уторак, 4. август 2015.

Portret


Postoje ljudi kojima je u prirodi da budu nečija imovina.
Posed.
Robovi su se nekada lovili i stvarali.
Danas se rađaju.
Porobljen čovek će tražiti slobodu.
Dobrovoljni rob će braniti ono što ga porobljava.

Ljudi ostavljaju potpis u sećanjima drugih.
Neko se potpisuje imidžom snagatora,
neko džentlmena, neko žrtve, dobrotvora...

Neko se potpisuje osmehom.

Kada pokušamo da se setimo nekoga, setimo se izraza njegovog lica.
Grimase.
To je pravo viđenje i stvarna mera.

Oni kojima vreme teče sporije ili brže nego nama, često su za nas nevidljivi.
Zaboravili smo da je vreme izbor.
Sve stvari koje je dobro znati je teško naučiti.


Neko u propasti svojoj traži pomoć,
neko saučesnika.
Sme li se čovek svakom pozivu odazvati?

19 коментара:

  1. Nema danas robova.
    Postoje samo slabo plaćene sluge, ako na to pristanu.
    I oni sebični i samoživi koji se zavaravaju da ostale mogu samo da gaze.

    Ako brineš i štitiš one do kojih ti je stalo, koje voliš, a na sebe zaboravljaš, ne možeš se osećati ni iskorišćeno ni poniženo.
    I ti nisi rob.
    U povlašćenom si položaju i možeš se smatrati srećnikom.

    U mojoj galeriji portreta nema svih onih gadova, gde su nestali?
    Izbledeli su kao da ih nikad nije bilo.
    Ponekad me uhvate na spavanju i bude iz sna.
    I to je sve.
    A ona mila lica, vedra...ili zamišljena i brižna, uvek su sa mnom.
    Kad god ih se setim, nasmešim se.

    Isto kao kad razgovarm sa Hakimom. :)




    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako ti to uspeva?
      U mojoj kolekciji sve je više gadova i na javi u snu.

      Избриши
    2. Samo okrenem leđa i produžim dalje.

      Избриши
    3. Hakima nema pa nema.
      Samo se ti i dalje smeškaj...ja sam tu :)

      Избриши
    4. Dobrodošao u svet mrguda.
      Svaki osmeh je dragocen *)

      Избриши
  2. Pomozi svakom ko te za pomoć zamoli, ako možeš.
    I ne očekuje da ti se vrati.
    Ali očekuj da ćeš se pokajati, kad saznaš ko je.

    ОдговориИзбриши
  3. Ko kaže da danas nema robova?
    Svi smo mi robovi, u lancima.
    I bez pamćenja.
    Zaboravili smo da sloboda postoji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nismo zaboravili.
      Samo smo se umorili osvajajući je svaki put ponovo za nekog drugog

      Избриши
  4. Robove danas otimaju, prodaju i kupuju, iskorišćavaju isto kao nekada.
    A najgore od svega - prodaju kao rezervne delove.

    ОдговориИзбриши
  5. Nijedan čovek se ne može dobro osećati kao nečija imovina.
    Ali će svaki poželeti da bude gospodar.

    ОдговориИзбриши
  6. Portreti svih izuzetnih ljudi, koji su nam celog veka pred očima, bilo kao uzori, ili kao opomena, vremenom postaju deo nas, oblikuju nas i stavljaju svoj pečat i potpis na naš život.
    Isto kao naši pravi roditelji, a često i više od njih.

    ОдговориИзбриши
  7. Vremenom lica blede iz pamćenja.
    Što se više trudiš da ih prizoveš, sve su bleđa, sve dok se potpuno ne rasplinu.
    Samo se reči ne zaboravljaju.
    Nekada mnogo kasnije shvatiš njhovo pravo značenje
    i vrednost.

    ОдговориИзбриши
  8. I najgori robovlasnik bio bi milosrdniji od tvoje prevelike ambicije.
    Uguši je na vreme, da te živog ne pojede.

    ОдговориИзбриши
  9. Nema goreg roba od mene idem na posao i radim bez plate skoro celu godinu

    ОдговориИзбриши
  10. Nisi ti rob, ti si žrtva svoje gluposti.

    ОдговориИзбриши
  11. A i oni dobro plaćeni što nonstop rintaju i doživotno otplaćuju zelenaške kredite... i
    ne mogu da se zaustave i kupuju i kupuju sve što im se nudi - nisu u boljem položaju od onih galijota.

    ОдговориИзбриши
  12. Poneko lice svetli u mom pamćenju kao ikona.
    Uz mene je i dobro je da znam da će tu biti za sva vremena.:)

    ОдговориИзбриши