Miris tišine posle oluje

Život je knjiga koju nikada ne objavimo nego je stalno dopisujemo. Nisu sva poglavlja istog žanra. Život je pisanje, nikada čitanje. Kriterijum pismenosti je spuštanjem proseka toliko pao da, kad sretneš nekoga ko razlikuje "jer" od "jel", nazoveš ga intelektualcem. Hrabri ljudi se žene devojkama koje vole. Manje hrabri devojkama koje njih vole. Prvi su bar neko vreme zadovoljni, drugi su bar neko vreme uspešni. Ko su onda srećni? To su oni koji umeju da razlikuju klozet od spavače sobe, kuhinju od dnevne, kafanu od stadiona. Kafana je mesto na kojem piješ, stadion mesto na kojem povraćaš. Metabolizam traži prostor. Ko pomeša prostorije, makar sve bile u zlatu i mahagoniju, postaje hodajuća nesreća. Neko planira i predviđa koji će vetar dunuti. Neko čeka vetar i okreće jedra u pravcu vetra. Neko čvrsto drži jedro i ne dozvoljava mu da mrdne, ma koliko se vetar menjao. Neko je odvezao jedro i dozvoljava vetru da okreće jedro. Neko je umesto jedra okačio zastavu i pozerski priželjkuje dostojanstvenu propast. Neko je odbacio jedro jer mu ne treba. Svako različito čeka vetar. A vetar ne mari za jedrilice, sam sebi je dovoljan. Nekad upoznavanje približi ljude, nekad ih snažno odgurne jedno od drugog. Čega se više bojiš? https://youtu.be/C5vqN44iK20