Priča propali opozicionar da su u ogromnoj većini časni policajci,
da postoje časne sudije, časni tamničari, časni makroi,
časni batinaši i časni mafijaši, časni navijači,
časni dželati, časni poreznici, časni popovi,
časni političari, časni udbaši...
da postoje časni carinici.
Nevolja je što tim časnim ljudima
gotovo zanemarljiva, ali svima vidljiva manjina, uporno i zlonamerno kalja ugled, pa neuki posmatrači - prost narod - ne prepoznaju vrlinosti i toplu ljudskost časne većine.
Kratkovid i lakoveran narod vazda bre gleda koga če da okalja i upropasti,
i ponavlja kako su svi isti,
kako su štetočine i gamad po sortama podeljeni, ali na istom zadatku.
Lekar sa empatijom će brzo postati pacijent.
Pošten prodavac osiguranja će završiti neosiguran.
Kamatar koji ima savest će dugovati kamatu.
Zatvorski čuvar koji ne voli da bije će postati zatvorenik.
Ko oseća mirise neće postati zubar.
Divlji taksista je pleonazam.
Kažu da je za svako zanimanje potrebno posedovati neku osobinu,
a meni se čini da izbor zanimanja određuje upravo nedostatak neke ljudske osobine.
Sakatost u nešto.