, sa preteškim torbama na leđima i vidljivom krivicom na licu, pretrčavaju ispred džipova nesvesni da ih je otrovna mašina već ujela; jede ih brže nego što rastu.
U autobusu gužva, pribijen uz šipku slušam vozača koji na nepoznatom jeziku nadjačava ceo autobus pričajući u mikrofon.
Na poznatoj raskrsnici nema prosjaka, i njima je rano. Stavljam džezvu i uključujem dan.
https://youtu.be/MdAzl3sOwmY
Provesti dan u tuđoj kući, od 9 do 5, gradeći i čisteći tuđe,
ОдговориИзбришиse smatra uspehom.
Koliko je mozak sposoban da, posle 8 sati rutine i monotonije, autentično živi svoj život? Do spavanja nema dovoljo ni vremena ni volje za razmišljanje o sebi, svojim željama, namerama, mogućnostima.
40 godina sagorevanja (što više radiš više ćeš napredovati) da bi se samo preživelo i dočekala penzija?
Zbog čega treba preživeti? Zbog anestezije u obliku kapljice, dima ili nečeg jačeg? Pa posao je oblik zavisnosti.
Lažna nada vodi u sagorevanje.
Robovlasništvo je normalizovano. Optimizam je nova religija.
Čovek se rađa sa ugrađenim programom, kao svaki živi stvor.
ИзбришиProlazi sve faze skoro automatski, ispunjava zadatke, raduje se pohvalama, pati zbog prekora i kazne.
Pored zahtevnih bioloških ciljeva, ispunjava i nametnute socijalne programe.
Stvara porodicu, gaji decu...skuplja diplome i priznanja,
gura se i probija, postaje NEKO.
Srećan je ako u tome uživa, nesrećan kada shvati da u tome nije sreća.
A u čemu je onda sreća?
Možda to znaju oni što su se usudilli.
ИзбришиKome su vaspitanjem i školovanjem ugrađene kočnice, ne pomišlja na slobodu. Tek pod starost, kada se istroše paknovi, pusti misao dalje od dozvoljenog. Ali tada je već kasno, bez kočnica upada u jarak. Vožnja, život bez kočnica, se uči i vežba dok postoji podrška, pomoć.
Život na kočnicama podseća na život slepog putnika - nije mu važno kako putuje, važno je samo da stigne.
Tek oni koji su se usudili da žive bez kočnica su mučenici, stradaju pre svih kao robovi nezdravih strasti ili lošeg društva.
ИзбришиIzgleda da ključeve sreće drži ljubav.
Ljubav prema nekome ili nečemu, popunjava sve praznine, ne postavlja suvišna pitanja, srećna je i zadovoljna sve dok traje.
Čudim se spavalicama, propuštaju najlepši deo dana - jutro.
ОдговориИзбришиNeki od njih moraju, takav im bioritam, žive noću kao sove i tek pred zoru klonu i ne bude se do podne, ako ne moraju.
Ali oni lenjovi, iako budni, tegle se i rastežu i ne bi ni izlazili iz kreveta da ih ne poteraju vulgarne potrebe?
Ljudi ševe spavaju i bude se sa suncem nasmejani, cvrkuću.
Ja ne mogu da se načudim ranoraniocima koji trčkaraju za svojim kerovima na uzici, čekaju dok oni njuškaju tragove i dižu nogu na banderu, onako pospan moram da idem u cik-cak i pazim da ne ugazim u govance.
ИзбришиKakva je to ljubav ako životinju sateraš u betonski kavez, nije ti dosta što si i sam zarobljen?
Nema tužnijeg prizora, ne zna se ko koga vuče na povodcu, poluudavljenog i ko je čiji rob.
Kada rob kupi roba i vuče ga vezanog,
Избришиoseća se manje robom.
Makar nekome je vredan i važan.
To je tačno, ali izgleda da je još važnije voleti i biti voljen, bezuslovno, bez straha, predati se potpuno, kao što se pas preda gazdi.
ИзбришиVoleo bih da vidim te ševe na šta liče posle 12 sati teškog rada u noćnoj smeni i tako godinama.
ИзбришиSvi ispijeni mrgudi koji hodaju kao zombi u rano jutro su roblje, žrtve svojih profesija, ne zna se kome je teže od pekara pa do kontrolora leta, dežurnih lekara...
Život im prolazi kao u bunilu, nikad naspavani, uvek željni sna, a onda se nađe šaljivdžija da im u nedoba zvrnda da bi ispričao neki glupi trač.
Mrzim zvuk telefona, uključujem ga samo kad hoću, ne nosim ga nikad sa sobom.
ИзбришиKada mi je do razgovora, idem na reku, reka sve razume, ne moram ni da otvorim usta.
Gledam i slušam.
Da li čovek, koji samo preživljava, živi?
ОдговориИзбришиČovek koji danas preživljava u ovom ludom svetu je žilavi borac, heroj, gladijator u areni među zverinjem.
ИзбришиZa svaki dan zaslužuje medalju.
Ne znam život koji je ispunjeniji i vredniji od tog, ali znam kako izgleda zadovoljno lice posle svake pobede.
Da li čovek, koji samo preživljava, živi?
ОдговориИзбришиPreživljavanje bez vizije je samo spora smrt.
Uzalud je čekanje da se sistem promeni, jer promena ne može biti na bolje.
Odbijanje da iznajmiš dušu korporacijama, vrednovanje po tome koliko sati možeš da radiš, je vraćanje vremena, energije i identiteta od sistema koji želi da ih oduzme.
Niko nije rođen kao mučenik.
Potrebno je naći smisao van plate, van muke, van iluzije.
Razumeti da je život vreedan čak iako sistemu nije.
Ko živi kao najamni radnik kod nekog gazde od devet do pet ustvari životari, što pre prestane da se pita o svom životu to bolje.
ОдговориИзбришиIma slobodan vikend i nešto godišnjeg odmora da predahne i skupi snagu za dolap.
Talentovani i sposobni mogu da se oprobaju kao slobodne profesije, slobodni umetnici, uz rizik da se bore svakodnevno za opstanak i vrlo verovatno propadnu, osim izuzetnih izuzetaka.
Živeti na svom imanju od svog rada izgleda primamljivo jer daje najviše slobode, ali samo na prvi pogled, iz daljine.
Nema većeg roba od roba zemlje koji zavisi od ćudi prirode i zloćudne države.
Šta god da sam u životu radio, radio sam po svom izboru, za sebe, za svoju korist, naplaćivao od gazde koliko sam tražio, kao slobodan čovek.
ИзбришиMogao sam da zatvorim vrata za sobom i krenem dalje i tražim bolje, kad god hoću.
Sa starenjem, ja sam na dobitku, brže rešavam probleme, bolje procenjujem ljude, ali svestan da vreme ipak nije moj saveznik, vreme je svima sudija.
Nisam pesimista, ali optimizam nije moja religija.
Vizije mi niko ne može oduzeti.
Kakvu viziju može imati jedan običan porolaznik kroz život koji trči za dobrom zaradom i planovi mu se svode na kupoprodaju?
ИзбришиVizionari su retki kao periodične komete, njihove ideje menjaju svet i ostavljaju trajan trag
Ako je iko neispavan, to su vizionari, ideje im ne daju ni noću mira, desi se da se oko neke vrte celoga života pa na kraju ispadne ćorak, ili priznanje i nagrade dobiju tek posle smrti.
ИзбришиOd kako sam shvatila da sam niko i ništa, odahnula sam, mirna sam, živim kako najbolje umem da sebi ugodim, a da drugima ne nanosim bol i štetu.
To je prijatan osećaj, ponekad sam čak i srećna, neprimećena ali srećna.
sreća traje koliko prasak prangije.
ИзбришиŠta je gore - neispavan ili neprobuđen?
ОдговориИзбришиNeprobuđen.
ИзбришиNeispavan ima šansu. Neprobuđen nema.
Buđenje ima faze: Kada nekoga probudiš, ljut je. Zbunjen pa ljut.
Zatim dosadan, ima stotine pitanja.
Onda dilemu, da li je trebalo da nastavi da spava.
Posle toga shvatanje, i pitanje šta bi sa tim.
Ako je tako, slaba vajda od obojice.
ИзбришиNeprobuđenog ne treba buditi, neispavan neka se preokrene i nastavi da spava.
Ako baš nisu baksuzi, možda im snovi budu mirniji i lepši od košmarne stvarnosti.
ИзбришиStvarnost je stvar izbora.
ИзбришиNeko će protest videti kao pendreke, suzavce, represivnu vlast.. surovost, nepravdu.
Neko kao društvo istomišljenika, prijatelja, saveznika, braće... Kao zajedništvo, ljubav.
Fokus bira: kratkovidi i dalekovidi će isti događaj videti različito.
Iako vide različito, stvarnost ostaje ista, bez obzira šta o njoj misle kratkovidi, dalekovidi, bistri ili glupi.
ИзбришиSvako od njih donosi sud o stvarnosti spram svojih sposobnosti, ali će svi zajedno gutati suzavac, podnositi udarce pendrekom i trpeti posledice maloumne politike i izopačene ćudi vladara.
Probuđeni biraju otpor i pobunu, a uspavani trpljenje i muk, kao stoka.
Od izbora društva i saveznika zavisiće rezultat - robovanje ili soboda.
Stvarnost postoji samo kao lična.
ИзбришиHvala bogovima na tome.
:zag: :*) :heart:
ИзбришиU trom slučaju,
moja stvarnost i stvarna stvarnost su dva sveta koja se ne
dodiruju.
Dok čamim u ćuzi i stenice me grickaju, ja sam na ostrvu Woaini, slušam talase, razgovaram sa čiopama i
niko mi ništa ne može.
O slobodi svako peva na svoj način, kao i o svemu drugom.
Избришиhttps://youtu.be/RrVRz_IRLv8
:zag: :heart: ❤️
Избришиprobuđeni uvek neispavani
ОдговориИзбришиe to je belaj
O slobodi i o svemu što zna peva Džoni Štulić na sve moguće načine.
ОдговориИзбришиPesnik, kompozitor, gitarista, filozof, disident, putnik lutalica, emigrant na putu za Ameriku nasukan u holandskom seocetu, prevodilac Homera.
Večito neispavan noćobdija koji ustaje tek popodne.
Život vredan življenja.
Vredelo bi popiti kafu s njim i zaviriti mu u oči.
Da, Džoni je izvor mudrosti.
ИзбришиČovek koji je shvatio.
"Sloboda je žena."
"Sloboda je žena, uzmi je"?
ИзбришиMuška posla.
Sloboda nije laka žena, zato je nedokučiva. ;D