Terorizam

Kada ti Tajson uđe u ring, poštovaćeš pravila, navući meke rukavice i pokušati da mu dohvatiš bradu?
Ne, nikako.
Šutnućeš ga u jaja, gurnuti mu olovku kroz oko, pobeći...
Protivnici iste kategorije se mogu boriti po pravilima, zabavljati publiku i navijače ponavljajućim udaranjem u glavu.
Nesrazmerno slabiji mora primeniti terorizam da bi stvorio priliku za opstanak.
Terorizam je legitiman način borbe.

Terorista će razoriti nesrazmerno sopstvenoj snazi?
Jednako kao bomba koja pada na njegovu decu.

Ili nadstrešnica.

https://youtu.be/FUP2m5mw9EM

Verovanje u bibliju je verovanje u jevrejski mit.
Verovanje u čula je plitki hedonizam.
Verovanje u novac i moć su okovi srebroljublja i slavoljublja.
Verovanje u novinske naslove i uniforme je robovska potčinjenost volje.

Verovanje u dobrotu i ljubav je naivnost - to je verovanje u dobrog boga, snagu koja je stvorila svet.
Velika je sreća izabrati sebi dobrog boga.

Sto godina kome

Da li je bilo malo? Nedovoljno? Kratko?
Nikako.
Iako naizgled kraće traje, više vredi pet minuta vožnje nego pet sati čekanja na nju.
Dobijali smo puno. Koliko smo od dobijenog uzeli? Nikad dovoljno, zato što nismo prepoznali.
Umesto prihvatanja dobijenog, čekali smo sopstvena očekivanja, i čudili se što umesto njih dolazi nešto pogrešno.
Nije bilo pogrešno.
To što je dolazilo je bio život.
Neprepoznat je prošao pored nas.

https://www.youtube.com/watch?v=LqC6Mrjv_AE

"Pa šta su ti rekli? A šta si ti njima rekao? A oni?  Ma ja ne bih tako, ja bih im rekao pa nek vide..."
Izmišljeni događaj, zamišljeni dijalog. San. Koma. 
Mnogi provode vek u komi misleći da žive. Naguraju po sto godina kome: "imao se rašta roditi".
Ma nikako.
Život ponekad može biti san, ali san nikada ne može da bude život.
Više vredi godina budnog svesnog života,
nego sto godina kome.