Dobro je da postoji ovakvo mesto, tu je i Pakao i Raj istovremeno, baš kao u životu. Tu možeš da dođeš da se raduješ.i da se smeješ, da pevaš, a isto tako da njačeš kao.ispred zida plača. A niko te neće čuti. Niko ne odgovara. Niko ne mari. I to je ono najbolje - možeš da kažeš sve, bez straha i stida ili kazne. Isto kao pred oltarom u crkvi.
Jednom je neko rekao da svaki čovek ima svoj oltar. Možda je to drvo u šumi, kamen, nečije lice, reka... možda samo neko ime, koje se za tebe zalepilo i sraslo sa tobom?
Kada niko ne očekuje ništa od tebe, kada nikome ne pripadaš, ti samo misliš da si slobodan, da je to rajski žovot. Ali samo dok ne shvatiš da je to pustoš u kojoj si izgubljen. I da je svejedno kuda ćeš.
Nije to ni pakao. To je praznina u kojoj nema ničega. Ni tebe.
...ovdje bi Swedenborg zacutao jer si Hakime postavio sofisticku aporiju Raj i Pakao za Raj , Swedenbor navodi kao mjesto cistote i praznine Pakao devetoslojna sadrzina i mjesto u koje opstaju upravo za njega samoopredijeljeni ...izbor je po afinitetu jer pakaovci nikad se ne bi Raj_u uputili...
Raj stvaramo u sopstvenom umu. Unutra, gde je prijatno, izmedju mozga i srca. Kada uspemo da ga zamislimo, stvorili smo ga. Treba samo naci nacina da ostanemo u njemu.
Pakao je uvek izvan nas. I njega je taj um stvorio. Ne zelimo da dugo boravi u nama, pa ga iznosimo iz sebe, u stvaran svet. Izbacen je, naizgled. Materijalizuje se i raste izvan nas. Ali, umesto da on zivi u nama, i da ga kao manjeg menjamo, mi zivimo u njemu. Kako ga nadvisiti? Nadjacati? Tako sto ga necemo hraniti. Tako sto cemo ga zapostaviti, ignorisati, izbegavati, obilaziti. Sam nece opstati. Potreban mu je covek da bi rastao. Los covek.
...mislim, Hakime, da u covjeku prebivaju izazovi tih dvaju sfera i da se polusvjesno opredjeljuje jedan karakter covjeka za jedan dio vjevnosti a drugi za drugi...nekome je proljece i poezija...lijepa rijec i korektan odnost balavljenje i pljuju na to , to su oni koji su vec opredijeljeni za onih 9. krugova , a drugi tip ili karakter u covjeku je pun svjetlosti i njemu je drago i milo sve sto sija i krece se u bistrostima bez experimenata sa tamninama i nagonima, i to su opredijeljenici za svijetlu sferu vjecnosti...
Zar nije smešno tražiti dokaze o postojanju Boga? Samo posmatraj svet oko sebe. Zar ti treba još dokaza? Kojim imenom ćeš nazvati Tvorca svega postojećeg nevažno je. Nevažno je i kako ga ti zamišljaš. Možda je samo Zrak?
Samo se nijednom od njih ne klanjaj i ne zariči na vernost i ne nazivaj sve ostale "nevernicima". Od tebe je to dosta.:)
Obicnim ljudima je lakse objasniti ovo preko stvaranja i destrukcije. Sta god stvarali u neposrednoj prosloti niste izgubili mogucnost da stvarate u sadasnjosti, vreme je samo trenutak kasnije, stanje novo i za vas pocetno. I tako do sa ili bez kraja vremena.
Druga varijanta istog. Sta god da ste unistili do sad, mozete isto unistavati i sad....ako nista drugo unistavate ono sto je trenutno postojece, raspored, odnos, mir, kretanje...
Raj i pakao su kao ova dva, Raj stalno stvaranje uz razgradnju, pakao stalna razgradnja uz stvaranje neceg novog. Ogranicenja? Pakao zahteva akumulaciju moci da bi se aspiracije unistavanja zadovoljile ako porastu ambicije. Raj donosi sve vise opcija a sve manje moci (ne znam zasto ljudi mesaju stalno moc i mogucnost, jer moc je sposobnost oduzimanja mogucnosti.)
Proslost nije stanje nego koncept, ideja. Kao i buducnost. Sadasnjost je trajno stanje u kome stvaramo ili rusimo. Dokaz je da, i stvoreno i sruseno, nastavljaju da postoje u sadašnjosti. Posledično, naš raj i naš pakao postoje samo u sadašnjosti. Moć je sposobnost oduzimanja mogućnosti - odlično zapažanje.
Dobro je da postoji ovakvo mesto, tu je i Pakao i Raj istovremeno, baš kao u životu.
ОдговориИзбришиTu možeš da dođeš da se raduješ.i da se smeješ, da pevaš, a isto tako da njačeš kao.ispred zida plača.
A niko te neće čuti.
Niko ne odgovara.
Niko ne mari.
I to je ono najbolje - možeš da kažeš sve, bez straha i stida ili kazne.
Isto kao pred oltarom u crkvi.
Jednom je neko rekao da svaki čovek ima svoj oltar.
Možda je to drvo u šumi, kamen, nečije lice, reka... možda samo neko ime, koje se za tebe zalepilo i sraslo sa tobom?
Lepo je ovde, tiho.
Laknuće ti kao posle ispovesti.
Kada niko ne očekuje ništa od tebe, kada nikome ne pripadaš, ti samo misliš da si slobodan, da je to rajski žovot.
ОдговориИзбришиAli samo dok ne shvatiš da je to pustoš u kojoj si izgubljen.
I da je svejedno kuda ćeš.
Nije to ni pakao.
To je praznina u kojoj nema ničega.
Ni tebe.
...ovdje bi Swedenborg
ОдговориИзбришиzacutao
jer si Hakime
postavio sofisticku aporiju
Raj i Pakao
za Raj , Swedenbor navodi
kao mjesto cistote i praznine
Pakao devetoslojna sadrzina
i mjesto u koje opstaju upravo za njega samoopredijeljeni
...izbor je po afinitetu
jer pakaovci
nikad se ne bi Raj_u uputili...
Raj stvaramo u sopstvenom umu.
ОдговориИзбришиUnutra, gde je prijatno, izmedju mozga i srca.
Kada uspemo da ga zamislimo, stvorili smo ga.
Treba samo naci nacina da ostanemo u njemu.
Pakao je uvek izvan nas.
I njega je taj um stvorio.
Ne zelimo da dugo boravi u nama, pa ga iznosimo iz sebe, u stvaran svet.
Izbacen je, naizgled. Materijalizuje se i raste izvan nas.
Ali, umesto da on zivi u nama, i da ga kao manjeg menjamo, mi zivimo u njemu.
Kako ga nadvisiti? Nadjacati?
Tako sto ga necemo hraniti.
Tako sto cemo ga zapostaviti, ignorisati, izbegavati, obilaziti.
Sam nece opstati.
Potreban mu je covek da bi rastao.
Los covek.
...mislim, Hakime, da u covjeku prebivaju izazovi tih dvaju sfera i da se polusvjesno opredjeljuje jedan karakter covjeka za jedan dio vjevnosti a drugi za drugi...nekome je proljece i poezija...lijepa rijec i korektan odnost balavljenje i pljuju na to , to su oni koji su vec opredijeljeni za onih 9. krugova , a drugi tip ili karakter u covjeku je pun svjetlosti i njemu je drago i milo sve sto sija i krece se u bistrostima bez experimenata sa tamninama i nagonima, i to su opredijeljenici za svijetlu sferu vjecnosti...
ОдговориИзбриши"Najstrašnija i najslađa misao je: nema boga, a nju omogućava samo jedna misao: ima boga."
ОдговориИзбришиMeša Selimović
Raj ćovek stvara svojim delima.
ОдговориИзбришиPakao - isto tako.
Zar nije smešno tražiti dokaze o postojanju Boga?
ОдговориИзбришиSamo posmatraj svet oko sebe.
Zar ti treba još dokaza?
Kojim imenom ćeš nazvati Tvorca svega postojećeg nevažno je.
Nevažno je i kako ga ti zamišljaš.
Možda je samo Zrak?
Samo se nijednom od njih ne klanjaj i ne zariči na vernost i ne nazivaj sve ostale "nevernicima".
Od tebe je to dosta.:)
Obicnim ljudima je lakse objasniti ovo preko stvaranja i destrukcije. Sta god stvarali u neposrednoj prosloti niste izgubili mogucnost da stvarate u sadasnjosti, vreme je samo trenutak kasnije, stanje novo i za vas pocetno.
ОдговориИзбришиI tako do sa ili bez kraja vremena.
Druga varijanta istog. Sta god da ste unistili do sad, mozete isto unistavati i sad....ako nista drugo unistavate ono sto je trenutno postojece, raspored, odnos, mir, kretanje...
Raj i pakao su kao ova dva, Raj stalno stvaranje uz razgradnju, pakao stalna razgradnja uz stvaranje neceg novog.
Ogranicenja?
Pakao zahteva akumulaciju moci da bi se aspiracije unistavanja zadovoljile ako porastu ambicije.
Raj donosi sve vise opcija a sve manje moci (ne znam zasto ljudi mesaju stalno moc i mogucnost, jer moc je sposobnost oduzimanja mogucnosti.)
Proslost nije stanje nego koncept, ideja.
ОдговориИзбришиKao i buducnost.
Sadasnjost je trajno stanje u kome stvaramo ili rusimo.
Dokaz je da, i stvoreno i sruseno, nastavljaju da postoje u sadašnjosti.
Posledično, naš raj i naš pakao postoje samo u sadašnjosti.
Moć je sposobnost oduzimanja mogućnosti - odlično zapažanje.