Nikako.
Iako naizgled kraće traje, više vredi pet minuta vožnje nego pet sati čekanja na nju.
Dobijali smo puno. Koliko smo od dobijenog uzeli? Nikad dovoljno, zato što nismo prepoznali.
Umesto prihvatanja dobijenog, čekali smo sopstvena očekivanja, i čudili se što umesto njih dolazi nešto pogrešno.
Nije bilo pogrešno.
To što je dolazilo je bio život.
Neprepoznat je prošao pored nas.
https://www.youtube.com/watch?v=LqC6Mrjv_AE
"Pa šta su ti rekli? A šta si ti njima rekao? A oni? Ma ja ne bih tako, ja bih im rekao pa nek vide..."
Izmišljeni događaj, zamišljeni dijalog. San. Koma.
Mnogi provode vek u komi misleći da žive. Naguraju po sto godina kome: "imao se rašta roditi".
Ma nikako.
Život ponekad može biti san, ali san nikada ne može da bude život.
Više vredi godina budnog svesnog života,
nego sto godina kome.
Izmišljeni događaj, zamišljeni dijalog. San. Koma.
Mnogi provode vek u komi misleći da žive. Naguraju po sto godina kome: "imao se rašta roditi".
Ma nikako.
Život ponekad može biti san, ali san nikada ne može da bude život.
Više vredi godina budnog svesnog života,
nego sto godina kome.
Na kojih sto godina misliš?
ОдговориИзбришиMa kojih sto godina da se setim, sve su bile koma.
I sve koje su sačuvane u kolektivnom pamćenju bile su koma, sve do Adama i Eve.
Mnogi su sanjali da će budućnost biti bolja, ali nisu dočekali, mnogi nisu ni preživeli da bi sanjali.
Ali, ipak, život je tekao dalje, kakav takav, tu si u pravu.
Neko ko je zgrabio za sebe parčence "normalnog" života i živeo ga kao da nikad neće umreti, bez obzira na sveopšti haos i propast,
nije bio u komi i utoliko gore, bio je anesteziran na tuđ bol i patnju.
Kojoj vrsti pripadaju takvi?
To su samoživci, korov koji uspeva na svakom mestu i u svako vreme, otporni na sve, društveni paraziti, sluge svakom gospodaru, bez etike, bez morala, neuništivi.
Избришиzubača
ИзбришиNe znam koliko još vremena imam, koliko mi je kredita dao onaj odozgo.
ОдговориИзбришиNiko ne zna. I to je dobro.
Da znamo unapred, možda bi smo odustali i prepustili se večnoj komi prerano.
Budna sam rođena, budna sam čak i u snu, kao da nikad ne spavam. I umreću budna.
Pa ipak, kada pogledam svoj život, osim retkih trenutaka svetlosti, sve je oko mene bio mrak.
I mrak je sve crnji.
Retki trenuci svetlosti su bili život.
ИзбришиI još uvek su.
Možda su bili retki u odnosu na mrak,
ali ih sigurno nije malo.
Posle svetlosti mrak izgleda još crnji.
Nekada si govorio da je mrak najcrnji pre svitanja?!
ИзбришиProđe nam život i ništa.
Sad znam da živimo u crnoj rupi.
Oba izraza su tačna.
ИзбришиHorizont događaja definiše crnu rupu. Da, definitivno živimo u crnoj rupi. Ako ni zbog čega drugog, zbog toga smo večni.
Nije mi stalo da budem večna, to mora da je strašan teret.
ИзбришиHoću da imam život kakav pristaje običnim ljudskom biću,
jednostavan, bez velikih tektonskih poremećaja svakih par decenija, mirna primopredaja sa dede na oca, na unuke, na praunuke.
Zašto biti večan ako nisi srećan?
ИзбришиTačno.
ИзбришиI zašto živeti san kada je moguće živeti budan?
Ako postoji večnost,
Избришиsvejedno da li je to prostor, vreme ili nešto imaginarno,
onda smo nužno delovi te večnosti.
Delovi večnosti su takođe večni.
Moj život, tvoj život i život bilo kog stvora je tek tren u večnosti o kojoj ne znamo ništa.
ИзбришиNe možemo ni da je zamislimo.
Možda je i večnost samo san smrtnog bića koje se plaši smrti, san ili zabluda, nebitno je.
Kad jednoga jutra ne budem čula alarm mog budilnika,
za mene će to biti kraj svega.
I kraj večnosti. :D
Od kada znam za sebe lutam i tražim, ni sam ne znam šta.
ОдговориИзбришиSamo znam da ovo nije to, ni ovo vreme, ni ova zemlja, ni ovi ljudi, znam da ovde ne pripadam.
Gledaju me kao da sam ja Jozef K, sudiće mi kao da sam ja kriv za njihova dela i nedela.
Produži dalje.
ИзбришиDosta nam je i ovaj Razapeti kome se lažno klanjamo, a ostali smo ista stoka.
Moj grad se noćas još jednom probudio iz noćne more,
ОдговориИзбришиprimoran da se bori za svetlost, protiv sila zla.
Svaki put se ponadam da je poslednji put.
Ali, nema besplatnog dremanja i uživanja na suncu,
niko to ne zaslužuje samo zato što je rođen, mora platiti slobodom ili životom, svaki put.
Cena previsoka, ali odustajanja od slobode nema i nikad nije bilo.
Lepo, lepo...toliko energije i opet ništa, još jedan ćorak.
ИзбришиI biće tako sve dok se ne nađe jedan heroj.
Heroji pišu istoriju, mase su potrošno meso.
Pa onda, odoh da bacam so u more do daljeg.
ИзбришиIli bolje da odspavaš još malo u dubokoj komi, lakše je.
Избриши