понедељак, 17. јануар 2022.

Kula od karata

Lako je uspavati čoveka,
ali je teško uspavati ono što ga porobljava.
Koja je mera kojom merimo svoj život?

Čovek je kula od karata.
Te karte su decenijama ređali ljudi, neljudi,
prilike, vremena, izbori, odluke,
strahovi i nade. Karakter.

Kada posle više decenija primetimo da neka karta tu kulu ruži,
da je jako važno zameniti je drugom,
postaje očigledan jedini način:
kula od karata će bez ma koje karte pasti. Potpuno srušiti.

Ko će, da li će, i zašto bi od prosutih razbacanih karata počeo novu kulu?
Vreme je dobrano prošlo, ostalo ga je taman za buksnu piva dnevno,
dok ima piva para i čoveka,
iščekujući uzemljenje.

Nije čovek feniks,
čovek je kula od karata.
Karata koje većinom nisu štihovi.



14 коментара:

  1. Nije čovek kula od karata, nije ni feniks.
    Poneka mana, karakterna osobina, rđava navika, porok, neće ga uništiti tek tako, osim ako se baš svojski ne potrudi.

    Ne verujem da postoji neko bez fabričke greške, a naročito su mi sumnjivi oni savršeni.

    Nezadovoljsvo sobom, patnja, nesreća, najbolje su pogonsko gorivo stvaralaštva i za talentovane i za genijalce i za prosečne, ako baš nisu malodušni kmekavci.

    Svako ko se preispituje i nastoji da bude bolji nego što jeste, pre svega je dobar čovek.
    Ne biti gad, biti dobar i činiti dobra dela, biće dovoljno
    kada mu na kraju bude uzimao meru onaj sa stolarskim metrom.
    To je jedina mera ista za sve.
    Sve ostalo ide po zasluzi.

    ОдговориИзбриши
  2. Samo jedna karta?
    Meni bi dobrodošao novi, neotvoren špil da zaigram novu, sasvim drugačiju igru.
    Kada je bilo najpotrebnije, nisam znala ništa o putu koji me čeka, niti koji je najbolji za mene među tolikim putevima.
    Tek su raskrsnice bile sudbonosne.
    Jedno je sigurno, ma kakav bio moj izbor, drugačiji bi bio samo moj život, ali ja bih ostala ista, bar se nadam. ;)
    Karakter se ne menja, a iskustvo i znanje se taloži,
    zajedno sa greškama, koje se više ne mogu ispraviti.
    I sve to spada u moj život.
    I zato se ne osvrćem, hodam, smeškam se i zviždućem.

    "Što god dođe ja sam mu naredan". :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Istina je, ne treba se osvrtati,
      jer naknadna promena vec postavljene karte rusi celu kulu.
      Rusi zivot.
      Svaka karta, cak i ona najbezvrednija, ugradjena je u kulu i ne dozvoljava pad.
      Iako nevazna, cak losa, u celini nalazi svoje mesto.
      Smisao.

      Избриши
    2. Tačno tako, nema loše karte, svaka je bitna.

      Svaka odluka doneta slobodnom voljom, u znanju ili neznanju, značajna je, a ona "pogrešna" je ključna - usmerila je život u neočekivanom pravcu i donela neuobičajene plodove.
      Jedinstvene, dragocene.

      Ne ponovila se. :D

      Избриши
  3. Na današnji dan, u ponoć, ispuniće se svakome želja, ako u to veruje.
    Moja će se ispuniti, znam.
    I moćna karta AS herc zauzeće svoje mesto u pravi čas i sprečiti pad kule, pomalo rasklimatane pod udarcima životnih smicalica i prilično mamurne od prekobrojnih buksni piva.

    AS herc, moj omiljeni pisac, filozof, pesnik, naučnik.
    AS buntovni filipides, moćan, neuništiv.
    I najglasnije njakalo u Svemiru, iako mu je od silnog napora duša već u nosu.
    Junak. :D

    ОдговориИзбриши
  4. Neću gubiti vreme čekajući uzemljenje.
    Teram dalje.
    Znam da uzemljenje mora sačekati mene.
    Pa neka čeka.

    Možda malo zakasnim? :D

    ОдговориИзбриши
  5. Mozak ne gori, nikako,
    ali postoji nacin da se sprzi mozak.
    Potrebno je napuniti ga govnima,
    ostaviti na toplom, da se osusi,
    onda ce, dozvoljavajuci da govna u njemu sagore,
    i sam izgoreti.
    Zivot bez mozga je moguc.
    Zivot u nerasusenim govnima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prilično komplikovana procedura za takav poduhvat,
      zar ne postoji nešto "brže, jače, bolje?" :D

      Избриши
    2. Život bez mozga, život bez muuda, to je ono što mi živimo
      decenijama u kuli koji smo sami sebi izgradili i u nju se zazidali.
      Kula od karata, naša kula vavilonska.
      Ljulja se ljulja, a opet se nekom protiv prirodnom silom odžava, sve dok se ne nađe vešta ruka da izvuče ključnu kartu.
      Tek što nije. :)

      Избриши
  6. kao sto reagujemo na ostar zvuk, evolutivno smo nauceni da u svemu prepoznajemo lica.
    odmah zatim i znacenje izraza lica.
    procenjujemo da li je osoba koja se priblizava vesela, agresivna, izgubljena, tuzna...
    ne vidimo svi isto, za analizu je potrebno vise od iskustva.
    neko oko sebe vidi potcinjene, ponizene, pokorne, Diogen je medju takvima uzalud trazio coveka.
    neko vidi ruzne i lepe, bogate i siromasne, kulturne i nevaspitane.
    neko prepoznaje i razlikuje vredne od parazita. budalu i fukaru.

    razlicitim metrom merimo ljude koje srecemo. to malo govori o svetu a vise o nama, nasim zeljama, teznjama.
    o onome sto zaista smatramo vaznim.
    o onome sto jesmo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Intuicija jeste moćna za brzu selekciju, ali desi se da omane i tada se tek posle dužeg vremena ispostavi da je izbor bio pogrešan.
      Za razliku od mene, moj pas je nepogrešiv.
      Ako maše repom i umiljava se nepoznatom, znam da je taj d čovek dobar, a ako se iskezi i tiho reži, ili oštro zalaje, znak je da je u bekstvu spas.

      Dobar ili zao, čovek ili nečovek, to je jedino pravo merilo, sve ostalo su nijanse.

      Избриши