Razumevanje

Mogu sta hocu!
Zvuci tako hrabro, daje nadu, snagu. Ako uspes da izgovoris, mozes vise nego sto mislis.

Auto ide na benzin, a covek na lepu rec.

Bosanci svet zovu dunjaluk.
Sanskrit je, iako mrtav kao latinski i starogrcki, lepsi od, recimo, turskog.
I latinski je lepsi.
Staroslovenski takodje.
Turski je jezik rata, osvajanja, nemira, agresije. Tako zvuci.
Kad pricas turski moras da skupis usne i napravis neku zajebanu facu. A kada pricas madjarski, na primer, moras prvo da se siroko osmehnes.
Madjarice znaju i nesto drugo.
Ne, stvarno, iskljuci ton pa pogledaj turskog, srpskog, madjarskog, siptarskog, americkog spikera. Posmatraj kako izgovaraju. Videces da se neki guse, neki pevaju, treci vicu, cetvrti sapucu... kultura jednog naroda pocinje od jezika.

Dok razmislja, coveku se po glavi motaju cele i razgovetne reci i recenice, ozbiljni dijalozi i cinicni komentari.
Ne slike, ne osecanja, ukusi i mirisi.
Samo obicne svakodnevne reci.
Mi razmisljamo recima.
Razmisljanje je onoliko slozeno koliki je fond reci.
Covek koji ima siromasan fond reci ce pet minuta razmisljati i dva dana raditi.
Covek koji ima bogat fond reci ce dva dana razmisljati da bi pet minuta radio.
Razlika je sustinska, i u celosti odredjuje sudbinu.
Danasnji klinci ne citaju knjige.
Cime ce oni razmisljati? Fejsom?
Ili ce fejs razmisljati i odlucivati umesto njih?

Rec je izraz sustine.
Covek se moze uprljati recima.
Ako covek laze, to je rec, rec pokriva delo.
Ono sto govorimo upisujemo u stvarnost kao delo.
Svaka rec ima snagu dela.
Kad mislimo, obrazujemo mozak da tako uprosti stvar.
Kad govorimo obrazujemo dusu. Kad govorimo da se vidi da tepamo ili mrzimo, onda se dusa obrazuje, a onaj skriveni deo obrazuje mozak.
I telo podleze tom istom zakonu. Preko reci, a putem mozga i srca, telo dobija svoj konacan izraz.
Rec ima snagu dela.
Slovo M je simbol, crtez disanja, srednje slovo azbuke.

Rec je pustena. Ko zna gde ce sve otici pre nego sto zaluta.
Nista nije snaznije od reci.
Rec prodje gde ni para ni burgija nece.
Kad covek oseti neciju naklonost, nece je odbaciti.
Lakse je podneti hladan rucak nego hladne reci.
Pravilnim koriscenjem reci ne gube ostrinu.

Njakanje

-Ono kad na jutjubu pustis Baha, a popusis reklamu.
-Ono kad te jutjub kao bezvrednu robu proda marketinskim agencijama i spamerskim kucama.
-Ono kad taksista svaki put kad pipne sirenu prevrne levu cifru.
-Ono kad zaboravis maternji jezik pa recenicu pocinjes sa "ono kad".
-Ono kad odbijas da naucis jezik predaka i recenicu pocinjes sa urbanim izrazom "ono kad".
-Ono kad trudnici niko ne ustaje u bus-u.
-Ono kad premijeru na plakatima nacrtas hitler-brkove i ne uocis nikakvu razliku.
-Ono kad se hrana za bebe oporezuje kao cigarete.
-Ono kad najplodnije oranice vladar licno proda Rvatima i Arapima, da bi ih oni posle preprodali Turcima.
-Ono kad ne smes da das pare svom coveku, pa naplatu javnog prevoza u glavnom gradu das Turcinu.
-Ono kad platis porez, a zatim moras da platis za potvrdu da si platio.
-Ono kad policija ne zaustavlja tamna stakla.
-Ono kad se obratis sa "dobar dan" a on te nazove imbecilom.
-Ono kad uz svez burek obavezno dobijes parce jucerasnjeg.
-Ono kad se banka predstavlja kao prijatelj, a osiguravajuca kuca kao spasilac.
-Ono kad solo tinejdzeri izlaze u kladionice, a parovi u soping molove.
-Ono kaдa odlikaшi meшaju лatиnicu i ћirilicу.
-Ono kada na uglu cekas devojku, i prolaznik ti da 20 dinara.
-Ono kad naplacuju parking u raskopanoj i neprohodnoj ulici.
-Ono kad te motordzije obilaze sa desne strane.
-Ono kad pevaljka naciju uci moralu.
-Ono kad je pevaljka moralnija od ministra.
-Ono kad je pevaljka moralnija od nacije.
-Ono kad se diploma kupuje procentom.
-Ono kad su ispred drzavnih uprava i zavoda parkirani bolji automobili nego na sajmu.
-Ono kad na jogurtu procitas "bez glutena".
-Ono kad na jogurtu pise "open here". Kome oni to pisu, da li ga mozda Englezima prodaju?
-Ono kada na pandurskim vozilima pise "police". A stolice, cipelarnici, komode?
-Ono kada celavi Ljuba skine natpis "Шишање" i stavi svetleci "Hair Cut SYSTEM".
-Ono kad u saobracajnom spicu popravljaju ulice.
-Ono kad penzionim fondom placaju zanavljanje voznog parka poreske uprave.
-Ono kad neko prestigne kolonu u kojoj se vozi predsednik.
-Ono kad ne bi niko saznao da je preleteo Jasenovac i celivao ruku i stolicu da mu nije crko avion.
-Ono kad nam Rusi vrate ceo kontigent hrane jer je otrovna zbog nenormalnog prskanja.
-Ono kad ta hrana dospe u megamarkete sa opisom "iz uvoza".
-Ono kad u sred dvomilionskog grada napravis deponiju za nuklearni otpad, a nemas ni jednu nuklearnu elektranu.
-Ono kad platis porez, platis doprinose, platis reket, platis mito, kiriju i troskove, i tek onda si duzan.
-Ono kad za praznik pijani okrecu prase.
-Ono kad zubar u stambenoj zgradi kupi rentgen!!
-Ono kad u busu svi izvade tablete i telefone, samo neka budala knjigu.
-Ono kad kazu: sto je seljak gluplji to je krompir veci.
-Ono kad reklama pocne "uplati potpuno besplatno".
-Ono kad si toliko glup da verujes u predizborna obecanja.
-Ono kad te zovu "potrosac" a ti se ne bunis.
-Ono kad ne umes da koristis pokretne stepenice.
-Ono kad je ton na reklamama duplo jaci.
-Ono kad ukljucis dnevnik bez tona i crtas recku kad god vidis idiota, dok papir ne pocrni.
-Ono gde prestaje logika tu pocinje Srbija.
Logika postaje procenat, to je urbana jednacina.

Cvorovici su bili u pravu.

Kvantna fizika

Anihilacija je spajanje dve suprotnosti.
Dve cestice jednakih masa, ali suprotne, kao ti i ona.
Medjusobno se privlace, sve snaznije dok se priblizavaju.
Moraju se spojiti, privlacnu silu je nemoguce savladati. Mogu kruziti jedno oko drugog, ubrzavajuci, ali je konacno spajanje neizbezno.
Spajanjem plusa i minusa obe cestice nestaju. Skroz. Nema vise ni jedne ni druge. Neutralisale su se medjusobno. Potpuno i konacno.

Naizgled.

Tacka njihovog susreta postaje izvor ogromne energije.
Eksplozije. Svetlosti. Boje. Zraka.
Energije, koje ni jedna ni druga cestica nisu pre susreta posedovale.
Ta energija, taj zrak, postaje vecan.
Zrak kao svedok ljubavi.
Prijateljstva.
Spajanja.
Tako stvoren, oslobodjen vremena, putovace kroz prostor, i vracati se kad god to pozeli.
Kad god je nekome potreban.
Odavde gledano, izgleda kao da je oduvek tu. Kao da nikada nije ni odlazio.
Jer taj zrak jesu one dve pocetne cestice,
u bezvremenskom zagrljaju.

:zag:

Tehnicar

Tehnicki sam pismeno lice.
U svetu tehnike kada pokusas necim da ovladas, najpre potrosis neko vreme na posmatranje.
Zatim zapises.
Posle toga pokusas da razumes razloge takvom ponasanju.
I to zapises.
Podvuces crtu, i vidis nekoliko resenja.
Zapises.
Biras nasumicno i zapisujes rezultate.
Podvuces crtu i uporedis.
Posle toga znas sve o njoj. U mom slucaju o masini, u tvom slucaju o ljubavi.
Ali nikada neces znati da li je bolje da je na vreme probudis,
ili sve precutis i ostvaris joj san.

"Tvrdoglav i pametan" je osobina uspesnih ljudi.
"Tvrdoglav i glup" je osobina neuspesnih ljudi.

Sta sa onima koji nisu tvrdoglavi?

Morrana

"Ima jedan sat koji, kad svi satovi na svetu stanu, on i dalje žuri negde..
Eto ga tu, pod rebrima.
Da ne duva promaja.
Da na njemu ugraviraš Njeno ime,
i nosiš ga u mali džep s' preda u prsluku."

 

Da li je zivot iluzija, a bol predstavlja budjenje?

Ili je zivot bol, i zbog tog bola trazimo iluziju?

Prodje uskrs

Bilo je farbanja, tucanja, nedeljnih ruckova i cestitanja.
Vaskrsao je, punim ustima su ponavljali.
Ali ga nisu svi videli. Samo oni koji su hteli.

Neki bloger je javno kritikovao, preklinjao, sudio, molio...
Trazio je od ljudi previse. Trazio je, ali nista za sebe.
Pozivao ih je da nadju u sebi coveka.
Jer samo covek moze da pomogne drugom coveku.
Ili detetu.

Dok su popovi na prvom programu televizije bogato slavili i ubistvo i ubijenog, on je javno govorio kako treba pomoci zivima.
Da ne dozvolimo da deca placu.
Pozivao je na dobrotu.

A dobrota je samo boja ljubavi.

20 vekova kasnije pozivati na dobrotu,
na ljudskost, humanost, saosecajnost,
na pomoc slabima,
potpuno je demode.

Treba biti demode. Treba biti dobar.
Ljudi, probudite se, pomozite onome kome pomoc treba.
Lecenje dece je obaveza drzave; drzave vise nema.
To lecenje kosta manje nego set top boks komplet operacija na prosecnoj starleti.
Starleta je sve vise, i bolesne dece je sve vise.
Sta ce prevagnuti?

Ljudi se organizuju. Naivno i trapavo, ali sa ciljem.
Time nece pomoci samo deci kojoj treba lecenje,
vise ce pomoci sebi. Pronaci ce coveka u sebi.
Onog stolara, sto je, kazu knjige, nekada negde vaskrsao.
Svaki put kada covek ucini dobro delo, uskrs je.
Nije raspeto telo ustalo. Dobrota je vaskrsla.
I trajace dok je taj covek ziv.

Izgleda da negde ima boga.
Izgleda i da mu treba nasa pomoc.
Ne moze sve sam.
I ne treba.

Bio je tih covek

Ne pisem nikome, cak ni sebi.
Postoje reci koje moram da izbacim iz sebe, jer unutra, u glavi, prave zbrku i stalno se vracaju.
Kada te reci prospem negde, na forum, ili sada na blog, one ostaju tu uskladistene i vise me ne gnjece.
Zivot je san. Budjenje je pad.

Nacin zivota ne dozvoljava coveku da bude iskren. Kada bi covek jednog dana postao iskren, do veceri bi zavrsio na krstu.
Zato,
sagovornik koji ne osudjuje je blago.
Zlato.

Zamara me sve ono sto vecina ljudi podrazumeva, okolinu koju ni ne primecuju, u koju se uklapaju.
Licim sebi na prevelik auto koji ne moze da nadje sirok parking za sebe.