Slatko zaspati na kaucu, neopranih zuba,
u jutrosnjim carapama,
ili uciniti napor, presvuci se, oprati, i zavrsiti sve obaveze pre spavanja?
Prvo je sada. Prvo je zadovoljstvo. Sreca. Sloboda. Miran san. Miran, jer nema obaveza.
Nije to besplatno. Naplatice skupo i zubar i shef.
Ljudi koji mu zavide ce osuditi neodgovornost.
Drugo je buducnost. Sutra.
Nekada.
Mozda nikada, jer je buducnost "mozda".
Obaveza, briga, oprez. Strah. Zubi su oprani i pidzama ispeglana, sve obaveze su zavrsene da bi bilo mesta za nove. San ne dolazi brzo, jer se prebrojava zavrseno. Rob nekriticki prihvata obaveze jer one daju svrhu, smisao, i opravdavaju bol u kome zivi, bol koji zbog buduceg uspeha potiskuje. Obaveza je sve vise, dok se svaki sekund zivota njima ne ispuni. Mesta za srecu nema, vremena jos manje, jer ih uspeh ne priznaje.
I uspesan i srecan jedu.
Uspesan jede samo ono sto ne voli, nezacinjeno, zdravo i uravnotezeno. Ne voli, zato sto to nikada nije probao. Ne slusa cula nego se pridrzava uputstava koja uce kako produziti starost.
Srecan jede kad ima i sta ima, birajuci lepo i slasno.
Imaju porodice.
Srecan raspustenu, bez jasnog cilja, spavaju po kaucima i foteljama, obuveni. Jedu sta vole, uce sta vole. Ne povezuju ih zajednicke obaveze, jer nisu stekli ni pojedinacne. Jedino sto im je zajednicko, sto ih spaja, je to sto vole. Razmisljaju i razgovaraju samo o stvarima koje vole.
Uspesan ima stegnutu i naizgled disciplinovanu porodicu, u kojoj svako ima precizan zadatak i obavezu. Zadaci i obaveze su jedino sto ih povezuje i stvara sliku uspesnosti. Uz disciplinu bez slobode nema ni strasti, jer strast dolazi od reci stradanje. Bez tog stradanja nema ni ljubavi. Ukucani ipak osecaju potrebu vole, da ih neko voli, i zato traze ljubav van kuce.
Srecan cita stripove i skandal, a kad nema para prelistava ih u marketu.
Uspesan je pretplacen na Fajnensal Tajms; dok ispija caj u salonu, iza ledja ima biblioteku od tri kubika tvrdo ukoricenih sabranih dela nesrecnih ljudi. Najcitaniji je prirucnik "Kako postati uspesan" autora koji se nedavno ubio.
Idu kod lekara. Srecnog razvaljuju zubari, uspesnog shrinkovi i advokati.
I na more.
Srecan ide u BULJArice kamp van sezone, red za tuseve, plasticne krigle, toceno pivo i parizer.
Uspesan na Tenerife za 3 osobe, treca osoba je zenin novi decko, fitnes trener ili advokat.
Veceras spavam na kaucu. Ma u fotelji.
Kad si srecan, srecan si samo sebi.
Kada si uspesan, uspesan si samo drugima.
Utesne nagrade nema.
Jedino sto coveka tera da ujutro ustane je potreba da se suprotstavi sopstvenom osecanju bezvrednosti.
Da li se covekova vrednost disciplinovano stvara, ili je dovoljno prihvatiti svest o sopstvenoj i vrednosti zivota? Zivota kao jednine, coveka kao jednine, nevezanog za uspeh.
Da li je za srecu potreban uspeh,
ili je za uspeh potrebna sreca?
Da li su frikovi koji izlaze iz sportskih kladionica sa punom sakom tiketa pokusali da budu srecni ili uspesni?
Kada covek omane sa postizanjem uspeha, prestaje da bude covek i postaje politicar.
Kada covek ne uspe da bude srecan? Samo kada to ne zeli. To je onda uspeh.
u jutrosnjim carapama,
ili uciniti napor, presvuci se, oprati, i zavrsiti sve obaveze pre spavanja?
Prvo je sada. Prvo je zadovoljstvo. Sreca. Sloboda. Miran san. Miran, jer nema obaveza.
Nije to besplatno. Naplatice skupo i zubar i shef.
Ljudi koji mu zavide ce osuditi neodgovornost.
Drugo je buducnost. Sutra.
Nekada.
Mozda nikada, jer je buducnost "mozda".
Obaveza, briga, oprez. Strah. Zubi su oprani i pidzama ispeglana, sve obaveze su zavrsene da bi bilo mesta za nove. San ne dolazi brzo, jer se prebrojava zavrseno. Rob nekriticki prihvata obaveze jer one daju svrhu, smisao, i opravdavaju bol u kome zivi, bol koji zbog buduceg uspeha potiskuje. Obaveza je sve vise, dok se svaki sekund zivota njima ne ispuni. Mesta za srecu nema, vremena jos manje, jer ih uspeh ne priznaje.
I uspesan i srecan jedu.
Uspesan jede samo ono sto ne voli, nezacinjeno, zdravo i uravnotezeno. Ne voli, zato sto to nikada nije probao. Ne slusa cula nego se pridrzava uputstava koja uce kako produziti starost.
Srecan jede kad ima i sta ima, birajuci lepo i slasno.
Imaju porodice.
Srecan raspustenu, bez jasnog cilja, spavaju po kaucima i foteljama, obuveni. Jedu sta vole, uce sta vole. Ne povezuju ih zajednicke obaveze, jer nisu stekli ni pojedinacne. Jedino sto im je zajednicko, sto ih spaja, je to sto vole. Razmisljaju i razgovaraju samo o stvarima koje vole.
Uspesan ima stegnutu i naizgled disciplinovanu porodicu, u kojoj svako ima precizan zadatak i obavezu. Zadaci i obaveze su jedino sto ih povezuje i stvara sliku uspesnosti. Uz disciplinu bez slobode nema ni strasti, jer strast dolazi od reci stradanje. Bez tog stradanja nema ni ljubavi. Ukucani ipak osecaju potrebu vole, da ih neko voli, i zato traze ljubav van kuce.
Srecan cita stripove i skandal, a kad nema para prelistava ih u marketu.
Uspesan je pretplacen na Fajnensal Tajms; dok ispija caj u salonu, iza ledja ima biblioteku od tri kubika tvrdo ukoricenih sabranih dela nesrecnih ljudi. Najcitaniji je prirucnik "Kako postati uspesan" autora koji se nedavno ubio.
Idu kod lekara. Srecnog razvaljuju zubari, uspesnog shrinkovi i advokati.
I na more.
Srecan ide u BULJArice kamp van sezone, red za tuseve, plasticne krigle, toceno pivo i parizer.
Uspesan na Tenerife za 3 osobe, treca osoba je zenin novi decko, fitnes trener ili advokat.
Veceras spavam na kaucu. Ma u fotelji.
Kad si srecan, srecan si samo sebi.
Kada si uspesan, uspesan si samo drugima.
Utesne nagrade nema.
Jedino sto coveka tera da ujutro ustane je potreba da se suprotstavi sopstvenom osecanju bezvrednosti.
Da li se covekova vrednost disciplinovano stvara, ili je dovoljno prihvatiti svest o sopstvenoj i vrednosti zivota? Zivota kao jednine, coveka kao jednine, nevezanog za uspeh.
Da li je za srecu potreban uspeh,
ili je za uspeh potrebna sreca?
Da li su frikovi koji izlaze iz sportskih kladionica sa punom sakom tiketa pokusali da budu srecni ili uspesni?
Kada covek omane sa postizanjem uspeha, prestaje da bude covek i postaje politicar.
Kada covek ne uspe da bude srecan? Samo kada to ne zeli. To je onda uspeh.
Baš dobro što život teče i ne mari ni za tog što se izležava u prljavim čarapama, ne pere zube i mrzi ga da ustane sa kauča...
ОдговориИзбришиKao ni za onog sa akten tašnom koji živi po strogim pravilima i trči za zdravljem i "uspehom".
Nema tu slobode, pa ni života.
Ali kako nisi primetio da je život niz uspeha?
Od onog prvog dana kada si se jedva probio kroz tesan tunel, da bi udahnuo prvi svoj dah, onako modar, poludavljen...i zakmečao prvi put na ovom svetu?
Sve posle toga bilo je samo pesma, ali ti i dalje kmečiš, protesvuješ, tražiš svrhu, smisao?
Ipak mora da postoji gen za sreću, kao što postoji i za sve ostalo, pa i za boje...
Ili ga imaš ili ga nemaš.
Život nije ni crn ni siv.
Život je suviše šaren, a i jako nezgodan.
Uspeh je ako ga živiš, a srećan si ako si živ.
A u svakom slučaju je - ubistven :)
Uspeh je svaki dan koji se preživeo, ma kako gadan bio, a naročito ako je taj dan bio tvoj veliki poraz.
ОдговориИзбришиI što je veći bio poraz i tvoj uspeh je veći.
A sreća je što te je u životu zaobišla bar poneka nesreća koje je mogla da te strefi, a nije. :)
Uspeh je biti srećan iako za to nemaš razloga,
ОдговориИзбришиbar ne po merilima ostatka sveta.
Nema sreće bez drugih.
ОдговориИзбришиI uspeh i sreća je biti Deo.
Za sreću i uspeh potrebno je imati srce i muda.
ОдговориИзбришиBudali i glupanu ne treba ni to. :)
Vremenom shvatiš da su pobede bili promašaji,
ОдговориИзбришиa porazi - uspesi.
Tada počinje pravi život, vreme za sreću?
Srećan sam kada su oni koje volim zadovoljni.
ОдговориИзбришиUspeh je ako to postignem.
Samo živim svoj život onako prirodno, kao što se uvek živeo život, po sili i po osećaju, bez stručnog savetnika i bez priručnika, skroz amaterski.
ОдговориИзбришиNekad sam zadovoljan, više nisam, ponekad nesrećan, jadan, satrven, ponekad srećan.Ali želja i planova uvek imam i plivam najbolje što umem.
Šta više?
Uvek mi je bila muka od svih tih želja za Novu godinu...
ОдговориИзбришиDobro zdravlje, uspeh , sreća, novac...bla...bla... ?
Samo neka me on voli . :)
A on nikako da se seti. :)
ОдговориИзбришиProlaze milenijumi :):):)
Zašto je muškarac sam sebi toliko važan?
ОдговориИзбришиPokušavam to da razumem.
Žena sebe uvek stavlja na drugo mesto,prihvata to.
I to je u redu, prirodno je.
Na kraju, oboje stižu na isti cilj, kao dva izmorena, polumrtva lososa.
Ispunili su zadatak.
To je uspeh, a sreća?
Ne treba tu velike pameti, ni reči nepotrebnih.
ОдговориИзбришиKada tvoj muškarac zaboravi...neki glupi datum koji je tebi važan...ne odgovara kada ga zoveš...znači da mu nije stalo.
Jedino što zaslužuje je noga u dupe, pa makar i za Novu godinu, a što da ne?
Jeeeee!
Neka se nosi!
Pa i to je sreća?!
Oooooo, jeeeeeee... :)
ОдговориИзбришиŠta je uspeh?
ОдговориИзбришиTa reč meni ništa ne znači.
Bušmanu je uspeh kada negde u pustinji pronađe koren duboko u zemlji, pun vode.
Sve njegovo znanje je to što zna gde da traži.
I znanje i mudrost.
A i sreća, ona najveća.
A ja?
Šta ja tražim, šta ću ja?
Njega tražiš i njegov zagrljaj :)
ИзбришиSpavaj, spavaj ,zlato moje, neoprahin zuba i u prljavim čarapama, ako te to usrećuje, ne silazi sa tog umašćenog kauča...
ОдговориИзбришиI ti, što žuriš sa tom svojm tašnom, pun sebe i svojih planova... da osvojiš svet... da dočekaš tortu od opšttinskih organa za svoj 101 rođendan...
Neka ves... ja odoh kod Mileta na reku, na riblju čorbu..:)
Аутор је уклонио коментар.
ИзбришиAko misliš da ti je ova Nova krenula loše i da nema većeg baksuza od tebe,
ОдговориИзбришиsiđi na reku, u tu malu sojenicu, gde se prže deverike na talandari i krčka ribeći kotlić
A reeeeeka tečeeee... i divlje patke lete nisko nad vodom.
Upoznaću te sa Miletom, najsrećnijim čovekom na planeti.
Samo... on to ne zna. :)
A ako imaš dragog, i ako ti je pri ruci,ne moraš nikuda, samo okreni ključ u bravi...i zagrli ga. :)
ОдговориИзбриши