Juce me je vetar rasplakao.
Doneo je miris trulog lisca, odnekud poznat.
Pomesan sa hladnim vazduhom, podsetio me je na nju.
Na miris kose boje badema.
Posle nas su ostale zgrade kao kutije,
i ljudi kao klovnovi izmedju tih zgrada.
Moze se na ulicama cuti njihova sreca.
Nisam se do juce secao mirisa trulog lisca.
Juce me je vetar rasplakao.
Duvao je jako, kao te godine.
Da li je vetar zapamtio imena,
ili je i njih oduvao u proslost,
zajedno sa mojim snovima?
Vetar je doneo miris proslosti,
miris nade, zivota i srece.
Nije sacekao da zaspim
dugim jesenjim snom.
Samo on zna zasto,
doneo te je pre sna.
Juce me je vetar rasplakao.
Vetar oduvek zna.
Doneo je miris trulog lisca, odnekud poznat.
Pomesan sa hladnim vazduhom, podsetio me je na nju.
Na miris kose boje badema.
Posle nas su ostale zgrade kao kutije,
i ljudi kao klovnovi izmedju tih zgrada.
Moze se na ulicama cuti njihova sreca.
Nisam se do juce secao mirisa trulog lisca.
Juce me je vetar rasplakao.
Duvao je jako, kao te godine.
Da li je vetar zapamtio imena,
ili je i njih oduvao u proslost,
zajedno sa mojim snovima?
Vetar je doneo miris proslosti,
miris nade, zivota i srece.
Nije sacekao da zaspim
dugim jesenjim snom.
Samo on zna zasto,
doneo te je pre sna.
Juce me je vetar rasplakao.
Vetar oduvek zna.
Ako se tvoj život sastoji od uspomena, onda si i ti mrtav, a da to i ne znaš.
ОдговориИзбришиTreba bežati od uspomena.
ОдговориИзбришиOd onih ružnih naročito, ali i od onih lepih.
Ružne treba zakopati duboko, što dublje i kad pokušaju da se iskobeljaju na
površinu - klepiti ih lopatom i dobro utabati.
A one lepe su još tužnije - podsećaju te da više nisu tu, da ih nema, da takvih više neće biti.
Samo starci gaje svoje uspomene.
Kad nemaš budućnost, najbolje je da se preseliš u prošlost i živiš tamo.
Pod uslovom da si sve gadne uspomene odavno
sahranio.
I zato nikada ne žuri sa uspomenama.
One tebe čekaju.
Vidis,
ОдговориИзбришиono sto ucinis u mladosti,
nekome,
nekome koga nikada ne zaboravis,
vrati ti se,
kroz identican obrazac.
Zbog necega ti znas.
Palis tamjan,
znas.
Duzan si.
Molis za svoj deo.
To je, ipak, tvoj deo.
...ili ceo.
Sta si duzan?
ИзбришиDuzan si.
ИзбришиTežak je to dug i vremenom kao da raste...
ОдговориИзбришиA tamjan ne pomaže.
Lako je reći, ali uspomene se ne daju zakopati
Zauvek su tu, upisane u pamćenje kao zapis u kamenu.
I kad god zaduva taj vetar setićeš se.
I ona će se setiti.
Možda su suze jedini način da otplatiš dug?
I tako postaneš bolji?
.
I ko nema takav dug ?
A na kraju svako dobije svoju meru.
I ta mera je ponekad tako nepodnošljiva, da poželiš da te nema.
ОдговориИзбришиA onda nastaviš dalje.
Ta mera nema dna ?
I taj bol, nesnosan...
ОдговориИзбришиKako izdržati taj bol?
Ne znam kako, ali uvek izdržiš.
Covek se lako navikne na nadu.
ОдговориИзбришиNavuce se, kao na drogu,
ali sa nade nema skidanja.
Nada je najbolja prijateljica očajnih.
ОдговориИзбриши