Da bi nešto bilo stvoreno, prvo mora biti stvoreno u
umu.
Ni iz čega. Sintezom prostih misli.
Zamisliti nešto što ne postoji, što je "ni nalik", i materijalizovati. To je božje delo.
Takvo je svako stvaranje koje nije oponašanje već stvorenog.
Ono što je u nama je veće i od onog iza i od onog ispred nas.
Ono što je u nama ima moć da stvara.
Zamisliti nešto što ne postoji, što je "ni nalik", i materijalizovati. To je božje delo.
Takvo je svako stvaranje koje nije oponašanje već stvorenog.
Ono što je u nama je veće i od onog iza i od onog ispred nas.
Ono što je u nama ima moć da stvara.
U mom životu ja sam Deus ex machina. Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.
I svaki put kada u to poverujem trenutni problemi bivaju rešeni.
Moćna je to sila.
Prihvatiti je rešenje.
Biti "pod vodom" je vertikala, voda je odozgo a ti ispod.
"U vodi" je horizontala, jednaki ste dok ne postanete jedno.
Kada se dobar čovek nađe u mraku on ne traži svetlo. On svetli.
Pitam se kako nešto može biti stvoreno ni iz čega?
ОдговориИзбришиMislim da ni Bog to ne može.
Kako tebi uspeva?
Svaka moja nova misao, ideja, potekla je od nekog "materijala" - od potrebe, želje, iz iskustva, inventara starog znanja...
iz nečije tuđe misli, fantazije , plana.
Ponekad se dugo krčka, čak i dok spavam, ili odjednom sine, tek tako, kao tvoj deus iz mašine. :)
Stvaranje nije doslovno "ni iz cega".
ИзбришиNesto stvaramo umom i strahom, i to su zakoni, pravila i kazne,
a nesto srcem, iskrenoscu, miloscu, ljubavlju.
Prve stvari su propadljive i samodestrukivne,
druge ostaju i doveka traju.
"i vide srce da je dobro".
Ucinis malu milost, pomognes niscem, zagrlis onoga kome zagrljaj treba, ne poseces drvo,
ako je dato od srca gledaces kako raste i postaje mnogo vece od tebe.
Tako dakle.
ИзбришиTi si onaj koji u mraku svetli.
Pratim te. :)
Noću svetli, danju sija. :-*
ИзбришиSviđa mi se taj koji učini malu milost ( mada je bolje ako je malo veća), ne poseče drvo, udeli zagrljaj...
Избришиpa ne mari, ako je i pop. :)
Svaki udarac u pleksus kojim me život iznenada ostavi bez daha, kada pomislim da sam gotova, da mi nema spasa,
ОдговориИзбришиprimora me da zaronim do dna i nastavim da se kobeljam na dah, pod okeanskom težinom nevolje.
I svaki put, dok izranjam, samu sebe iznenadim.
Ali nije to do mene.
Život najbolje zna šta treba da radi.
al si zapela nije do tebe ne moraš prstom da mrdneš
Избришиti si strano telo voda te izbaci sama
Lupam glavu lupam, ali još uvek sam na analizi, ni makac dalje.
ОдговориИзбришиDa li je do moje pameti ili...
A da malo vežbaš glavu? Da trpiš, da ne trošiš kiseonik džaba? Sve dok jednog dana ne postaneš šampion u "nepodnošljivoj lakoći postojanja", i da uprkos pritisku odozgo, mirno, sa osmehom lebdiš u beztežinskom stanju, kao ova graciozna cura.
ИзбришиAko se pre toga ne udaviš, naravno. :)
jebbeš analizu i sintezu ode život
ОдговориИзбриши