Stigla je jesen.
Muskarci postaju medvedi, zene postaju depresivne.
Fejd aut mi nece naskoditi, naucio sam da posle svakog pocinje nova pesma. Kad zavrsim stranu okrenucu plocu, pa ponovo, novih pet, sest, sedam pesama. Na kraju se ni ne broji koliko je bilo pesama, samo koliko je bilo dobrih. Jedna, samo jedna dobra pesma, moze ceo album napraviti sjajnim ili popularnim. Srecom, jedna losa, pa cak nekoliko losih pesama, ne mogu pokvariti ono sto jedna dobra donese.
Poslednje pesme na svakoj strani su spore, melanholicne, mirne. Energija se pretvara u razumevanje, bes u tugu, ritam u dosadu, radost u secanje.
Tuga je primerena kraju, nekakvom kraju, bilo kakvom.
Samo, kraja nema. Bogovi su zaboravili da ga stvore. Ili mozda nisu stigli, zarakijali se i pijani zaspali.
Vozimo zivot preko dzombi. Truckav je put, pucamo, psujemo i skripimo od napora.
Ali zamisli nesrecu da tih dzombi u zivotu nema? Da je sve mirno, ravno, jednolicno, udobno?
Nismo mi pravljeni za to.
Posle svakog potresa treba ustati.
I kukati, kao ja. Zasto da ne?
Sve ce proci. To su dve vesti: najbolja i najgora.
Muskarci postaju medvedi, zene postaju depresivne.
Fejd aut mi nece naskoditi, naucio sam da posle svakog pocinje nova pesma. Kad zavrsim stranu okrenucu plocu, pa ponovo, novih pet, sest, sedam pesama. Na kraju se ni ne broji koliko je bilo pesama, samo koliko je bilo dobrih. Jedna, samo jedna dobra pesma, moze ceo album napraviti sjajnim ili popularnim. Srecom, jedna losa, pa cak nekoliko losih pesama, ne mogu pokvariti ono sto jedna dobra donese.
Poslednje pesme na svakoj strani su spore, melanholicne, mirne. Energija se pretvara u razumevanje, bes u tugu, ritam u dosadu, radost u secanje.
Tuga je primerena kraju, nekakvom kraju, bilo kakvom.
Samo, kraja nema. Bogovi su zaboravili da ga stvore. Ili mozda nisu stigli, zarakijali se i pijani zaspali.
Vozimo zivot preko dzombi. Truckav je put, pucamo, psujemo i skripimo od napora.
Ali zamisli nesrecu da tih dzombi u zivotu nema? Da je sve mirno, ravno, jednolicno, udobno?
Nismo mi pravljeni za to.
Posle svakog potresa treba ustati.
I kukati, kao ja. Zasto da ne?
Sve ce proci. To su dve vesti: najbolja i najgora.
ОдговориИзбришиKukanje je lekovito, treba kukati, pomaže.
Ali još je bolje njakanje.
Kukanje je suviše žalobno, bespomoćno, a u njakanju ima nekog bunta, snage,
želje da se sudbina zbaci s leđa i izgazi.
Njakanje je moćno.
Njakanje je dostojanstveno.
Ja redovno vežbam njakanje.
Otkud ovo znam?
Reče mi jedan čoek, onako. u prolazu.
Da, reče mi Hakim.
A džombe ko džombe, stara priča.
Da nije njih ne bi bilo ni opravdanja za njakanje.
To bi tek bila šteta.
A kraj?
Nisu ga bogovi zaboravili.
Samo su ga sakrili od tebe, privremeno.
Kako bi inače uživao u vožnji?
U životu svakoga čoveka samo su dve vesti značajne.
ОдговориИзбришиMisliš?
Ona prva vest je o njegovom rođenju.
Baš lepo! Živ bio!
A onu drugu on neće ni stići da čuje.
Auuuuuu....!
Ceo njegov život smešten je između te dve vesti.
Zar???
I sve što mu se desilo u životu već se odavno desilo i nekom drugom.
Ma nije valjda ?!
A ni rođenje ni smrt nije nikakva novost - dešavaju se neprekidno nekome, samo se imena menjaju.
?! Pu... dalje od moje kuće. ....!!!
I onda?
Pa ništa.....
Mnogo buke niokošta.