субота, 3. септембар 2016.

Istina


Kakva je ono svetlost? Da li je prava? Kome svetli? Odakle dolazi?
Šta osvetljava? I kome?
Ako jeste svetlost, onda mora biti prava. Ono sto osvetljava prestaje da bude nejasno, sakriveno, tamno. Sve na šta svetlost padne postaje dostižno, postaje stvarnost, istina.
Da li je to bila istina i pre nego sto je osvetljeno? Bilo je tamno, hladno, samo svoje. A to nisu osobine istine.
Svetlost je izdvojila i oslobodila istinu.
Prešla je dug put od Sunca, rizičan i težak, da bi na Zemlju donela istinu.
Nekada je ipak stvorena, vatrom i tehnikom oslobođena iz materije. Čekala je, zarobljena i sakrivena, strpljivo i sigurno, znajući da će se jednom promeniti. Oslobođena svetlost nije osvetlila samo sebe, nije donela istinu samo sebi, nego svakome ko joj se približio.
Približiti se svetlosti, približiti se istini, može biti kobno. Zato većina bira da je posmatra sa udaljenosti, ne rizikujući da ih istina obuzme, da ih svetlost osvetli.
Svako ko se suviše približio, sagoreo je.
Istina menja, i pretvara u energiju sve na šta naiđe.
Mi smo energija. Svetlost. Istina zarobljena u telu.
Svako u sebi čuva svetlost. I nekada je ta svetlost jasno vidljiva i dovoljna da osvetli put mnogima. Nekada samo onome ko je u sebi pronađe.
Treba puno hrabrosti da bi u sebi tražili svetlost. Uvek je lakše posmatrati tuđu, diviti joj se, ogrejati se.
Ali ne treba raditi ono što je lako, nego ono što je teško.
Uz pomoć tuđe svetlosti treba pronaći svoju. Zapaliti je, održavati, čuvati. Nuditi drugima.
Sagorevati dugo, pobeđujući tamu.
Postati i biti ono što smo i pre rođenja bili.
Biti luča.





"Od njinog su svijetlog pogleda
uplašene mrake iščeznule."

22 коментара:

  1. Za mene je istina sve postojeće, sve što me okružuje, sve što je mom oku vidljivo, a mom umu dostupno, shvatljivo i
    prihvatljivo.

    To je moja istina.

    I svetlost i tama, i pravda i zlo.. lepota i haos...dobrota i mržnja...
    i ljubav i smrt...
    Sve je istina, pa i laž je istinita.

    Ali naše oči nisu iste, a i umovi su nam različiti, naše istine ne mogu biti iste.

    Tvoja istina ne mora biti i moja. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako to laž može biti istinita?

      Избриши
    2. Ima dejstvo. Postoji.
      Lomi i rusi, unistava sve sto dodirne.
      Postoji.
      Istinita je, i ne treba je hraniti.

      Избриши
    3. E, čovek je vrhunski tvorac lažnih istina.
      On sam u takve istine ne veruje, ali primorava sve ostale da to čine, da žive i ako treba i umru za njih.

      Isto kao što žive i umiru u slavu Boga jedinoga,
      samo svoga.

      Избриши
  2. Ali šta sa istinama, onim velikim, nama nedostupnim, nesagledivim?
    Šta sa tim velikim pitanjima i velikim tajnama o Svetu koji nas okružuje, a koje našem umu ostaju neodgonetnute?

    Njima se čovek divi, čudi, o njima se stalno pita, raspravlja...
    I to je sve.

    Ipak, poneko, bogomnadaren, ima tu božansku iskru u sebi, vidi dalje, bliži je saznanjima i mudrosti od ostalih.
    Lako ga je prepoznati, nije ga lako razumeti, a još teže ga je slediti.

    On je luča.

    A mi...
    "Mi smo luča tamom obuzeta".


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uzalud luča.
      Najveće istine ostaju skrivene u tami.

      Избриши
    2. Ali ne zato što je čovek kažnjen zbog svoje radoznalosti, kao što pričaju legende i mitovi.
      Čovek nije dorastao da spozna konačne istine.

      Избриши
    3. A ovako plitkouman i gord, nikad ih neće biti dostojan.

      Избриши
  3. Sva ta tvoja pitanja postavljaju oduvek mala deca svojim roditeljima, a veliki mislioci, istraživači, naučnici, još uvek na njih traže odgovor.
    I ja tražim.

    Ko, šta, odkud, zašto, kako, gde ...? :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Marianne de votre jeunesse6. септембар 2016. 10:52

      Mene najviše brine kuda, posle ovoga života ovde.

      Избриши
    2. Raj, pakao, reinkarnacija, ništavilo...
      Zavisi od tvojih dela, a još više od nedela. :)

      Избриши
    3. A najviše čiju religijsku istinu prihvata neki vernik.

      Избриши
    4. Biram ništavilo.
      Deluje mirno, spokojno, konačno :)

      Избриши
  4. Tvoje reči, Hakime, tako dobro idu uz "Luču".
    Lepo je što si nas podsetio na Njegoša.
    Hvala ti. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ono najveće, pitanje svih pitanja, ali bez konačnog, istinskog odgovora?
      I neće ga nikada biti.
      Ne usuđuješ se da pitaš?

      Ima li Boga?

      Svako će reći nešto drugo - Njegoš, ili neuk čovek...naučnik, filozof, pop ... ti... ili ja...
      I svi će biti u pravu i - niko.
      I svako će tvrditi da je istina - njegova.

      Избриши
    2. Da, hvala ti Hakime što si nas podsetio na Njegoša.
      Filozof sa dušom pesnika i neobičnom sudbinom.

      Svaka njegova mudra misao ostaje mi urezana kao istina. :)

      Избриши
  5. Ali, mora ga biti.
    Nevažno je kako ga zamišljaš i kojim imenom ga nazivaš.
    Za mene je on Tvorac svega postojećeg, vidljivog i nevidljivog, shvatjivog, a i nedokučivog.
    On je Svetlost.
    Zrak. :)

    ОдговориИзбриши
  6. Одговори
    1. Taj Zrak, ta Svetlost, to je stvaralačka sila, sveobuhvatna.
      Samo joj je Ljubav po moći i lepoti ravna.
      Ljubav jeste Svetlost.
      Svetlost jeste Ljubav.
      Istina ? :)

      Избриши