Udri bogataša

U zemlji u kojoj sirotiљa glasa za milionere,
(sirotiљa je pogrdan izraz za one koji nisu dovoljno sposobni, nisu dovoљno snalažљivi, nisu se na vreme učlanili i nisu kupili bembaru do grada i smarta do prodavnice)
privlači me izlog sa neobičnim cenama.
U izlogu patike, uglavnom firmirane, a cene od 10 do 60. Najskuplje su 60, a gle, one od 10 mi, na iskusan pogled maratonca koji ih je baš puno iscepao, izgledaju bolje od onih od 60.
Ulazim i pitam koja je valuta u pitanju - dinari svakako nisu, da li su evri, funte, dolari...?
Procenti, ljubazno mi odgovara prodavac. I nastavlja:
To su procenti koji pokazuju koliki je popust. Konačne cene možete dobiti tek kad izaberete i donesete patike na kasu.

*******

Gledam popust za pivo, cena je istaknuta u nekoj baš jakoj boji (ne znam tačno kojoj), i rešim da kupim punu kesu. Neće da se baci, ma kakvi, neće stići ni da se prehladi.
Sračunavam cenu i spremam keš, ali mi na kasi traže značajno više para. Gde sam pogrešio, pitam?
Pa to je cena za vlasnike lojaliti kartice.
Vi niste naš lojalista, nemate našu karticu, i zato vaše pivo košta 50% više.
Zovem podršku i objašnjavam da zakon o zabrani diskriminacije u ovoj raspaloj zemlji još uvek važi,
nude mi da se prijavim kao lojalista i dobijem lojaliti karticu koja će mi omogućiti kupovinu po privilegovanim cenama.
Pitam ih da li razumeju da me nagovaraju na učestvovanje u krivičnom delu,
i obaveštavam ih da ću pitati advokata kakva mi je matematika da ih tužim za diskriminaciju.
Stižu me ružne reči i pretnje.

Pa sad nešto razmišljam, da li sam sirotiљa, lojalista ili ćaci?

https://youtu.be/ejVQfWa62Uk?list=RDejVQfWa62Uk&t=107

Znojava

Ne znam ni kada ni gde ću biti kada se ovo završi.
A završiće se jedino kako može.
Nemoj neko da se zajebo da ne privede sudu Znojavu Suzanu.
Moguće je da je ona (DGSE) veći krivac od Shiptara Ace.
https://youtu.be/bLn8KmEJ2FM

Neispavan

Jutros sam baš poranio. Probudio me neki ranoranilac, besposlen vredan i zaslužan, i smejao mi se u slušalicu što još spavam iako je svanulo. Uključio sam podsetnik da ga nazovem popodne, oko tri, da mu se ismejem u slušalicu što spava iako je odavno svanulo.
Izašao sam u sivilo i zaključio da je čak i mrak bolji. Sivo nebo, sive ulice, sivi pogledi...
Otečena lica, tup pogled koji ne vidi ni levo ni desno, udaraju kao kugle u fliperu.
Obrijani milimetar ispod kože, na brzinu, sa tragovima paste na licu. Izglancane šimike, uredna frizura, brzim, skoro trčećim hodom žure na prevoz, ne nalazeći vremena da se zapitaju.
Oni baš uspešni, jednako natečeni od nedostatka sna, ulaze u džipove i odlaze da se i danas prodaju. Skuplje od drugih, naravno, džip se neće sam otplatiti.
Ka školi trče deca koja kasne, sa preteškim torbama na leđima i vidljivom krivicom na licu, pretrčavaju ispred džipova nesvesni da ih je otrovna mašina već ujela; jede ih brže nego što rastu.
U autobusu gužva, pribijen uz šipku slušam vozača koji na nepoznatom jeziku nadjačava ceo autobus pričajući u mikrofon.
Na poznatoj raskrsnici nema prosjaka, i njima je rano. Stavljam džezvu i uključujem dan.
https://youtu.be/MdAzl3sOwmY

Bonton

Kada neko javno objavi tekst,
očekuje da se čitalac, u komentaru, sa uvažavanjem obrati njemu, lično i sa poštovanjem, i odgovoriti nežno i sa zadrškom.
Otkud taj kompleks? Bonton?
Nepotrebno. Suvišno. Nekorisno. Neefikasno.
Kada napišem glupost, razumem da kritika te gluposti nije kritika mene.
Ljudi se sporazumevaju rečima. Oni baš talentovani pogledima, gestovima, sakrivenim značenjima.
Obični ljudi tek razgovaraju.
Kada napišem glupost i dobijem kritiku, jasno je da je to kritika napisane gluposti.
Nije kritika Mene.

To nije slučaj na mrežama. Tamo se napad na napisano smatra napadom na autora.
Kritika, negativno komentarisanje, primedba, ukazivanje na greške,
čak obično pitanje da pojasni napisano,
se smatra napadom.

Da li smo zaboravili da razgovaramo?
Da li su nas mreže učinile Velikima, onima čije se ne poriču?
Kada smo se i zašto pokvarili?

Da li je na mrežama prisutna raja koja inače ne ume da razgovara,
pa je na mreži otkrila da mogu da budu kraljevi?
Da li su društvene mreže postale azil za ljude koji ne umeju da se ponašaju u društvu?

Tako se na mrežama stvaraju gurui, vođe, ljudi koji dozvoljavaju samo hvaljenje i odobravanje,
poltronstvo, ulizištvo, podaništvo.

I tu se formira simbioza: jedni su došli da govore Velike Istine,
drugi da ih hvale, obožavaju, tapšu i lajkuju.
To ponašanje nazivaju bonton.
I jedni i drugi ozbiljno nisu normalni.
Naravno, to im je zabranjeno reći.

Slutim da su tako propali Atina i Rim, Persija i Misir.
Ako, neka su.
I današnje mreže će.

https://youtu.be/4gKBHYjbUAM

Uzemljenje

Realno, bilo je više nego dovoljno.
Sve što je stajalo ispred mene sam završio. Sve što je trebalo sam ostvario, video, osetio... Završeno je, svrha se ispunila.
Kada bih ostao, ništa vredno života me ne bi čekalo. Bilo bi potrebno naći novi smisao, novu svrhu, novi cilj, ovaj put kratkoročni,
za čije je dostizanje više nije potrebna snaga, moć, bistar i mlad um.
Zvuči kao kiselo grožđe.
Nije.
To je odluka još uvek jakog.

Jednom sam trčao uličnu trku na 10km, i nisam prepoznao oznaku kod koje se treba okrenuti nazad, magistralom do Banjice,
pa sam nastavio da trčim trku na 21km.
Nisam zbog te greške bio diskvalifikovan, i čak sam osvojio medalju.
Gledao sam sportiste oko sebe i jasno video da nisu tu zbog sporta, nego zbog pobede.
Oni ne vole sport, trku,
nego pobedu, medalju.
Našli su se u pogrešnoj trci.
U sportu koji ne vole.
U pogrešnom životu.
Ko silom produži sebi život rizikuje dugu i agoničnu starost.
Čuvaj se ovog, čuvaj se onog, na kraju umreš očuvan.
Nesklad između potreba, stvarnih ljudskih potreba,
i želja, umišljenih i medijski stvorenih želja,
je precizan recept za nesreću.

https://youtu.be/8DWUEqgQOKY

Ravnopravnost. Jednakost. Terorizam.

Zašto ovi ljudi
https://img.freepik.com/free-photo/business-man-serving-coffee_23-2148480368.jpg?semt=ais_incoming&w=740&q=80
i ovi ljudi
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/88/Zapis-1131-Belica-Zoletova-lipa_20171126_2432.jpg/960px-Zapis-1131-Belica-Zoletova-lipa_20171126_2432.jpg
imaju različitu platu?
Prvi uzimaju 250 dolara na sat, imaju sekretaricu, osiguranje, vozača, obezbeđenje... Kravatu o trošku kompanije.
Drugi 2 dolara na sat bez osiguranja, sam plaća prevoz i topli obrok.

Šta je proizveo prvi a šta drugi?
Prvi je proizveo 72 džendera. Poslao mejl svim NGO organizacijama u svetu i osmislio plakat i font.
Drugi je proizveo leju krompira. Nasadio kvočku na tuce jaja.
Plata je po učinku.

Nešta tu ne valja.
https://youtu.be/c2mn4HR8Tbs?list=RDc2mn4HR8Tbs

Rezonansa

Drugačija je muzika, i na različitim tonskim skalama rezoniraju žice kada su suve i kada su potopljene u alkohol,
ili u torte i vruće pečenje.
A tek različito uronjene u krupne novčanice i zlatne (a ipak plastične) kartice.
Rezonansa žica, tonska skala i vrsta muzike, u sterilnoj poslovnoj zgradi, i u zadimljenoj fabričkoj menzi, je sasvim drugačija.
U vili kraj bazena, ili u starom kućerku.
U skupom restoranu i kafani na periferiji.
Različito rezoniraju žice u golcatoj gladi, u hladnoći, strahu; na bezbrižnom letovanju ili izdržavanju kazne.
Rezonansa u tuđini, izbeglištvu, je uvek u molu, tako zvuče svi odlasci.
Drugačija je muzika u borbi nego u porazu.
Žice uronjene u led, strepnju, krv, uvek zvuče jezivo.
Razlikuje se muzika tokom meseca; kada je visok datum zvuči drugačije nego posle plaćanja računa, pomirljivo i tiho, skoro kao molitva.

https://youtu.be/Aw6ho-QqmJo