Brže jače bolje

 

Nekada smo imali punoletne kečeve lade i jugiće, oblačili se u jumku i kombinatu sport, mirisali na brion i pino silvestre. Imali dva tv programa, treći samo za porniće. Gramofone, kasetofone, puno prijatelja. Fiksni telefon i skoro džabe pijacu.
Bili smo srećni, makar onoliko koliko smo danas. Nismo znali za brendove, trendove, revije, oskare i barkodove.
Onda su nam rekli da zaslužujemo "brže, jače, bolje".
Šta je veće od "biti srećan"? Pa, uvek ono nepoznato.
Ušli smo u zajmove i kredite i kupili sve ono što smo imali,
ali sa amblemom i barkodom brenda.
Pozajmili smo dolare potpisujući valutnu klauzulu - da nismo dužni robu koju smo kupili, najke, vagene i hajnikene, nego papirne zelene dolare.
Čačanski čips smo zamenili pringlesima: zatim su čačani betonirali rodna krompirišta i tu napravili šoping molove sa stranim prodavnicama i stranom robom, 
jer domaće je bljak, nije in i nije fensi, nema marku sa reklame.
Isto smo uradili sa fabrikama obuće, odeće tehnike, hrane... 
Uzeli smo dolare da bismo dobar domaći čips zamenili dobrim stranim čipsom. Jer, strani ima ime, brend i barkod, a naš se tako prozaično i neinventivno zove samo čips.
"Ma slobodno uzmite kredit, milion dolara je danas ektar krompira".
I uzeli smo, ali sa valutnom klauzulom - dužni smo u dolarima.
Pitanje je dana, mada se to, kažu ekonomisti, već desilo, kada ćemo shvatiti da "zbog novonastale krize" eto, nije milion dolara po hektaru nego jedan dolar po hektaru?
Milion puta više!
A mi smo hektare betonirali i dali u koncesiju na 99 godina,
i dužni smo dolare.
Možemo li se sada odreći brendova, barkodova i holivuda i ponovo postati ono što smo nekada bili - proizvođači, vlasnici njiva i fabrika, elektrana i valute?
Ne možemo, prodali smo ih kao teret, za dolar po komadu.
Brže, jače, bolje.

Jaja naša nasušna

Promišljao sam način na koji šačica neljudi upravlja širokim masama,
upravlja dobrim razoružanim pitomim miroljubivim ljudima koji donose plod i stvaraju novu vrednost,
a onda sam naišao na video koji sve objašnjava.

Da li je potrebna pobuna?
Da li je moguća pobuna?
Koga dovesti na čelo pobune?

Ne može bez jaja.
Bez jaja nema budućnosti, bez jaja nema pobune,
bez jaja nema ni hrabrosti ni ideje.

Budućnost širokih masa je u jajima.

Ljubav ne zna za granice

 

Fejt i Branko Ristić

Dan napredne mladosti

Veliki deo Srbije danas slavi, iako štafete za sada nema.
Praznik je, rođendan.
Praznik znači prazninu. Prazni su i džepovi, prazne su glave.
Naravno, ako niste deo ulične bande.

Majmun ušo u tenak

Nešto razmišljam, slavljenik bi pao bez napada i pritisaka.
On je celog života stiskao gas i branio se od napada.
Napadali su ga i bolji i lošiji od njega.
To je prekaljeni vadikal sa višedecenijskim iskustvom.

Kada bi, iz ma kog razloga, prestao pritisak na njega i uličnu bandu koju je okupio,
urušio bi se u sebe.
Toliko je iskrivljen i van ravnoteže i stvarnosti da ga, u stvari, kontrapritisak drži da se ne preturi.

Kao brana kada nestane pritisak vode, ruši se ka unutra.
Pritisak je ono što ga održava u zivotu.

Da li to znaju oni koji vrše pritisak?
Naravno. To i njima daje važnu ulogu i iluziju nesmenjivosti.

Devize, devize!

Vratili smo se u devedesete.
Vlast ponižava građane na svakom šalteru.
A građani, srećni što im je neko, pa makar ponižavanjem, pružio potvrdu da su živi,
da postoje, a u to odavno sumnjaju,
bespogovorno i nekritički slušaju Naređenja.

Kada savetuješ, predlažeš, ubeđuješ, jasno je da ispred sebe imaš ravnopravnog sagovornika.
Ovde taj rečnik nije zaživeo.
Biti ravnopravan znači da uz prava treba preuzeti i odgovornost, obaveze.
Lakše je ponašati se kao dete o kome će se neko brinuti.
U zrelim godinama to dete se naziva lice sa posebnim potrebama.
Lice koje se odreklo sopstvene ljudskosti, dostojanstva,
odreklo jer se za ljudskost i dostojanstvo svakodnevno valja boriti.
Umorni od borbe pristaju da budu pilad u boksovima, hranjena, špricana, tovljena,
a posle toga...
Braniće svoje čuvare i napadati sve koji se bune.

Vlast štiti mafiju da bi mafija štitila državu.
Pad mafije neminovno znači pad vlasti.
Smena mafije, čemu prisustvujemo, znači smenu vlasti.
Da li će nova mafija i nova vlast imati blagonaklon stav prema licima sa posebnim potrebama?

Vakcine, vakcine!

Policijski čas

Sada je već jasno da se ovom zemljom vlada izdaleka.
Naši pajaci jesu autentično naši, ali su samo lutke na koncu.
Eventualno uvođenje vanrednog stanja je siguran put u puč.
U državni udar, smenu naših pajaca. Uz mnogo žrtava, to kamere vole.
Ako se to desi, kukala nam majka,
novi pajaci će uvesti teror kakav nije viđen od 1941.

Postoji rešenje: da neki naši pajaci, dok je vreme, sqpe mudašca i uhapse Konja, i završe nezavršeno suđenje iz 2009. godine.
Javno suđenje, na oslobođenom Pinku.
Istražni zatvor bi bio u Zadruzi, vidljiv 24h dnevno.
Brzo bi se napunio prevarantima i jajarama.

Posle toga će sve ići prirodnim tokom. Oslobodiće Legiju i daće mu vlast i zadatak da oslobodi državu od kriminalaca.
Čvrsto, vojnički.

Tajkuni mogu da kupe političare, ali nikada vojnike.

Uhapsi ti njih ili će oni tebe.

Uroboros

 

Zmija koja grize svoj rep, simbol koji svako tumači drugačije.
Tumačenja su legitimna tema za raspravu.

Trenutno zaglavljen u žice i struje, gledajući u crtež, namotao sam kilo bakarne žice prateći crtež velike zmije,
a zatim manji kalem, 150g bakra kao manji namotaj, malu zmiju unutar velike.
Poštujući crtež unutrašnji navoj sam okrenuo u suprotnom smeru od spoljašnjeg.
Dobio sam dvodimenzionalnu "palačinka" formu.

Vezao ih na red i pustio naizmeničnu struju, 50Hz iz mreže, termogeno ograničavajući struju na 1A.

Merenje polja nije dalo bogznakakve rezultate, bilo je gubitaka zbog kontranavoja.

A onda sam, pogrešnom greškom, spustio aluminijumsku ploču na uroborosa i uključio.
Ploča je mirno lebdela. Levitirala. Grejanje kalemova se smanjilo, imali su kome da predaju energiju.

Aluminijumska ploča debljine 6mm je lebdela 2cm iznad namotaja.
Levitirala.

Onaj ko je nacrtao crtež je imao poruku koju je svako mogao da protumači različito.
Dobijena antigravitacija je tek jedna od poruka.
Da li se zmija hrani sobom da bi živela?