Knjige govore da je svako došao na svet sa nekim talentima.
Neko ima samo jedan talenat,
neko ih ima više.
Uspešan je onaj ko otkrije i uveća svoj talenat.
Talenat je ono što je (od boga?) rođenjem dato.
Prepoznajem oblike, konture, ali od rođenja drugačije vidim boje pa slikarstvo ne može biti moj talenat.
Nije ni kulinarstvo. Nije ni posao koji traži empatiju, ne osećam druge.
Neke talente, ipak, pronalazim u sebi. Njih razvijam, uvećavam, hranim. I dobro mi ide.
Tehnički sam pismen i u tome uvećavam dobijeno.
Stvaram.
Svaki put kada sam posegnuo za onim što mi nije dato,
makar sa plemenitom namerom da kupim hleb i platim struju,
ogulio sam kolena i stao u nečist.
Svaki put kada sam uzeo ono što mi nije dato, dobro sam iskrvario.
Kada vidim nekoga ko iz gitare izvlači harmoniju poželim da i ja isto uradim. Ali sve što tada napravim je čista šteta i izgubljeno vreme. Nije mi dato.
Srećan je samo onaj ko uvećava Svoje talente, ne želeći tuđe.
Ko poželi tuđe je pohlepan,
ili makar bolesno ambiciozan.