Vazduh nosi reč.
Reč nosi dah.
Dah dolazi iz duše.
Svaka izgovorena reč otkriva deo duše.
Jednako kao pesma.
Da razbijemo monotoniju i ćutanje
Reč nosi dah.
Dah dolazi iz duše.
Svaka izgovorena reč otkriva deo duše.
Jednako kao pesma.
Da razbijemo monotoniju i ćutanje
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиSarkazam i ironija su mnogo bolje oružje od prostakluka.
ИзбришиAli za to treba imati duha.
A za prostakluk ne treba ništa više od klozetarskih reči.
Kome to treba i kome se to dopada?
I ružna i lepa reč čekaju svoju priliku.
ОдговориИзбришиAli šta reći posle ove Koljine pesme?
Bilo bi najbolje razbiti tu pesmu i utonuti u monotoniju i ćutanje.
Ipak -
Pozdravljam sve ljude koji noćas nemaju sna.
Koji ne spavaju zbog straha da se neće probuditi ,da će ih srce izdati u snu.
Da će ih pogoditi metak zemljotres ili grom.
Sve one koji strepe od sutrašnjeg dana, sve koji boluju i gladuju.
I one što čekaju svoju dijagnozu kao presudu .
One koji čame na robiji bez svoje krivice.
Beznadežno zaljubljene za koje je neuzvraćena ljubav gora od smaka sveta
Sve koji su izgubili nekog dragog i ne mogu da prebole.
I sve koji osećaju da im je srce mrtvo i da ne mogu više da vole.
I sve putnike koji ne mogu da se zaustave, nego hodaju dalje i nastavljaju da traže.
I brodolomnike koji plutaju na dasci usred okeana.
I one usamljene, zamišljene , koji postavljaju pitanja bez odgovora.
I one hrabre i neumorne.
Ranoranioce što ustaju pre svitanja i iznova guraju svoj kamen uz brdo ćutke ili sa psovkom, možda sa osmehom - svejedno.
Sve one koji pate, sve vas pozdravljam
Spavajte.
Nova godina je.
Laku noć.
Amin.
ОдговориИзбришиIma jedna reč tako mala malecna
ОдговориИзбришиmanja od svih
ali tako jaka
tako moćna
Da...
Kada je čuješ dođe ti da poletiš u nebo
da se raduješ kao malo dete
da pevaš iz sveg glasa
da dubiš na glavi
i hodaš na rukama
Da...
Spreman si da od sebe napraviš budalu
ali baš te briga
Da...
Ta reč diže iz mrtvih
i može da pokrene svet
Da...
Nema jače reči od te
i nema jačeg od tebe kada je čuješ
Da... i ja tebe
Pa ipak tu najmoćniju reč
može lako da ubije samo jedno hladno
Ne...
Reč je izgovorena misao i božanski je dar - da, reći ćeš ako veruješ u boga.
ОдговориИзбришиUveren si da je samo čovek biće koje misli i koje je dobilo taj dar od boga i baš si siguran u to?
Nikada ti ne padne na um da se u svakom atomu svega postojećeg - živogi
neživog, roje misli isto kao u tvojoj glavi?
Ali govore stranim jezikom koji ti ne razumeš ?
Trudiš se, pokušavaš...možda je to jezik matematike, fizike, hemije...jezik prirodnih zakona?
Ludo?
Možda.
Ali pokušaj da izađeš iz svoje glave i promeni ugao gledanja.
A onda pogledaj sebe.
Zašto si tako siguran da si baš ti slika i prilika svevišnjeg?
Imaš dušu?
Ako pogledaš kakvih sve duša ima - to ne može biti nikakav dokaz.
Naprotiv.
U ovim cudnim vremenima razmisljam o prijatelju.
ОдговориИзбришиGovorili su da je veliki covek
Sve je vreme bio u borbi izmedju tame i svetla.
Da, i ja sam, prijatelju moj, sreo djavola pokusavajuci da uradim stvari koje ne zelim
I sada sam uhvatio sebe da govorim:
Bog je nigde! Bog je nigde!
U ovim cudnim vremenima gledam u svoje srce
i vidim tamu, ne svetlo.
I tugu zbog zelje da volim.
Pogledam u nebo i zaplacem:
Bog je nigde! Bog je nigde!
A to je pakao,
biti u procepu izmedju tame i svetla.
Cekaj, Bog je sada ovde!
Bog je sada ovde!!
U ovim cudnim vremenima i ja imam snove
cudesne stvari.
Hodam po liniji kao da umirem sam
pokusavam da nadjem put do kuce
tamo gde bog pretvara tamu u svetlo
Da, zaplakao sam: Bog je sada ovde!
Bog je sada ovde gde je bio pakao
u procepu izmedju tame i svetla
izmedju tame i svetla.
U ovim cudnim vremenima gledam u svoje srce
koliko je tuge i zelje u ljubavi.
Gledam u nebo i placem:
Bog je sada ovde! Bog je sada ovde!
Moj prijatelju, ja zelim da volim
zelja je u ljubavi.
Volim te.
Peter Green - The Strange Times
Da... i ja tebe.
ИзбришиBog je tvorac i to je dosta od njega.
ОдговориИзбришиZa ono što je u ljudskoj duši nije odgovoran on.
Čovek sam bira između tame i svetla i trpa u svoju dušu često nepromišljeno i nasumice, ili iz puke radoznalosti ili neznanja - ono što je sam izabrao.
Vremenom nauči da pravi razliku.
I opet može da bira između dobra i zla.
Sa gotovom dušom se ne rađa, svako svoju izgrađuje celoga života.
Pa zašto onda prozivaš božije ime uzalud?
Ponasa se kao jedan od nas.
ОдговориИзбришиPravi greske na istim mestima gde ih i mi pravimo.
Reaguje onako kako bi mi u datim prilikama reagovali. Katkad hrabrije, odlucnije, ali jednako impulsivno.
Ponasa se kao jedan od nas.
Mozda ga zbog toga toliko dugo pratimo. Mozda u njemu vidimo snagu koja nam nedostaje. Uzor. Pravdu kojoj tezimo.
Zametak ljubavi.
Razlika je u tome sto je on lak na placanju.
Mi smo stipse, pokusavamo da ne platimo.
Valuta je, naravno, sloboda. Uz takvu valutu svaka cena nam izgleda previsoka.
Pametan zna da se vredne stvari moraju platiti.
Hrabar ce se usuditi.
Dati slobodu za ljubav, ne izgleda tako strasno.
Ljubav u sebi krije slobodu. Slobodu sa smislom.
Zato je treba negovati.
Amin. :)
ОдговориИзбришиRec je izraz sustine.
ОдговориИзбришиCovek se moze uprljati recima.
Ako covek laze to je rec, rec pokriva delo. Ono sto govorimo upisujemo u stvarnost kao delo.
Svaka rec ima snagu dela.
Kad mislimo obrazujemo mozak da tako uprosti stvar.
Kad govorimo obrazujemo dusu. Kad govorimo da se vidi da tepamo ili mrzimo, onda se dusa obrazuje, a onaj skriveni deo obrazuje mozak.
I telo podleze tom istom zakonu. Preko reci, a putem mozga i srca, telo dobija svoj konacan izraz.
Rec ima snagu dela.
Slovo M je simbol, crtez disanja, srednje slovo azbuke.
Istina je, iza svake reči stoji delo, stojiš ti sam, i umom i srcem i dušom.
ОдговориИзбришиNe postoje "prazne" reči.
Te "prazne" mogu da povrede, nanesu veću štetu, pa i ubiju, isto kao i one "prave".
A meni ćirilićno slovo Ž, tako razgranato, sa korenjem u zemlji i krošnjom ka nebu - naviše predstavlja - život.
A u slovu O leži duša - sve u nju stane, i dobro i zlo, može da se širi... a koliko - zavisi od tebe.
A ono najvažnije - sve što u nju uđe više nemam kud i tu ostaje.. .)