Kada razmisljamo, koristimo reci.
Ne razmisljamo u slikama, njih koristimo za pamcenje i skladistenje informacija.
Razmisljamo na jeziku koji svakodnevno koristimo.
Razmisljanje je proticanje neizgovorenih reci.
Jezik je svakom narodu od boga dat.
Svaki narod na razlicitom jeziku razmislja.
Zato su misli razlicitih naroda uvek razlicite.
Ono sto nam je zajednicko nije jezik.
Nisu ni misli.
Zajednicko svim ljudima su osecanja.
Njih svi jednako razumeju.
Jednako iskazuju.
One su Vavilon koji jos uvek stoji.
Popeti se uz tu kulu nije lako,
ali jedino ona dodiruje Nebo.
Iz nekog razloga, mudrosti ili dobrote,
ili mozda ljubavi prema deci,
ta naizgled slaba kula nikada nije srusena.
Ona je put,
put koji pokazuje cilj.
Ne razmisljamo u slikama, njih koristimo za pamcenje i skladistenje informacija.
Razmisljamo na jeziku koji svakodnevno koristimo.
Razmisljanje je proticanje neizgovorenih reci.
Jezik je svakom narodu od boga dat.
Svaki narod na razlicitom jeziku razmislja.
Zato su misli razlicitih naroda uvek razlicite.
Ono sto nam je zajednicko nije jezik.
Nisu ni misli.
Zajednicko svim ljudima su osecanja.
Njih svi jednako razumeju.
Jednako iskazuju.
One su Vavilon koji jos uvek stoji.
Popeti se uz tu kulu nije lako,
ali jedino ona dodiruje Nebo.
Iz nekog razloga, mudrosti ili dobrote,
ili mozda ljubavi prema deci,
ta naizgled slaba kula nikada nije srusena.
Ona je put,
put koji pokazuje cilj.
-Na koji cete sprat?
-Do vrha.
-Ovaj lift ide samo do oblaka, odatle morate peske, uzbrdo, kroz maglu.
Volim da idem peške.
ОдговориИзбришиI uvek idem peške.
I ne marim za maglu.
Ne bojim se.
Znam da si ti tu.
I još uvek se penjem?
E, pa, ja razmišljam u slikama.
ОдговориИзбришиMoje misli su jednostavne, kao strip, zabavne.
Da li razmišljam o Bogu ili svrabu, svejedno.
Jedino o osećanjima ne razmišljam, nema potrebe.
Ona se događaju i pogađaju - u pleksus, u srce. u mozak...
Nema organa koji ne uzdrmaju, ali bolje da ne idem u detalje.
Kada su se ljudi osilili, Bog ih je kaznio i oduzeo im zajednički jezik.
Od tada ne mogu da se sporazumeju rečima, nastala je svetska zbrka i sve je veća.
Ali osećanjima ni Bog nije mogao ništa.
Hvala mu na tome.
I zato sada kada te pogledam, ne moraš ništa da govoriš, sve mi je jasno. :)
Vraga ne razmišljam o osećanjima!
ИзбришиKo ne razmišlja?
Šta ima važnije i preče od osećanja?
Pa zašto onda to lepo ne priznam?
Zar je to slabost, ili sramota?
Pa evo, priiznajem, i neka me đavo nosi.
Čim otvorim oči poželim da se penjem uz stepenice te Vavilonske kule, i pravac u Nebo i kroz maglu, ako treba.
I jedino želim da me neko drži za ruku, neko kao ... :)
Hm, da ...
ИзбришиOsećanja prvo udare u mozak ...:)
Jezik može i da brblja i da laže, samo oči uvek govore istinu.
ИзбришиVeć odavno te ne slušam, samo te gledam :)
Ostacu sam, necu se vezati, vazno je samo dobro se zezati...
ОдговориИзбришиLa la la, la la la lalalala
"...budim se istrošen jadan bez veze
ОдговориИзбришиneko žensko lice kraj mene
opet sam snažan neumoran laf..."