Bonton

Kada neko javno objavi tekst,
očekuje da se čitalac, u komentaru, sa uvažavanjem obrati njemu, lično i sa poštovanjem, i odgovoriti nežno i sa zadrškom.
Otkud taj kompleks? Bonton?
Nepotrebno. Suvišno. Nekorisno. Neefikasno.
Kada napišem glupost, razumem da kritika te gluposti nije kritika mene.
Ljudi se sporazumevaju rečima. Oni baš talentovani pogledima, gestovima, sakrivenim značenjima.
Obični ljudi tek razgovaraju.
Kada napišem glupost i dobijem kritiku, jasno je da je to kritika napisane gluposti.
Nije kritika Mene.

To nije slučaj na mrežama. Tamo se napad na napisano smatra napadom na autora.
Kritika, negativno komentarisanje, primedba, ukazivanje na greške,
čak obično pitanje da pojasni napisano,
se smatra napadom.

Da li smo zaboravili da razgovaramo?
Da li su nas mreže učinile Velikima, onima čije se ne poriču?
Kada smo se i zašto pokvarili?

Da li je na mrežama prisutna raja koja inače ne ume da razgovara,
pa je na mreži otkrila da mogu da budu kraljevi?
Da li su društvene mreže postale azil za ljude koji ne umeju da se ponašaju u društvu?

Tako se na mrežama stvaraju gurui, vođe, ljudi koji dozvoljavaju samo hvaljenje i odobravanje,
poltronstvo, ulizištvo, podaništvo.

I tu se formira simbioza: jedni su došli da govore Velike Istine,
drugi da ih hvale, obožavaju, tapšu i lajkuju.
To ponašanje nazivaju bonton.
I jedni i drugi ozbiljno nisu normalni.
Naravno, to im je zabranjeno reći.

Slutim da su tako propali Atina i Rim, Persija i Misir.
Ako, neka su.
I današnje mreže će.

https://youtu.be/4gKBHYjbUAM

Uzemljenje

Realno, bilo je više nego dovoljno.
Sve što je stajalo ispred mene sam završio. Sve što je trebalo sam ostvario, video, osetio... Završeno je, svrha se ispunila.
Kada bih ostao, ništa vredno života me ne bi čekalo. Bilo bi potrebno naći novi smisao, novu svrhu, novi cilj, ovaj put kratkoročni,
za čije je dostizanje više nije potrebna snaga, moć, bistar i mlad um.
Zvuči kao kiselo grožđe.
Nije.
To je odluka još uvek jakog.

Jednom sam trčao uličnu trku na 10km, i nisam prepoznao oznaku kod koje se treba okrenuti nazad, magistralom do Banjice,
pa sam nastavio da trčim trku na 21km.
Nisam zbog te greške bio diskvalifikovan, i čak sam osvojio medalju.
Gledao sam sportiste oko sebe i jasno video da nisu tu zbog sporta, nego zbog pobede.
Oni ne vole sport, trku,
nego pobedu, medalju.
Našli su se u pogrešnoj trci.
U sportu koji ne vole.
U pogrešnom životu.
Ko silom produži sebi život rizikuje dugu i agoničnu starost.
Čuvaj se ovog, čuvaj se onog, na kraju umreš očuvan.
Nesklad između potreba, stvarnih ljudskih potreba,
i želja, umišljenih i medijski stvorenih želja,
je precizan recept za nesreću.

https://youtu.be/8DWUEqgQOKY

Ravnopravnost. Jednakost. Terorizam.

Zašto ovi ljudi
https://img.freepik.com/free-photo/business-man-serving-coffee_23-2148480368.jpg?semt=ais_incoming&w=740&q=80
i ovi ljudi
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/88/Zapis-1131-Belica-Zoletova-lipa_20171126_2432.jpg/960px-Zapis-1131-Belica-Zoletova-lipa_20171126_2432.jpg
imaju različitu platu?
Prvi uzimaju 250 dolara na sat, imaju sekretaricu, osiguranje, vozača, obezbeđenje... Kravatu o trošku kompanije.
Drugi 2 dolara na sat bez osiguranja, sam plaća prevoz i topli obrok.

Šta je proizveo prvi a šta drugi?
Prvi je proizveo 72 džendera. Poslao mejl svim NGO organizacijama u svetu i osmislio plakat i font.
Drugi je proizveo leju krompira. Nasadio kvočku na tuce jaja.
Plata je po učinku.

Nešta tu ne valja.
https://youtu.be/c2mn4HR8Tbs?list=RDc2mn4HR8Tbs

Rezonansa

Drugačija je muzika, i na različitim tonskim skalama rezoniraju žice kada su suve i kada su potopljene u alkohol,
ili u torte i vruće pečenje.
A tek različito uronjene u krupne novčanice i zlatne (a ipak plastične) kartice.
Rezonansa žica, tonska skala i vrsta muzike, u sterilnoj poslovnoj zgradi, i u zadimljenoj fabričkoj menzi, je sasvim drugačija.
U vili kraj bazena, ili u starom kućerku.
U skupom restoranu i kafani na periferiji.
Različito rezoniraju žice u golcatoj gladi, u hladnoći, strahu; na bezbrižnom letovanju ili izdržavanju kazne.
Rezonansa u tuđini, izbeglištvu, je uvek u molu, tako zvuče svi odlasci.
Drugačija je muzika u borbi nego u porazu.
Žice uronjene u led, strepnju, krv, uvek zvuče jezivo.
Razlikuje se muzika tokom meseca; kada je visok datum zvuči drugačije nego posle plaćanja računa, pomirljivo i tiho, skoro kao molitva.

https://youtu.be/Aw6ho-QqmJo

Priča o ludom i zbunjenom

Emocionalni suverenitet:
Život je samo ono što izmiče uzrocima i posledicama, zakonima. Pravilima.
Život je samo i jedino ono što, ne samo da nije planirano, nego nije ni očekivano.
Život ne može postojati u uređenom sistemu.

U uređenom društvu, u rutini, ritualu i pravilima,
uspevaju samo roboti. Robovi.

https://www.youtube.com/shorts/qjxip1g5xbw?feature=share

Zbunjenost:
Ako je osoba kvalitetno zbunjena, prva informacija koja posle zbunjenosti dođe biće automatski prihvaćena kao sopstvena istina.

Lažira se sadašnjost, a ta laž će uskoro postati istorijska činjenica.

https://youtu.be/eTjjj0JN5i4?list=RD8DWUEqgQOKY
Porodica je osnovna ćelija društva, kažu knjiške definicije.
Ne pojedinac. Ne društvo. Porodica!
Jugoslavija je, kao danas Kina i Koreja, umesto porodice gradila košnicu. Mravinjak.
Moderni liberalni eldžibitejski svet se okrenuo pojedincu, njegovim pravima, željama, sklonostima, raspoloženjima.
Niko se nije bavio porodicom, ona je postala nepoželjna, prepreka napretku i evoluciji društva.

Nalazimo se u petrijevoj šolji - neka ruka stvara različite uslove na različitim prostorima, posmatra ih i izučava.

Ili se samo igra?
https://youtu.be/TzjI9PhKeQU?list=RDTzjI9PhKeQU