Devize, devize!

Vratili smo se u devedesete.
Vlast ponižava građane na svakom šalteru.
A građani, srećni što im je neko, pa makar ponižavanjem, pružio potvrdu da su živi,
da postoje, a u to odavno sumnjaju,
bespogovorno i nekritički slušaju Naređenja.

Kada savetuješ, predlažeš, ubeđuješ, jasno je da ispred sebe imaš ravnopravnog sagovornika.
Ovde taj rečnik nije zaživeo.
Biti ravnopravan znači da uz prava treba preuzeti i odgovornost, obaveze.
Lakše je ponašati se kao dete o kome će se neko brinuti.
U zrelim godinama to dete se naziva lice sa posebnim potrebama.
Lice koje se odreklo sopstvene ljudskosti, dostojanstva,
odreklo jer se za ljudskost i dostojanstvo svakodnevno valja boriti.
Umorni od borbe pristaju da budu pilad u boksovima, hranjena, špricana, tovljena,
a posle toga...
Braniće svoje čuvare i napadati sve koji se bune.

Vlast štiti mafiju da bi mafija štitila državu.
Pad mafije neminovno znači pad vlasti.
Smena mafije, čemu prisustvujemo, znači smenu vlasti.
Da li će nova mafija i nova vlast imati blagonaklon stav prema licima sa posebnim potrebama?

Vakcine, vakcine!

Policijski čas

Sada je već jasno da se ovom zemljom vlada izdaleka.
Naši pajaci jesu autentično naši, ali su samo lutke na koncu.
Eventualno uvođenje vanrednog stanja je siguran put u puč.
U državni udar, smenu naših pajaca. Uz mnogo žrtava, to kamere vole.
Ako se to desi, kukala nam majka,
novi pajaci će uvesti teror kakav nije viđen od 1941.

Postoji rešenje: da neki naši pajaci, dok je vreme, sqpe mudašca i uhapse Konja, i završe nezavršeno suđenje iz 2009. godine.
Javno suđenje, na oslobođenom Pinku.
Istražni zatvor bi bio u Zadruzi, vidljiv 24h dnevno.
Brzo bi se napunio prevarantima i jajarama.

Posle toga će sve ići prirodnim tokom. Oslobodiće Legiju i daće mu vlast i zadatak da oslobodi državu od kriminalaca.
Čvrsto, vojnički.

Tajkuni mogu da kupe političare, ali nikada vojnike.

Uhapsi ti njih ili će oni tebe.

Uroboros

 

Zmija koja grize svoj rep, simbol koji svako tumači drugačije.
Tumačenja su legitimna tema za raspravu.

Trenutno zaglavljen u žice i struje, gledajući u crtež, namotao sam kilo bakarne žice prateći crtež velike zmije,
a zatim manji kalem, 150g bakra kao manji namotaj, malu zmiju unutar velike.
Poštujući crtež unutrašnji navoj sam okrenuo u suprotnom smeru od spoljašnjeg.
Dobio sam dvodimenzionalnu "palačinka" formu.

Vezao ih na red i pustio naizmeničnu struju, 50Hz iz mreže, termogeno ograničavajući struju na 1A.

Merenje polja nije dalo bogznakakve rezultate, bilo je gubitaka zbog kontranavoja.

A onda sam, pogrešnom greškom, spustio aluminijumsku ploču na uroborosa i uključio.
Ploča je mirno lebdela. Levitirala. Grejanje kalemova se smanjilo, imali su kome da predaju energiju.

Aluminijumska ploča debljine 6mm je lebdela 2cm iznad namotaja.
Levitirala.

Onaj ko je nacrtao crtež je imao poruku koju je svako mogao da protumači različito.
Dobijena antigravitacija je tek jedna od poruka.
Da li se zmija hrani sobom da bi živela?

Haloperidol

Prošla su šinterska kola; kultura se gnuša nad prizorom dok viljuškom po tanjiru traži mesto spoznaje.
Ljudi su zarobljeni samo onim sadržajima kojih nisu svesni.

Kada jedni kupuju a drugi prodaju rad, svako pokušava da proda po najvišoj mogućoj ceni, pri čemu se svako upinje da kupca i samog sebe ubedi da drugi vredi manje.

Apstraktne vrednosti, novac, zlato, akcije, stvorene su cevima pušaka školovanih profesionalnih ubica i palikuća, a ne iz interesa za opšte dobro.
Upotreba oružja je oblik apstraktnog rada. To je svaki rad koji se obavlja za novac pri čemu je sadržaj rada postao nevažan. 

Akvarijum je ponekad dosadan, ali niko ne može da povuče vodu.

Pogrešna greška

Ukupan napredak civilizacije i najvažnija naučna otkrića ne dolaze od sistematskih marljivo ponavljanih proba i merenja, predviđanja i statističkih analiza...
Ne.
Izvor najvećih otkrića, od penicilina preko gipsa do tranzistora, je pogrešna greška.
Greška koja nije ispravljana, precrtana, odbačena,
nego pažljivo izučavana i do kraja shvaćena.
Greška nije proizvod slučajnosti, nego upornosti.
Razumevanje grešaka je nauka.

Da li su i obične, manje naučne, česte ljudske greške nekakav nauk, i da li služe dobrom razvoju i rastu?
Ko danas uči na greškama?

Stokholmski sindrom

Svet merimo u odnosu na sebe.
U odnosu na predstavu o sebi.
Ne vidimo stvari kakve zaista jesu. Jedino što smo u stanju da spoznamo je koliko su različite od nas.
Trava je zelena, meka i hladna tačno onoliko koliko je od nas zelenija, mekša i hladnija.
Sve vidimo kao relaciju, odnos, poređenje.

Nesposobni da vidimo svet kakav jeste, nas gura u pogrešnom smeru. Ucimo javu, php, python  programske jezike, gutajući iluziju da napredujemo.
Sa takvim napretkom za dve generacije nećemo umeti da napravimo staklo, za tri nećemo umeti da iz rude izvadimo metal, za četiri ćemo zaboraviti kako se prave mostovi i brane.
Kada se seje i kako se pravi hleb.
Tada će biti pravo vreme da zaboravimo javascript, php elm i c#, jer ćemo prestati da se razumemo sa drugim bićima i nasmrt ogladneti.
Tada će biti pravo vreme da prestanemo da opslužujemo mašine.

Indirektni život

Nametnuta ideja, tragična ubeđenost i umišljenost da "zaslužujemo" više, odvaja nas od životnih radosti.
Takva ambicija je pretvorila raj u pakao; cvetne livade u robovske boksove, reke u kanalizacije, oblake u industrijski dim.
Lepota se svela na raskošno osvetljeno pozorište na koje je naslonjena zadimljena birtija.
Svestan da mu je nešto oduzeto a ne znajući šta, savremeni čovek halapljivo guta sve što pred njega stave. Neumeren u hrani i piću, tražeći lepotu dobija modu, tražeći informacije dobija reklame, tražeći istinu dobija dogmu. Tražeći lek dobija otrov.
Traži na pogrešnom mestu. Odrekavši se hrabrosti da posumnja, svet traži izvan sebe. Izvan svojih želja, ljubavi, neuslovljenih misli i nadanja.

Postoji izlaz, rešenje: zaljubi se, i svet će se promeniti :-*