Gadafi

Moguće je predvideti budućnost gledanjem u prošlost.

Davne 2011. Libijci su se ponadali da će pobunom svrgnuti Gadafija i, najviše za mesec dana, nastaviti miran život, proizvodnju hrane, nafte, industrijskih proizvoda...
Ku*ac, dragi gledaoci. Rat započet 2011. i danas traje.
Zemlja je razorena i razaranje traje, povučene su nove unutrašnje granice između zaraćenih grupa.
Zakon ne postoji. Privreda je ugušena. Osiromašen, do nedavno bogat narod, beži čamcima u EU.
Ali gle, nafta i dalje nesmanjenim kapacitetom ide do američkih tankera, ali više ne puni džepove Libijaca.

Iste 2011. je počela pobuna u Siriji. Pobunjenici su mislili da će za mesec dana svrgnuti Bašara i nastaviti miran život i bogato prihodovati od nafte.
Bašar je ponudio Rusiji luku na moru i zato je još živ. Na vlasti je samo u delu zemlje, jer nove unutrašnje granice kontrolišu vojske stranih kompanija. Zakona nema, narod je osiromašio i peške ide ka EU.
Strane kompanije, u dogovoru sa pobunjenicima, nesmetano vade naftu, gas, rudu...

I u Srbiji postoji unutrašnja granica. Kao što Srbija nema efektivnu kontrolu nad KiM, mogla bi lako da izgubi kontrolu nad zapadnom Srbijom, Vojvodinom, istočnim kineskim rudnicima...
Kontrolu novih unutrašnjih granica bi, isto kao na KiM, imale strane kompanije, Vesli Klark, Olbrajtov nakot i slična menažerija.
Javno bi bilo predstavljeno, kao na KiM, da pobunjenici traže državu, i da ih zato vojska štiti.

Školovan kadar je pokazao da ume da razbije državu koja ima bogata nalazišta, i da je drži u permanentnom ratnom stanju.
Trocki je pričao o permanentnoj revoluciji zasnovanoj na idealima pravde.
Školovani su smislili permanentni rat zasnovan na razaranju i otimanju.

"Na sve strane Đorđe knjige posla
u svih gradskih sedamnaest nahija.
Na kmetove, selske poglavare:
Svaki svoga ubijte subašu!
Žene, đecu, u zbegove krijte."

"Jednih g*vana se narod oslobodi kad čučne, drugih kad ustane."

https://youtu.be/laH0RhvFZNo

Nevreme

Nosio sam u džepu zrnca kokičara. Iz ruke hranim golubove.
Kukuruz se seje prvog aprila da bi sazreo pre snega, u jesen,
a sada je jun. Nevreme.
Ako bacim zrno na zemlju izrašće,
ali neće dugo živeti. Neće sazreti.
Neće ostaviti seme.
Da li je vredno? Šta misli zrno?
Može odmah postati hrana za golubove.
Može čekati sledeću godinu i tad, već neplodno, dogodine imati istu dilemu.
Ako sada nikne živeće, hraniti se suncem, možda procvetali pre zime.
Postojaće. Božji stvor, borac za život. Rašće i slaviti život.

Neće ostaviti plodove.
Ali, zar nije sam život vredan plod? Postojanje, radovanje suncu, kiši.
Rast, boja, pčele. Veza sa Zemljom koja hrani i Nebom kao odrednicom.
Radovanje danu, suncu i oblaku. Radovanje životu.
Hrabrost da se ostane uspravan i kada je jasno da je kraj zaokružen u kalendaru.
Živeti. Voleti.
Radovati se kiši. Čak i prvom snegu koji otkucava kraj.
Raširiti ruke i zagrliti nebo.

https://youtu.be/pKBvbpA5j-I

Kratkovidost

"Volite bližnje", glasi zapovest, "kao sebe".

Nekome je "bližnji" on sam, tanjir ispred i flaša u ruci.
Drugima primarna porodica, možda uža familija. Prvi komšija.
Najglasniji su oni kojima su "bližnji" članovi iste stranke ili kluba.
Nekima je "bližnji" njegov narod. Ponekad u bližnje ubrajaju i saveznike.
Ima onih kojima su "bližnji" svi ljudi na svetu.
Retki u bližnje ubrajaju i drvo, reku, pticu i magare. Dolinu i ravnicu, stenu i more.

Nema pravog ni pogrešnog odgovora.
"Bližnji" je mera dioptrije.

https://youtu.be/qLYqkaSjQBQ

Trapez

Kada se zdrav čovek zadrži na zatvorenom odeljenju psihijatrije,
dok ima čuvara, dok ne padne mrak, sve je mirno.
U deset se gasi svetlo. Do jutra "tuđin" više nije živ.

Ko je čuvao koze zna da, kada se jedna koza razboli, ostale je udaraju do smrti.

Priroda ima svoje mehanizme koje možemo smatrati nehumanim i nelogičnim,
ali, ako se pozovemo na evoluciju, daje rezultate.

Priča prijatelj kako ga je mama vodila u cirkus. Dok se montira trapez, na scenu stupaju klovnovi sa magarcem. Pokušavaju da se popnu na magarca, ali redom padaju, publika se smeje i aplaudira.
Onda pitaju da li neko iz publike želi da proba. Javlja se čovek iz četvrtog reda, sivi sako, žena ga vuče za rukav ali on se oslobađa sakoa i izlazi na scenu. Žena drži sako i moli ga da se ne sramoti. Uzalud, on se penje na magarca.
I pada. Ponovo. Opet pada. Publika se smeje njegovim neuspesima više nego klovnovima.

U međuvremenu je postavljen trapez.

Posle desetak godina, sada već odrastao, kolega iz firme donosi tri karte i kaže: idemo, šteta da karte propadnu.
Ponovo ista scena, magarac, klovnovi koji pokušavaju da uzjašu magarca i padaju, i zovu dobrovoljca iz publike.
Četvrti red, sivi sako, žena ga vuče za rukav, on se oslobađa sakoa i izlazi na binu. Publika se grohotom smeje i tapše.

U međuvremenu je postavljen trapez.

Koliko puta je postavljen "trapez" dok je narod gledao klovnove i nameštene glumce iz publike?