Umetnost nije stvoreno nego stvaranje. Nije ni kopiranje, falsifikovanje.
Umetnost nije slika cveta, ali cvet koji crtač gleda jeste umetnost. Stvorio ga je najveći među nama, umetnik koji je stvorio i svet i sve u njemu.
Crtež mrtve prirode nije umetnost. Kao ni isklesan torzo antičkog junaka. Ali mrtva priroda, mrtvo grozan izraz, jeste umetničko delo, jednako kao i čovek koji je pozirao vajaru.
https://youtu.be/RCbs0jiGacQ
Umetnosti u gradu nema, sviraju samo fine zapadne instrumente, i akordi su zapadni, odeća zapadna. Sviraju za goste koji se stide roditelja seljaka. Jedu zapadnu hranu, puštaju i farbaju kosu, nokte, smeta im ali ne priznaju zato što se drugima sviđa. Takve ih puštaju u muzeje, galerije, idu da gledaju nacrtano cveće, od metala izlivenu jabuku, u kamenu isklesan starac koji hrani ptice... Gledaju i dive se veštini i talentu umetnika koji su svojim radom stvorili mrtvu prirodu, zalazak sunca, pojilo pored izvora, bistu devojke... Dive se lepoti koju su umetnici stvorili.
Oni koji su postali slavni za života su dobro naplatili talenat. Drugima su kolekcionari uvećavali vrednost, prodajući međusobno, na aukcijama, za basnoslovne sume. Ja tebi skulpturu za milion, ti meni sliku za milion, tu nikakvih para nema i nije nikada bilo. Iluzija vrednosti umetničkih predmeta raste u medijima i dolazi na naslovne strane. Puk gleda oduševljen, privučen ne samim predmetom nego milionima, navija, otvorenih usta sluša stručnjake koji u kamere govore o dubokoj ekspresiji i uticaju postmoderne na stvaranje prefinjenog umetničkog dela. Počinju prepričavanja, školski zadaci, tv emisije, i tek tada počinju prvi veliki novci da se okreću. Ko zna igru ne otkriva je jer želi da i on odigra bar jedan krug.
Zašto ljudi ulaze u galerije? Šta traže? Lepotu u kovanom metalu? Inspiraciju, istinu?
Pa na travnjaku ispred galerije živi božji cvet, puž, veverica... Jedina umetnost je napolju, levo i desno od poljskog wc-a.
Šta je u galeriji? Kovani metal, umazan papir, obojeno platno. Loš falsifikat, kopija umetnosti.
Isto kao moda. Pervertirana stvarnost. Dizajnere mediji nazivaju umetnicima.
Jer moda nije kad nosiš ono što voliš, ono što ti se sviđa.
Moda je kad nosiš ono što se drugima sviđa.
Meni je cvet lepši od slike cveta.
ОдговориИзбришиSlika je zanatski proizvod. Kao ručno pravljeni opanci.
Ili ručno peglane kobasice. Ručno napravljen krčag ili saksija.
Lepo, vešto, precizno, zanatski prefinjeno... Čist lartpurlartizam.
Ali,
Kada bi neko naslikao cvet kakvog još nema, kakav još ne postoji, to bi bilo vredno, umetničko stvaranje.
I meni je cvet lepši od svake slike cveta.
ИзбришиAli dok gledamo isti cvet, ti i ja nećemo videti isto, zavisno od oštrine vida i sposobnosti prepoznavanja boja, a sigurno ne na isti način kako ga vidi pčela.
Galerije su pune slika koje ne postoje u stvarnosti, svaka od njih izazvaće u posmatraču različit osećaj -
čuđenje, negodovanje, zadivljenost, zgražanje, odobravanje, podsmeh...kao Roršahovi testovi kojima posmatrač daje smisao.
Roršahovi testovi
Избришиi slike koje postavljaju pitanja
su čista umetnost.
Zanatlija je majstor koji vlada tehnikom. Ponavlja viđeno ne ugrađujući u proizvod ideju. Zanatlija nema svoju ideju.
Umetnik ponekad nema izraženo zanatsko umeće, ali ideja koju nudi i ugrađuje, čini stvoreno delo umetničkim.
Galerije su zatrpane i zagađene tehnički besprekornim slikama i vajarskim predmetima koji su prazni, bez ideja.
Ironično, oni su često i najhvaljeniji i najskuplji.
Galerije, a naročito muzeji, nisu zagađena zatrpana skladišta, već riznice u kojima se prikazuje i čuva lepota, verno preslikana iz stvarnosti ili prerađena kroz doživljaj umetnika, svejedno.
ИзбришиIdeja lepote živi u svakom umetniku, on je njen sluga,
često rob.
U lepo uređenoj kuči, u lepim cipelama i neobičnoj haljini, svaka žena se oseća kao kraljica.
Jer svaki pravi majstor svog zanata osim veštine, poseduje i smisao za lepo i kroz prmenjenu umetnost uspeva da stvori remekdelo.
ИзбришиZaboravili smo da smo po božjem liku stvoreni. Savršeni.
ИзбришиTv Program nas ubeđuje da nije tako, i da moramo puno truda i novca pretopiti do savršenstva.
Stavljamo na sebe naopake krojeve, skupe parfeme, postojane boje... Čak i kovani metal.
Što je više tuđeg i nepotrebnog na nama, veća je praznina u nama. To je put bez povratka, nizbrdica koja ubrzava.
Da su takvi po Božijem liku stvoreni, valjda ne bi poželeli da se pretvore u nešto drugo nepotrebnim operacijama,
Избришиsilikonima, čak promenom pola,
a pre svega ponašali bi se u skladu sa krstom na lancu koji nose upadljivo da ubede druge kakvi su vernici.
Ni naši popovi nisu izuzetak, Božije sluge gluve na sve Božije i ljudske zapovesti i slepe za nesreću svog "stada".
A stado je maloumno, nišče duhom, zna se.
Nismo mi savršeni, ali to je manje zlo.
Ne trudimo se da postanemo bolji.
Šta je teralo pećinskog čoveka da urezuje slike po kamenim zidovima, kamenim sečivom, kamenom u kamen, s mukom, uz posekotine po rukama, uz rizik da se rane zagnoje i skrate mu život, ionako kratak?
ОдговориИзбришиŠta tera nekog da piše, muči se, ganja inspiraciju?
Što ne zadrži misli u sebi, zašto arči svoje vreme, hartiju, mastilo, zar nije korisnije da isplete sebi nove opanke?
Zašto neka umetnička duša ima potrebu da zabeleži lepotu, onako kako je vidi i doživi i sačuva taj trenutak od prolaznosti, umesto da baci pogled i produži dalje?
Beleženje, zapisivanje i crtanje viđenog, je vredan pokušaj da se zapamti, ostavi trag.
ИзбришиAli to nije umetnost. To se zove novinarstvo. Žurnalizam.
Novinar beleži, slika i zapisuje viđeno, da bi neko iz zapisanog, iz tuđeg iskustva, mogao da uči.
Umetnost je nacrtati nešto što još ne postoji.
Umetnost je IDEJA stavljena na platno.
U crtanju "mrtve prirode" mrtva je ideja.
Imitiranje i falsifikovanje nije umetnost.
Žurnalizam danas nije dobar primer za prikazovanje stvarnosti, u njemu ima više svega od istine - falsifikovanje i izmišljanje u službi propagande, senzacionalizma i profita.
ИзбришиNovine odavno ne kupujem.
Kakva ideja je vodila onog koji je uramio crni kvadrat i okačio na zid?
ИзбришиNe znam nikog ko bi poželeo tu "sliku", pa ni najcrnji nihilista.
Svaki put se zapanjim kad neka bezoblična ofarbana brljotima dostigne neverovatnu cenu na aukciji.
ИзбришиZa mene laika jedino objašnjenje je snobizam kolekcionara, koji kupuju ime izvikanog autora.
Šta bi tek pomislio da se nađeš pred portretom žene sa tri oka i dva nosa?
ИзбришиIli plave krave koja igra po krovovima, dok koza svira na violini?
Za cenu bolje ne pitaj.
Morao bih da se zamislim.
ИзбришиDuboko, ali bez rezultata.
Ja uramim crni kvadrat i stavim na zid.
ИзбришиTi nacrtaš ženu sa dva nosa.
Ja dođem na tvoju aukciju i licitiram za milion.
Onda ti dođeš na moju aukciju i licitiraš za milion.
Koji je rezultat?
Zamenili smo kvadrat za dva nosa.
Novac je ostao gde je i bio, nije se pomerio.
Gomila se divi "umetnosti", novinari čekaju red za intervju, dnevnik se prekida zbog slika koje vrede milione.
Grad organizuje izložbu i iz budžeta plaća, daje, deli...
dobra ideja hvala ti.
Избришиodoh po farbu
Nekima ne valja realizam, nekima nadrealizam, nije umetnost za svakoga.
ОдговориИзбришиŠteta izgubljenog vremena, bacite se na peglane kobasice, ručno pravljenu grnčariju, duvan čvarke i opanke.
Dok ja uživam u Šagalovoj slici "Rođendan" na mom zidu,
jeste kopija, ali verna.
Ideja da zaljubljeni lebde iznad prostora i vremena u neverovatnoj pozi, prkoseći gravitaciji, nije nova, ali je uvek leeepa i uzbudljiva.
Ideja. Da. Upravo ideja.
Избришиhttps://youtu.be/ODDwMBCIX8I
Ideja je ono što je lepo.
ИзбришиZanat je ono što je korisno.
Umetnost je lepa, nije banalno korisna.
:* :* :*
ИзбришиKako se meri umetnik?
ИзбришиPo lepoti dela?
Po velikom broju radova?
Po društvenom značaju?
Po količini novca koji zarađuju dela?
Po političkoj bliskosti sa vlastima?
Različiti su aršini, ima tu svega, ali jedino merilo je osećaj za lepo, sasvim subjektivan.
ИзбришиDa li mi se sviđa ili ne sviđa, odrediće moj odnos prema nekom umetničkom delu, to je sve.
Konačan sud o vrednosti daje vreme, lepota preživi, sve drugo ide u otpad i zaborav.
Pogodi me ova pesma, majstore, posle toliko vremena.
ОдговориИзбришиNi ja nisam odavde, ali šta ću?
Trpim.
Dolazi veme kada ćemo lep cvet, lep pejzaž, lepo lice moći da vidimo samo na slikama.
ОдговориИзбришиBetonirani gradovi, preplavljeni metalnim zverima i razdražljivim, namrgođenim ljuduma, nisu više prijatno mesto za život.
Kratak predah na kraju nedelje u dedinoj kući na selu, biće poslednji dodir s prirodom za srećnika koji je ima.
Ostali će s nostalgijom odlaziti u galerije i muzeje da se nagledaju lepote predela, ljudi, bilja i životinja poluzaboravljenih imena.
Može se desiti da nekog čak zapahne povetarac sa mirisom poljskog cveća, uz zujanje insekata i cvrkut ptica, ako je slika baš dobra, umetnička.
Ispred beogradskih vila stoje mermerni lavovi na korintskim stubovima. Umetnos za skorojeviće. U dvorištu fontana sa delfinima, - pojilo za dobermane. Garažu čuvaju gipsane nimfe i sirene. U salonu, gde gostima služe vinjak i ratluk, slika "paradise bird". Gazdarica pevačica negoduje što je umetnik, koji je, iako ima četres kila, alav na pare, sliku ptičurine nazvao "brdo paradajza".
ИзбришиNove vile nove "elite", vlasništvo su novopečenih bogataša, ratnih profitera, estradnih zvezda, galerije grotesknih likova iz Nušićevih komedija.
ИзбришиStare vile nekadašnje beogradske gospode, zaposednute od prvobaraca NOBa, išle su iz ruke u ruku zaslužnih rodoljuba, vlasnika države, generala, sve do danas, držeći se istorijskog kalendara, a preuređene i našminkane izgubile su patinu kao staro srebro uglancano amonijakom.
Svi Umetnici prate Pikasa???
ИзбришиMa kakvi umetnici, to su lovci u mutnom.
Mase prate džastina bibera, kroulija
Pratili su hitlera, nerona, tita... De sada, napoleona, princa... Porodicu kardašijan i umetničke postavke svetog žeksa.
Ovce ne prate najbolju,
Nego ovcu sa zvoncem.
Zvonce su mediji.
Tako je.
ИзбришиJedino što pojedinac može je da bira sam svoj put, ali je taj put grbav i pun rupa, put usamljenosti.
Dok se pakujem, slušam Zabranjeno pušenje, kažu da nisu odavle.
ОдговориИзбришиJa sam rođen ovde, s mesta se pomakao nisam, ali sad znam - ni ja nisam odavde, ne pripadam više tu.
Imam kartu bez povratka, letim na truli Zapad, kažu da propada,
ali još nisam čuo da se neko seli na Istok.
Valjda ima neki razlog?
Pisaću vam.
Držte se.
Istok je istočno od Jerusalima,
ИзбришиZapad je zapadno od Carigrada.
Postojimo i živimo na zapadu.
Promena jednog zapadnog grada drugim skoro da nije promena,
lako je i prirodno. To je jedan svet.
Odlazak na istok znači početi sve ispočetka.
Samo smo geografski na zapadu,
Избришиpolitika samoizolacije nas udaljava i vodi na Istok, tamo su naša braća, a naši čelični prijatelji su na Dalekom Istoku.
S moje tačke gledišta to nije prirodno.
S moje tačke gledišta, ako stojim licem ka severu, sve što je desno i levo od mene jeste istok i zapad, ali moj subjektivni osećaj je da se nalazim u crnoj rupi?
ИзбришиPitam se šta bi imao da kaže Ajnštajn? :D
500 godina u istoj državi sa Damaskom i Bagdadom je proizvelo snažan kulturni uticaj.
ИзбришиAjnštajn je pobegao na zapad, a kada su ga pozvali da postane prvi predsednik Izraela, sa gađenjem je odbio. Poslednje nedelje života je proveo u bolnici, logoreično pričajući na nemačkom. Osoblje nije znalo nemački, pa ne znamo šta je pokušavao da poruči svetu.
Tih 5oo godina "kulturnog uticaja" zarobilo nas je u vremenu, nikad nećemo nadoknaditi kašnjenje za zapadnim svetom,
Избришиjoš teže ćemo se osloboditi ropskog mentaliteta.
Ajnštajn je spasao život bekstvom od nacizma, rekao je sve što je imao doprinosom nauci, zašto bi se bavio politikom pod starost kao predsednik Izraela, u najteže vreme obnove države posle holokausta, u neprijateljskom okruženju?
Ako se dobro sećam, Ajnštajn je poručio svetu da je sve relativno.
ИзбришиZnači, za neke je istok zapad, a za neke zapad istok.
Je l to?
jes vala
Избришиi ja kažem
Neko žutu mrlju pretvori u Sunce.
ОдговориИзбришиNeko Sunce pretvori u žutu mrlju.
Pikaso.
Lepo rečeno.
ИзбришиVolim Pikasa, ali ne bih da se budim uz dramatičnu sliku
"Žena koja plače" - krš lica koje je raznela emotivna bomba.
Posle groznih prizora sa ratišta kojima nas bombarduju svakodnevno, zaobišla bih i veličanstvenu "Gerniku".
Pre bih da mi dobrojutro poželi malograđanska Vernerova "Devojka s bisernom minđušom".
Potrebna je malo mirne lepote, kao uteha, makar na zidu dnevne sobe, da se preživi još jedan dan.
Milioni ljudi iz celog sveta čekaju satima pred Luvrom, guraju se i propinju da vide Leonardovu Đokondu.
ИзбришиSvi bi da dokuče šta je u pogledu, iza osmeha, kao da krije tajnu ljubav, možda blagovesti?
Nameće se misao da su neki moderni slikari nesposobni lenjovi, nedostatak talenta zabašuruju lansiranjem novih pravaca i apstraktnost uspešno trampe za profit.
Pa ipak se desi da neki buntovnik protiv ko zna čega ispoliva crvenom farbom baš nju, Mona Lizu.
Ali prava je u trezoru i baš je briga, osigurana na blizu milijardu evra.
Nema kraja ljudskoj ludosti.
Stajao sam pred njom kao opčinjen.
ИзбришиGledao sam je netremice i ona je gledala mene, kako god da sam se pomerao, ona je gledala mene i samo mene, u celoj toj gužvi.
Čarobnica, u tome je tajna.
Ali nisi stajao pred njom.
ИзбришиOna je u trezoru Lojda, duboko ispod Temze.
Gledao si kopiju, falsifikat.
Mogao si istu takvu da ištampaš na štampaču za 30 dinara.
Karta od 63 evra je garant bogatstva osiguravajuće kuće
i dokaz naše gluposti i srebroljublja.
Milioni ljudi iz celog sveta čekaju satima pred Luvrom...
ИзбришиMilioni greše.
Upecali se na reklamu.
Ako sam te dobro razumeo, prema tvom shvatanju umetnosti jedino je Leonardi stajao pred originalom,
Избришиnaslikao je kopiju, a sve ostalo su falsifikati?
Nemam ništa protiv umetničkih kopija i vernih falsifikata, u njima je sačuvana ideja i veština umetnika, moj doživljaj će ostati isti.
Ne razumem spaljivanje kada se s teškom mukom i komplikovanim analizama otkrije da nisu originali, to vređa jedino sujetu i srebroljublje vlasnika.
Sugestija znači mnogo, ali ako iza najbolje reklame ne stoji kvalitet, od pazara neće biti ništa.
Đokonda je original.
ИзбришиSlika nije.
Neki današnji Leonardo može da nacrta Đokovića.
Kakav kvalitet ima nacrtani? Osim vrlo prosečnog izgleda baš ni jedan.
Original vredi.
Ali ako je Leonardo na običnom i trivijalnom crtežu seljanke sakrio neku poruku, ideju, onda taj crtež opravdava 63e kartu za muzej.
Ja je nisam našao, ni poruku ni ideju, pa je slika za mene bezvredna, ali mediji ponavljaju da postoji sakrivena poruka.
Možda je poruka ista kao Dišanova?
Za mene je Leonardova poruka jasna - iz jednostavnog crteža lica i nešto boje, dočarana je nedokučivost ljudske duše.
ИзбришиKao što je Leonardo za mene jedan od retkih koji su stvoreni po Božijem liku, nadaren umom, mnogim talentiama, neumoran u kreativnom stvaralaštvu.
O nekom ko skuplja zlatne medalje udarajući prakljačom po loptici... šta reći?
Šta reći o Dišanu koji se svojski rugao umetnosti ?
ИзбришиNjegovih slika i instalacija se niko više ne seća, ostao je svetski poznat po pisoaru koji je poslao na izložbu i - bio odbijen.
Bilo bi zanimljivo videti čime bi danas Dišan doprineo našoj kulturno-umetničkoj sceni?
ИзбришиAli mi imamo Koraksa, pored kritike za koju je potrebna pre svega hrabrost, sa mnogo više duha ocrtava našu svakodnevicu, ismevajući galeriju kleradi koja upravlja životima ovog bespomoćnog, glupavog stada.
Crni humor je gorak lek, ali pomaže kad nema drugog.
Kakav Dišan, naša kulturno-umetnička scena je džinovska kloaka, remekdelo nenadmašnog Žeksa.
ИзбришиOd takvog kulturnog šoka se nećemo nikad oporaviti.
Dišan se nije rugao umetnosti - to nije moguće, umetnost ima čvrste temelje, ne ruši se podsmehom.
ИзбришиDišan se narugao samo onima koji veruju da vrednost dolazi iz slave, aukcijske cene, prestižne galerije. Narugao se svima koji veruju da umetničku vrednost daju reklame, zvučno ime, veliki novinski naslovi, plaćene kritike.
Narugao se snobovima.
Ne samo snobovima, kao dadaista ismevao je i negirao pored tradicionalne umetnosti i celokupne vrednosti tadašnjeg buržoaskog društva.
ИзбришиTako se uz pisoar- fontanu pojavila njegova Mona Liza s bradom i brčićima, a umetnost se strmeknula u antiumetnost.
Nisam umetnik ni ekspert, čini mi se da je od tada krenula propast svih društvenih vrednosti, kulture i umetnosti, a svet polako klizio u anarhiju i haos, sve do sveopšte propasti u drugom svetskom ratu.
Mi i danas živimo u slobodnom padu, niko ne zna gde ćemo se zaustaviti.
Uticajni vlasnik X mreže sluti da će čovek morati da napusti Zemlju, troši silne milijarde na razvijanje programa interplanetarnih raketa i naseljavanja Marsa.
ИзбришиGenijalcu ne pada na pamet da je jeftinije i lakše rešavanje problema ovde dole, gde bar postoji voda i vazduh.
Teže je uspostaviti mir, nahraniti gladne i počistiti đubre?
Naivno je tvrditi da umetnost neguje i čuva samo lepotu, naročito kada se bavi idejama.
ОдговориИзбришиSve vrste lepih umetnosti - slike, knjige, muzika, pozorište, filmovi...uvek su bile najbolji promoteri različitih ideologija, pa i u službi najcrnjih, pogubnih za čovečanstvo.
I još uvek su tu, nisu pobeđene.
Na zanimljiv, živopisan način mnogo lakše su oblikovale javno mnjenje od dosadnih, suvoparnih govora, parola i pamfleta, danas lakše nego ikada u svetskom globalnom selu.
Bogati vlasnici najuticajnijih svetskih medija postali su promoteri sopstvenih ideja i prete da postanu novi gospodari sveta.
ИзбришиSvi smo mi dobrovoljno i sa oduševljenjem upali u njihovu mrežu, kao beznačajne bezglave mušice.
Radije čitamo medije nego knjige.
ИзбришиReklame i pamfleti su već sažvakana hrana, lako se vari.
Sažvakana i zagađena.
Hranjeni nametnutim idejama, divimo se istim idolima, mrzimo i volimo po direktivi odozgo, slični jedni drugima po izgledu, ponašanju, slušamo istu muziku, gledamo decenijama iste serije, okruženi istim stvarima...poslušni i spremni na juriš po komandi.
ИзбришиKao programirani nesrećni robot-idioti.
Knjige kupujemo jednom godišnje na kilo, uz popust,
na sajmu koji sve više liči na vašar u Guči.
Po svemu sudeći, sudbina većine knjiga je da ostanu virgo intacta.
Kome su knjige kupus, život mu nije kupus.
ИзбришиI obrnuto. :)
jes vala
Избришиsvakatijekanjegoševa
Ima u tome istine.
ИзбришиNajbolje knjige su kupusare, prošle kroz mnoge ruke, uvrnutih ušiju, obeleženih pasusa, sa primedbama po marginama i tragovima kafe, možda suza?
Poneka iscepljena stranica, po pravilu najinteresntnija, nateraće te da smisliš i dopišeš sam i tako postaneš koautor, a jednog dana možda pravi pisac.
Ako ne znaš koju knjigu da uzmeš iz biblioteke, uzmi kupusaru.
Ko još danas ide u biblioteku, da li još postoji neka?
ИзбришиTo je davnoprošlo vreme, zajedno sa bioskopima pretvorene su u kafane i kladionice, velika je verovatnoća da če ti život pretvoriti u haos.
Evo dva dana dumam o životu, knjigama i kupusu i ništa, preduboko je to za mene. ;D
Избришиniđe veze
Избриши