Veliki reset i Pol Pot

Obesmišljavanjem svake vlade na svetu oduzevši joj suverenitet, izborno pravo i samostalno vođenje, stvorili su se uslovi da sve vlade postanu kvislinška feudalna uprava, produžena ruka svetske vlade.

Svetska vlada danas najavljuje veliki reset.
Znamo smer ali se ne znamo ciljeve.
Pretpostavke su dodatno podgrejane izjavama elite da je cilj značajno smanjiti broj ljudi.
Da je potrebno ukinuti energiju, krave i potoke, tobož zbog zaštite atmosfere.
Prelazak "cenjenih potrošača" iz megagradova na njive i davno zapuštena imanja.
Povratak u srednji vek. U "nultu godinu".

Odakle Klausu Švabu, promoteru velikog reseta, čoveku iza koga stoje moćne države, vlade i korporacije,  ovakva ideja?
Nije uopšte morao da je izmišlja. Pročitao je na Vikipediji biografiju diplomca sa Zagrebačkog Sveučilišta, osnivača i vođe Crvenih Kmera, Kambodžanca Pola Pota.
Danas ga pamte kao jezivog zločinca poznatog po surovosti, ubistvima, genocidu nad sopstvenim narodom.

Ali mu priznaju efikasnost. Tokom kratke vladavine vratio je svoju zemlju u srednji vek.
Restartovao je civilizaciju i proglasio nultu godinu.
Pobio sve koji nose naočare, intelektualce i sve pismene ljude.
Pretvorio je Kambodžu u zaostalu siromašnu primitivnu poljoprivrednu zemlju čiji stanovnici, kada je loša godina, masovno umiru od gladi.

Nije ni lepo ni romantično kao u pesmi.

Пол Пот је постао дефакто вођа Камбоџе средином 1975. Током периода у коме је био на власти, Пот је земљи наметнуо верзију аграрне колективизације, приморавши становнике градова да се преселе на села и да раде на колективним фармама и другим пројектима који су подразумевали принудни рад, а у циљу рестартовања цивилизације у Нултој години. Услед принудног рада, изгладњивања, слабе медицинске неге и смакнућа, процењено је да је страдало од 1,7 до 2,5 милиона људи, што је приближно 21% укупног становништва Камбоџе.

Stranci i vreme

Ne postoje stranci. Ne postoji vreme. Igramo istu predstavu bar dve hiljade godina.

Scenografija se snažno menja. Okolina je ni nalik onoj od pre dvadeset, sto, kamoli pre hiljadu ili dve hiljade godina.
Ali glumci su isti, tekst je isti, isti je zaplet i radnja.

Ono što čekamo, zbog čega ponavljamo predstavu, je pokušaj da napravimo drugačiji rasplet,
da dramu i tragediju pretvorimo u slavlje,
improvizujemo i odigramo srećan kraj.
Za to je potrebna dobra publika,
i samo mrva hrabrosti vise.

Ili Deus ex machina?

Ko pređe igricu ide na drugi nivo.
Mi još uvek ponavljamo. Pronalazimo lepotu u igri.

Raslavljivanje

I kada se ljudi raslave, postoje stari putokazi kojima, ako im poveruju, mogu i imaju gde da se vrate, da ponovo budu ljudi.

Nekada su to krstovi, često stare knjige, možda nauka,
i uvek muzika,

ali nikada istorija, ona uvek rađa mržnju.

U kori tame

Moderan čovek rado i lako odbacuje religiju smatrajući je skupom dosadnih kanona, strogih pravila i običaja.

Nije moguće da čovek odbaci deo sebe, i zato prihvata različite surogate; umesto bogova počne da obožava idole, ljude, novac, slavu.

Kada uvidi grešku - potpuni nedostatak oslonca u obožavanom - ne reterira, ne vraća se u početnu poziciju, nego nastavlja da luta, izgubljen i očajan jer ne razaznaje svoj cilj.
Slabi ljudi se, u potrebi za prihvatanjem, često priklanjaju ekstremnim ideologijama, gubeći i prepuštajući svoj život vođi.
Jaki se ne predaju, istrajno nastavljaju lutaje, više se ne nadajući da će pronaći boga nego da će bog pronaći njih.
To će se, tek na kraju kada odustanu od lutanja i shvate besmisao, i desiti. Tek tada će, kada iscrpljeni i razočarani odbace oholost i ego, kada odbace imperativ da sve zavisi od njih, napraviti u sebi dovoljno mesta za ljubav.
Ona će doći kao "gorušičino zrno", mala i naizgled beznačajna semenka, a onda u srcu koje se potpuno očistilo i ispraznilo od ega proklijati i izrasti, dajući hlad, hranu i dom. Ljubav. Prihvatanje. Poverenje.
I neće doći na munjama i gromovina kao supermenov zrak. Doći će kao nečiji osmeh. Pogled. Poruka. Naizgled slučajan dodir. 
Ljubav tada postaje religija, baš kao što bog zapoveda.

Statistika naša dika

šta zamisliš to naslika.

Zvanična statistika saobraćajne policije kaže da blizu 15% saobraćajnih nezgoda uzrokuju pijani vozači.

Ostalih 85% saobraćajnih nezgoda čine, kaže statistika, trezni vozači.

Zaključak: isključiti iz saobraćaja trezne vozače.

Tako danas radi zdravstvena statistika.

Zakon ogledalа

Ako želiš bilo šta da dobiješ, prvo moraš da isto to daš ljudima.
Ako želiš zdravlje prvo pomozi drugima da ozdrave.
Ako želiš bogatstvo pomozi drugima da se obogate.
Ako želiš znanje uči ljude.
Ako želiš ljubav pomozi nečijoj ljubavi.
Ili samo voli.

9-11 N.Y.

Dragim Njujorčanima čestitam praznik i želim da ga se često sećaju,
sve dok ih ne poseti savest.