Svaki dan je radni i svako mesto je radno mesto.
Na poslu rmbamo pa umorni krenemo kući. Do kuće radimo kao šoferi, neplaćeni taksisti.
Kad stignemo treba izvaditi veš iz mašine. Skinuti i podmazati vrata koja škripe. Zameniti sijalično grlo.
Očistiti mrve, oprati tanjire, ruke i noge. Puno radno vreme bez pauze.
Otići u prodavnicu, doneti vodu i lubenicu, pivo... neplaćen rad.
Spremiti večeru pa oprati sudove da ih do sutra ne bi pronašli mravi. Rano leći, ali ne zbog sebe, nego da bismo sutra na poslu bili raspoloženi i ful tajm nasmejani. U reči FUL tajm se krije razlog.
Ujutro ustajemo na prvo zvono budilnika, i već ga pravilno zovemo alarm, dva sata pre posla - ne zbog brze kajgane i čaše soka od paradajza (omiljeni luk je zabranjen) nego zbog brijanja, higijenisanja, sređivanja, šminkanja pred posao. Jer drugi moraju poverovati u iluziju da sve lako stižemo.
Ulazimo u neplaćen taksi na mesto šofera i odlazimo u tuđu firmu da bismo nekome bili na raspolaganju osam sati.
Stigne vikend, tokom nedelje smo, da bismo ih izbegli, svakome obećali bar po sat - tenisa, krečenja, kafa, dečjih rođendana... pa vikend prolazi užurbanije i napornije nego posao. Zato ljudi rado prihvataju radne vikende, na poslu bar ponekad sednu da sa sobom popiju kafu.
Onda dođe odmor. Pravljenje spiska, pakovanje, kupovina, red vožnje, kašnjenje, nervoza...
Smeštaj, sređivanje, raspakivanje, pranje. Papuče, prevelik suncobran, kreme i losioni, gužva i borba za ležaljke, uveče sladoled i giros - nema za lignje i vino, selfiji ispred restorana, sudaranje sa drugim turistima i rani odlazak na spavanje. Valja rano ustati i zauzeti dobro mesto za peškir na pesku.
Gde je nestao slobodan čovek?
Misleće biće, kreativna ličnost?
Filozof?
Jutros sam gledao epizodu u kojoj je Sunđer Bob izgubio pamćenje.
ОдговориИзбришиLignjoslav ga zove na posao,
Bob pita: posao? Šta je to posao?
Lignjoslav odgovara: to je ono što radimo 40 godina i onda umremo.
Jadna deca koja odrastaju uz nemaštovite likove iz takvih.crtaća.
ИзбришиŠta mogu da nauče od parčeta kockastog sunđera za kupanje koji je još izgubio pamćenje?
I kakav karakter može da ima stvor po imenu lignjoslav?
Ako mene pitaš - posao je ono čime se bavimo 4o godina da bi mogli uživati u životu i da ne bi krepali pre vremena.
Sunđer nema mozak.
ИзбришиLignja ih ima devet.
Lignjaslav ima devet mozgova, a ja samo jedan!?
ИзбришиEto šta propuštam, tako mi i treba. :D
A tek ja?
ИзбришиJedan i to ptičiji. ;D
Zašto misliš da je slobodan čovek nestao?
ОдговориИзбришиMisleće biće, kreativna ličnost, filozof - svi su tu ispod tvog naslova, baš tako zauzeti svakodnevnim poslovima i poslićima bez kojih nema opstanka.
Ispod monotone rutine, koju oni s lakoćom izvode skoro automatski, um radi punom parom - sevaju ideje, nadahnuti govori, rađaju se književni likovi, teme za simfonije i poeme, planovi za egzotična putovanja, smišljaju se pronalasci, rešenja za svetske probleme, revolucionarne prevrate...beskrajne rasprave o smislu, suštini, cilju, sudbini.
Um je budan i kad premoreno telo spava mrtvim snom.
Da li je prazan hod radno vreme,
ОдговориИзбришиili su prazan hod - misli ispod monotone rutine?
To su dva sveta.
Možda jedno bez drugog ne može da postoji?
Ili smo progutali reklamu?
I bog je radio, čak 6 dana,
a onda je seo da se odmori i uživa u stvorenom.
Da li mi to umemo?
Svaki posao, ma kako jednostavan bio, nije za potcenjivanje, ima svoju vrednost ako donosi neku korist.
ИзбришиRad ne može biti prazan hod, ali zato nerad jeste.
Lenčarenje, blejanje, izležavanje, gluvarenje, su način na koji badavadžije ubijaju vreme jer ne znaju šta će sa sobom i svojim životom.
To čak nije ni prazan hod.
Čak i u šlajfovanju u mestu ima više dinamike.
Tako je, lenčarenje je gore i od nekorisnog rada.
ИзбришиA od oba je bolje raditi ono što voliš.
Zaglavili smo se u kapitalizmu i toliko srasli sa njim da smo zaboravili šta volimo. Istina je da baš svako voli da RADI nešto.
Postoji posao koji bi čovek radio i bez plate. Tu ne mislim na izležavanje na suncu, nego na pravi rad, stvaranje.
Ako pronađe način da od tog posla može i da živi - srećan je. Ako ne može da živi, ne sme odustati od tog posla, makar kao hobija.
Besmrtan, bezgraničan, svemoćan, Bog radi neumorno,
Избришиne zna za pauzu, radne, neradne i praznične dane.
Čovečuljak je od nežnog materijala, bez odmora se brzo troši, kvari i strada, ali iznad svega voli da se i u radnom vremenu upoređuje s Bogom.
"Dete je bespomoćno. Mora da sluša roditelje, učitelje.
ОдговориИзбришиMora da radi stvari koje nikada nije želelo da radi.
Ne sme da radi stvari koje je oduvek želelo da radi.
Tako nastaje podela. Dve osobe u jednoj. Dve ličnosti.
Jedna je neprirodna, uslovljena, uniforrmisana,
druga prirodna koja se dobija rođenjem, po bogu."
Kada bi roditelji, vaspitači, učitelji, na vreme uočili prirodne sklonosti i potsticali dete da ih razvije i usvrši, naš svet bi postao zajednica zadovoljnih ljudi.
ИзбришиZadovoljan čovek nema potrebe da bude agresivan i na dobrom je putu da bude srećan.
Lekar će svoje dete gurati u svom smeru, jer tu može da mu pruži i podršku i prohodnost.
ИзбришиA dete privlače rudnički kamioni, dizalice, kranovi.
Jasno je, postaće lekar. Neispunjen, nezadovoljan, neshvaćen i nedovoljno dobar. Postaće loša kopija, naslediće stan sa bogatom medicinskom bibliotekom.
Onda će on dobiti dete. Dete će poneti oružje u školu.
Niko neće znati zašto.
Pravo pitanje je kakva je ličnost lekar koji u stanu drži arsenal i podučava malog sina da puca u metu?
ИзбришиPitanje je i zašto se virtuelno uvežbavanje ubijanja ljudi smatra igricim za decu i odrasle?
I zašto ubijanje životinja u lovu spada u sportske discipline?
Sve dok budemo na normalna pitanja dobijali nenormalne odgovore, živećemo u košmarnoj stvarnosti.
Među prostim svetom vlada uverenje da su hirurzi potisnuti kasapi, a psihijatri u većini ćaknuti.
ИзбришиPoznajem neke, ima u tome istine.
Arsenal drži zato što ga je tata primarijus za uvo izvukao iz vojne škole i uz plakanje upisao na medicinu.
ИзбришиArsenal, dabome, ne muškatle.
A mogao je lepo da komanduje vodom bestrzajaca i bude srećan.
I bude srećan, a za zasluge u ratu dobije orden i svaki put kada ga pogleda da li se seti na koji način ga je zaslužio, da li bude ponosan?
ИзбришиTom psiholoskom profilu je rat tek obican posao.
ИзбришиKad se takvi profili prenamnoze, pokrenu rat protiv sebi slicnih i lepo izginu,
zatim sledi dve generacije mira.
Greota je davati im hirurski skalpel, povredice i sebe i druge.
Vojničinama iz strasti rat je zadovoljstvo u kome stradaju milioni dobroćudnih ljudi, a da do kraja ne shvate šta ih je snašlo, dok junačine, okićene ordenjem kao božićne jelke, paradiraju još decenijama na istorijskim godišnjicama ili otpozdravljaju sa svečanih tribina.
ИзбришиNe mislim tako.
ИзбришиPravi vojnici sa obe strane se sretnu na bojnom polju,
nenaseljenom, praznom,
pozdrave se vojnički,
pa iz sve snage udare jedni na druge.
OVi što granatiraju civile i ravnaju gradove su neostvareni hirurzi kojima je nečiji tatin sin uzeo mesto, pa su iz nužde postali vojnici.
Nema u ratu ništa časno, stvar je tehnike da li će se oni tući prsa u prsa ili istrebljivati na daljinu.
Избриши"Pravi" vojnici su obični ljudi istrgnuti iz svog života, obučeni u uniforme i poslati na front da izginu ili se vrate kući kao doživotni telesni i psihički bogalji.
Zapenili smo raspravljajući da li je nešto "samo" ratni zločin ili genocid, umesto da osudimo svaki rat kao zločin protiv čovečnosti i svakog agresora na potpunu izolaciju iz svetske zajednice, ma ko on bio.
I tu dolazimo do uzroka svih problema,
Избришиzvanog "ma ko on bio".
Ono što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu.
Rat je i sačuvati glavu od navijača. Nije svetski, čak ni lokalni, to je lični rat. Ali je rat.
Društveni sistem kakav živimo nastao je ratom, on ništa osim sebe ne može da stvori.
Rat za bolje useve, za čistu vodu, duže mostove, nije rat protiv ljudi, nego protiv sila prirode.
Rat protiv ljudi, ma kakav da je razlog, uvek završava porazom svih zaraćenih strana. Kajanjem. Sramotom.
Vremenom se i okoreli sistemi moraju menjati.
ИзбришиNajzad i Jupiter mora da shvati da i vo ima rogove.
"Rat protiv ljudi, ma kakav da je razlog, uvek završava porazom svih zaraćenih strana.
Kajanjem. Sramotom"
Hirurg koji je u sebi potisnuo kasapina će biti uspešan i zadovoljan.
ОдговориИзбришиDobar i sebi i mušterijama.
Ali hirirg koji je u sebi potisnuo filologa, tenkistu, električara, građevinca, politikologa, će pobiti mnoge.
Tačno tako, kao što je samo ćaknut psihijatar dobar psihijatar.
ОдговориИзбришиZnam psihijatra koji uživa u filmovima Brajan de Palme,
Избриши"krvi do plafona" - kaže užagrenih očiju dok se sav trese kao ker kad nanjuši divljač.
Da nisam prešao kod drugog, ne znam šta bi od mene bilo.
nije ćaknut
Избришиzalutao kasapin
Akcija zaustavlja razmišljanje.
ИзбришиRazmišljanje zaustavlja akciju.
Kontraindikovani su.
Jednostavan, monoton posao ostavlja najviše vremena potencijalnom filozofu da razmišlja o svemu i svačemu, pa i o važnim životnim i sveopštim temama.
ОдговориИзбришиNe vidim potrebu da sednem pod drvo svete smokve u lotos pozi s prstom na čelu, kada za to vreme mogu da okopam baštu, okrečim kuću, ili sašijem haljinu, ručno naravno.
Jedna takva haljina je dnevnik mog života i svetskih događanja iz dramatične kalendarske godine, koju bi da zaboravim.
Poslova koji dopuštaju
Избриши(i vremenski i finansijski)
odlazak u pozorište, na Dunav,
ili kupovinu i čitanje nečega što nije informer,
je sve manje
Nekada smo izlaskom u 3 zaista napuštali posao.
Danas je mobilni u džepu - i stalno neko traži asistenciju, predračun i cenovnik, izvod i brojno stanje.
Možda zvuči potcenjivački - slobodno vreme posle posla imaju oni koji bi najradije gledali svađu Miljane i Matore.
A oni koji bi nešto pročitali, otišli u pozorište, namotali sekundar, izveli nekog dragog na kolače,
nemaju toliko slobodnog vremena.
Sistem je neverovatno precizno podešen.
Jeste da je radno vreme zauzelo veliki deo dana, ali nije sistem odgovoran za lični izbor sadržaja.
ИзбришиSlobodnog vremena uvek ima više nego volje da ga ispunimo nečim vrednijim od tv svađe na estradnoj sceni, najlakše je naći dobar izgovor.
Saglasan. Potrebno je malo volje, a dobro bi došla bilo kakva podrška - tapšanje po ramenu, da bi čovek kvalitetno ispunio slobodno vreme i konačno postao srećan sa onim što radi.
ИзбришиSrećan bi bio korisniji društvu, i podršku bi višestruko vratio.
Saglasna.
ИзбришиZa početak da naučimo da razgovaramo bez uvreda, pretnji i psovki, a tapšanje po ramenu bilo bi prijatno iznenađenje, dragoceno kao nagrada.
:-* ;-* :*
ИзбришиZašto škrtariti?
ИзбришиBolje od tapšanja po ramenu je :zag: : * :heart:
Ima raznih filozofa, ali retko ko od njih zna za uobičajeno radno vreme.
ОдговориИзбришиNeki su visoko školovani profesionalci sa diplomom filozofije, oni pišu one debele tomove o jedva razumljivim temama,
a većina su obične, pa i jedva pismene dangube, koje vole da se nadmudruju čak i sa doktorima filozofije.
Zajedničko im je što nemaju određeno radno vreme kao običan svet koji mora da radi bilo šta da bi preživeo, grubo rečeno neradnici su u jednostavnom smislu te reči, gade se zdravog rada.
Izbegavaju da rade, preziru tuđ rad, ali im ne smeta da parazitiraju na nečijoj grbi.
Pametnjakovići, može im se.
Kad kažeš "misleće biće", vidim mučenika koji ne moža da bira i ubija se od posla, ali mu je mozak košnica u kojoj se roje pitanja u potrazi za odgovorima.
Njegovi odgovori su životne mudrosti, njega volim da pitam.
Na tomovima volim da sedim... da se sunčam.
Samo ti sedi, dušo.
ИзбришиHoće nekad pamet da krene uzbrdo, pa u glavu. ;)
Ima lažnjaka, knjigu u životu nisu pročitali, pokupe kajmak citate sa neta, žongliraju rečima slavnih pokojnika, carevi su u svakoj kafani.
ОдговориИзбришиLažu druge, više lažu sebe.
Lako je prepoznati ljude koji nemaju svoje misli.
ИзбришиLjude koji se oslanjaju na citate koje teško razumeju.
Vide da ih "uspešni" postavljaju kao statuse, pa veruju da su dovoljni za srećan i uspešan život.
Sopstvena misao je ponekad nastavak, produžetak nečije misli, ali je autentična, nastala promišljanjem, iskustvom, znanjem...
Misao koja navede nekoga na razmišljanje i postane moto njegove nove knjige spada u duhovno nasleđe koje se preuzima, pamti i citira od usta do usta.
ИзбришиOnda ispada da je radni dan filozofa čije se misli pamte i citiraju beskrajan kao večnost?
Избришиne ispada
Избришиtraje
Najvrednije misli kamenoresci urezuju u kamen.
ОдговориИзбришиNajlepše reči pesnici slažu u pesmama.
Tom poslu nema kraja.