U vremenu pogaženih vrednosti

Svet vode instituti za kreiranje i prikazivanje stvarnosti.
Slike stvarnosti koje nam prikazuju doživljavamo i prihvatamo kao stvarnost.
Život je kreiran. Politički život, umetnički život, istorija, geografija...

Rođeni smo jedinstveni, svako je unikat, jedan od milijardi,
ali živimo u kavezu koji nas programira i uklapa u nameri da svi postanu jednaki.
Iz programiranja retki izađu manje oštećeni,
većina potpuno programirani.
Postajemo puni tuđih uverenja, tuđih ideja i tuđih istina.
Potrebno je isprati mozak od nametnutih misli i šablona, od programa, i to ispiranje svako mora uraditi sam.
Najteže je probuditi onoga ko se pretvara da spava.

Autentičnim ljudima je nemoguće upravljati, nepredvidivi su, ne izvršavaju programe.

Sistem ne može stvoriti sreću, ma koliko dobar bio.
Ali loš sistem može stvoriti nesreću.

Dva sveta II

Da bismo ostvarili bilo kakav rezultat potrebna je ideja.
Dobra ideja.
Bez nje ne vredi počinjati. Bolje je pet dana razmišljati i zatim pet minuta raditi,
nego pet minuta razmišljati pa pet dana raditi.
Rezultat neće biti isti.

Ma koliko dobra ideja bila, bez preciznosti neće ništa stvoriti.
Samo preciznost u izradi, postupku, realizaciji, radu, može ostvariti svaku ideju.

Ljudi se dele na one sa idejama, sanjare, teoreticare, filozofe,
i one sa tehničkim znanjem, pedantne i precizne, ali bez ideja.
To su dva sveta.

Kada bi se udružili oni sa idejama, i oni sa zanatom u rukama, napravili bi velike korake.
I u tehnici, i u humanizmu, u filozofiji, medicini, kulinarstvu... možda i u ljubavi.

Ovo poslednje čini da ljudi traže u sebi i ideju i preciznost.
Svako u sebi pokušava da spoji dva sveta koja se ne dodiruju.
Ta dva sveta samo zajedno mogu dati rezultat.

Oteti oteto

Da li to ispravlja ili uvećava nepravdu?
Ako put bira čoveka, da li ga izborom menja?
Ako čovek bira put, da li se menja čovek ili put?
Da li postoji put, ili samo nepregledna šuma raskrsnica?

Moj put

Ono što nisi dao bogu si izgubio.
Ono što nisi dao u ljubavi si izgubio.

Ono što si dao to si sačuvao,
zadržao u postojanju. 

"Nous ne sommes pas des Serbes"

"Mi nismo Srbi", govore Francuski demonstranti.

Pariski sankiloti ne znaju Francuski kao mi. :)
Zato ih policija onako pegla. 

U ime naroda

Neprirodno je da neživo vlada nad živim.
Neprirodno je da država vlada nad ljudima.

Ljudi su stvorili državu kao svoj servis, službu unutrašnje raspodele dobara.

Ne može vlada, državno telo, odlučiti kako će ljudi razmišljati, disati, kretati se...

Ljudi su ta prava dobili od bogova.

Neljudski entitet pokušava da ujednači i ljudsko mišljenje i ponašanje.

Ideja da svi budemo jednaki, da jednako razmišljamo i radimo, je nova vavilonska kula.

Lako je manipulisati i vladati nad jednakima.

Nismo jednaki. Ne razmišljamo jednako. Nismo društvo istih.

Ravnopravni jesmo, jednaki nismo.

Biti jednak je gubitak ljudskosti. Jednaki ne mogu da uče od drugih jednakih.

"Čovek je slobodno biće" je zamenjeno sa "čovek je opasno biće".

Svako ko radi po slobodnoj volji, a suprotno državnim uredbama, se proglašava opasnim. Može me zaraziti, napraviti CO2 i istopiti led na Arktiku i potopiti velike gradove.

Ne treba nam čip da bismo postali roboti. Ljudi postaju roboti kada se odreknu svog mišljenja i počnu da izvršavaju naređenja države.

Vlada je skup ljudi koji drugim skupovima ljudi određuje kako će se ponašati, suprotno božjim zakonima.

Ko želi da bude ljudsko biće i da se ponaša kao ljudsko biće, mora računati na posledice.

Ovo je vreme razdvajanja na ljude i robote.

Da bi većina postali roboti, stvoren je plan ponižavanja, mučenja, poraza za porazom,

umaranja ljudi dok sami ne odustanu

Novi pračovek

Pritisnut ličnim ucenama, ćevapima, navijačima, mafijašima, divljom gradnjom,
tajkunima, skadru na vodi, kumovima i porodicom,
slanjem granata u bratoubilački rat,
pritisnut kršenjem ustava i zakona,
agresivnom pink propagandom i plakatima
i propagandistima koji traže da budu namireni,
tamničenjem monaha i novinara
ubistvima protivnika i suparnika,
pritisnut ličnim kukavičlukom i izdajom,
iz dobijenog stana od dva ara

odlučio je da nešto mora da proda.
"Da napravi sporazum".

To, razume se, mora biti nešto što se ne vidi.
Zidovi se vide, krov se vidi, prozori se vide...
Ali temelj niko ne vidi.
U ličnoj gluposti prodao je temelj.
Nada se da niko neće primetiti.
To je ipak samo hrpa kamenja.
Kuća će ostati netaknuta.