Vrednosti se uništavaju.
Čak i novac koji nije vrednost nego samo mera.
Brojanje papirića je gotovo svečan trenutak, zahteva pažnju, mir. Svaki papirić koji prođe kroz prste se u umu prevodii u neku vrednost.
Sada samo lupiš enter i neki brojevi na ekranu se prevrnu. Nema duše.
Pa i muzika; nekada bih išao da kupim ploču, trepereći od nestrpljenja,
donesem kući, uključim torensa, čekam da se pojačalo zagreje, izvadim iz omota, nanesem antistatik kupljen u Minhenu preko puta stanice, pažljivo nacentriram iglu i spuštam na međutrag. Kreće čarolija dok čitam stihove sa albuma kao iz knjige. Ploča je veća u očima nego u rukama.
Sada kliknem mišem i kreće spot, pokretne slike ulaze u um a muzika je tu samo da prati, ili čak smeta vizuelnom.
Kada su stvari oko nas krenule da gube dušu bilo je pitanje vremena kada će doći do nas.