недеља, 10. март 2024.

Ljudi iz gradova

U malim mestima svi se znaju.
Prvi komšija je bliži od brata. Kad se unose drva komšije pomažu, kad je veselje naručuju muziku, kad idu u prodavnicu pitaju šta treba, kad putuju pitaju da li treba prevoz... Kao da je sve zajedničko.
Ne zovu molera za krečenje, svako poznaje nekog ko ume, i svi pomažu.

U gradu ne znaš komšiju sa sprata, niko ti ne nazove dobar dan, kad si u problemu ideš u banku po zajam, kad komšija umre tek po smradu ga pronađu...

U malom mestu, od kuće do najbliže prodavnice petoro me zaustavi da pita gde sam, zašto sam, s kim sam i zašto nisam, koliko primam i koliko plaćam, s kim se družim i zašto ne... Znaju ko se ženi i ko se razvodi, znaju i zašto. Izljube me pa mi zbunjenom objašnjavaju kako smo moguće veliki rod - njihove babe i moje babe su sušile veš na istom suncu.

Ljudi iz malih mesta cene zajedništvo i podršku koju pružaju i primaju.
Ljudi iz gradova cene slobodu - ne moraju da se pravdaju, da objašnjavaju, ni da se dopadnu radoznalcima. Ne osećaju obavezu.
To su dva različita sveta, paralelna i puna nerazumevanja, nedodirljiva i nepomirljiva.

Mi smo snažni! Mi smo jaki!

49 коментара:

  1. Анониман10. март 2024. 18:19

    Ljudi iz gradova veruju da je ono što pokušavaju da sakriju najvrednije što imaju.
    Da li je?

    ОдговориИзбриши
  2. Najvredniji je osećaj slobode koji pruža veliki grad.
    Zato mladi provincijalci po završetku studija kopaju nogama i rukama da nađu posao, da se "snađu", da se ne vrate domu svom.
    Što dalje od roditeljskog nadzora, svevidećeg oka familije i kućnih prijatelja, komšijskog traćarenja, jedini način da prestanu da budu deca, da se osamostale i žive po svom ćefu, da najzad odrastu, jeste da pobegnu u beli svet, po svaku cenu, pa bio to i hod po mukama.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ironija je da slobodu od drugih ljudi nalazimo upravo u gradskoj vrevi, u svakodnevnom sudaranju i guranju.

      Neznanci su nam potrebniji nego rod.

      Избриши
    2. Rod zahteva, opominje, očekuje, traži, podrazumeva, naređuje i kažnjava, grdi i viče. Saslušava i propituje, komanduje,

      ali istovremeno voli, brine, pomaže, štiti, ohrabruje i podržava.

      Избриши
    3. Šta se dešava kada neznanac postane rod?

      Избриши
    4. Dođe vreme kada roditeljska ljubav i podrška počne da sputava i guši, postaje smetnja u razvoju ličnosti.

      U nekim zemljama se podrazumeva da dete napušta roditeljsko gnezdo čim napuni 19, nalazi posao i stan, dalje samo od njegovih sposobnosti zavisi šta će napraviti od života.
      Hrabar mlad čovek može da računa samo na sebe i postiže sve što želi ili postaje jedan od mnogih gubitnika.

      Kod nas, kao i u većini mediteranskih zemalja, već odrasla deca baškare se ušuškani pod roditeljskim krilom do tridesete, možda i duže, mamine maze, mekušci, teško opstaju bez VIP- a, buduća najslabija karika korumpiranog društva.

      Избриши
  3. Život u gradu postaje nesnosan i plaća se najskupljom cenom - izgubljenim vremenom i narušenim zdravljem.
    Pitanje je dana kada će ti proraditi čir u želudcu, kamen u žući, kad će te strefiti nervni slom, možda u afektu ubiješ nekoga ko te očepi ili popreko pogleda u saobraćajnoj gužvi?
    U najboljem slučaju zaradućeš hronični bronhitis i astmu,
    u gradu je najopasnije disati, ako se izuzmu džeparoši, siledžije i ludaci pušteni na vikend.

    Ali onoga trenutka kad zalupiš vrata stana za sobom,
    košmar nestaje, gazda si u svom malom raju i niko ti ništa ne može, ako imaš sreće pa komšija iznad nije usred neke terevenke ili njegova deca ne igraju sobni fudbal.

    ОдговориИзбриши
  4. Smeta mi duh palanke, ne podnosim nametjivu radoznalost, to što svako zna sve o svakome, pa onda lažno prijateljstvo, zluradost, licemerstvo...
    Desi se da me u kafiću posluži moja prva ljubav, u banci za šalterom badža koji me je oplavio zbog ko zna čega, kolega na poslu sa čijom sam se ženom ja oženio...usput sretnem rezrednu iz petog, a svakom drugom moram ljubazno da kažem dobrdan i odjednom se moj život odvija kao španska serija, van moje kontrole.

    ОдговориИзбриши
  5. Život na selu izgleda tako jednostavan i zdrav, ako zanemarim smrad štale, blatnjave opanke, žuljeve na rukama.
    I sve tako dok se ne pojavi iznebuha psihopata koji "ne bi ni muvu zgazio" i upuca svakog ko mu naiđe pred nišan.

    Ipak, da banda nije zaplenila imovinu mojih predaka, sada bih imao gde da se vratim i u suton na miru pušim lulu na pragu stare kuće, s pogledom na zlatno more žita, sve do horizonta.

    ОдговориИзбриши
  6. Dok slušam ovu EKV pesmu, gledam sebe, prvi put daleko od kuće u nepoznatom gradu, bez prijatelja, kako sama sedim u nekom restoranu, jedem supu i ronim suze u tanjir, dok prebiram reči mačo šefa koji mi je upravo odbrusio da glava ne služi za frizuru.
    Od tada mi je to bilo najbolje uputstvo svaki put pri donošenju važne odluke.
    Najbolja lekcija u mom životu.

    ОдговориИзбриши
  7. Volim miris pokošene livade, rascvetalog bagrema...
    volim kukurikanje, meketanje, pijukanje...pa da, volim i njakanje...
    Jednom ću na uzvišici pored reke imati belu kućicu s crvenim krovom i dva prozora, onako kako crtaju deca.
    Van dometa svega i svih.
    I biću srećna.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. imam takvu al nisam srećan
      prodajem i selim u grad

      Избриши
    2. U gradu sviraju na semaforu, zakasniće tri sekunde.
      U selu celu noć plaća muziku u kafani, nigde ne žuri.

      Избриши
    3. Taj što celu noć plaća muziku i ne žuri, poznat je u svakom selu kao raspikuća, buduća propalica.
      Biti zemljoradnik je ozbiljan posao bez radnog vremena, zato su sela opustela.
      Mladima je lakše biti rob nekom gazdi u gradu, nego biti gazda na svom imanju.

      Избриши
  8. miris pokošene livade rascvetano bagrenje bele ovičice cvrkut tičice
    nije nego
    bajka za odrasle na asvaltu

    ОдговориИзбриши
  9. Naravno da su selo i grad dva sveta, različita i nepomirljiva.

    Kad seljo dođe u grad, drži kokoške na terasi, šuri svinju u kadi, peče ajvar na travnjaku, njegove narodnjake mora da sluša ceo kraj, a miris kiselog kupusa širi se iz podrume do poslednjeg sprata, u gradskim ulicama i prevozu je potpuno izgubljen, gnjavi užurbane prolaznike, platne i bus kartice ubacuje u pogrešne automate naopačke...

    Za blentu iz grada susret sa selom je još gori kulturni šok.
    Zapanjiće se svaki put kada mu neznanac na putu poželi dobar dan, komšinica bane nenajavljena s vrućom pitom i usput mu uzme lične podatke i obavesti se o porodičnoj istoriji... obrukaće se svaki put kad dobronamernog komšiju upita za cenu popravke krova, tarabe, krečenja...biće mu potrebno vreme da shvati kako stvari i ljudi funkcionišu, sve dok se najzad ne opusti i uklopi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako mu se pre toga pastoralna idila ne smuči , pa pokupi prnje i vrati se u prljav, opasan grad.
      Njegov grad, tako drag.

      Избриши
    2. Ma koliko im se život razlikovao, obojici je zajedničko nezadovoljstvo, obojica bi želela nešto drugo, a najbolje nešto treće ako može, ali još ne znaju šta?
      Promenili bi mesto rođenja, državu, roditelje, vreme?
      Zanimanje, lični opis, bračnog partnera, pol, prijatelje, neprijatelje...zašto da ne?

      Odvažniji preduzimaju neke korake, ostali se zadovoljavaju
      samosažaljevanjem i kukanjem kako je život nepravedan,
      a ljudi zli.

      Избриши
    3. sit sam svega
      ne zvao se ja mile ja bi to sve o istom trošku

      Избриши
  10. Za život u gradu potrebno je strpljenje, a pre svega hrabrost,
    za selo je dovoljna snaga i izdržljivost.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Što dalje i od grada i od sela, dotle je došlo.
      Ako se ja pitam - putovanje oko sveta u kamp prikolici, na biciklu, može i peške, sve je bolje od gradske teskobe i seoske muke.

      Избриши
  11. Izgleda da postoje dva različita programa za porobljene ljude.
    Razlikuju se samo po boji i vrsti lanaca.
    I jedni i drugi pokušavaju da popune nedostatke koji zjape,
    a nedostajanja su na različitim mestima.
    Zato se sva društva jednako plaše prirodnog spontanog čoveka, nepredvidljivog, čoveka koji nije programiran.
    Što je više svestan navika i običaja, toliko je teže njime upravljati i voditi ga.
    Gradski mentalitet i seoski mentalitet su učitani i usvojeni programi.
    Programiran čovek je kompjuter, konzerva na dve noge.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Neprogramiran je retkost, izuzetak, u svakom stadu on je crna ovca, obeležen kao čudak, ćaknut, koga je najbolje izbegavati jer donosi nevolje.
      A svaka crna ovca je jedinstvena, neukroćena, onako na svoju ruku, zavisno od karaktera i inteligencije.
      Među njima ima genijalaca svake fele, ludih avanturista, vrhunskih umetnika, pronalazača, ali i opasnih kriminalaca.

      Bez crne ovce svako stado je dosada koja mirno pase, preživa i ispušta brabonjke.

      Избриши
    2. Pitam se na šta bi ličilo društvo kada bi se svi ponašali spontano?

      Избриши
    3. A ja se pitam šta svakom programiranom nedostaje?
      I šta meni nedostaje?

      Prvo i prvo, nedostaje mi sloboda da iskreno odgovorim na tako jednostavno pitanje.
      Eto.

      Избриши
    4. Većini nedostaje slobodan duh i hrabrost da se odupre programiranju.

      Snežana Radojičić 12 godina na putu oko sveta na biciklu starom 4o godina, primer je šta slobodan duh može napraviti od života, ako se usudi.
      https://youtu.be/aVJ7_SXOBKU
      Ostvaruje moj životni san, mogu samo da joj zavidim i poželim srećan put.

      Избриши
    5. Slpboda ima sto lica, ropstvo samo jedno.
      Sloboda je i pijanstvo, kada je svesno i dobrovoljno,
      kada nije bekstvo.
      Sloboda jeste odlazak,
      ali i ostanak na bojnom polju može biti sloboda.
      Zaebano je to.

      Избриши
    6. život je zaebancija džabe lupaš glavu

      Избриши
    7. Buntovnik je spontan i nepredvidljiv izuzetak koji se ne da programirati, rođen sa već upisanim karakterom otpornim na pritisak, što je veći pritisak, buntovnik je sve tvrđi, makar stradao.
      Bilo da ga smatraju ludom ili budalom,
      svi pokoreni podanici mu se potajno dive i zavide na hrabrosti.

      Избриши
  12. Bez dresure i autocenzure nema civilizovanog društva, inače ne bismo odmakli dalje od divlje horde.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Autocenzura je svestan i dobrovoljan pristanak na društvo.
      Dresura je naizgled isto, ali nametnuto.

      Избриши
    2. Polako, šta si navalio, pokušavam da smislim nešto jako pametno.
      Mislim da je autocenzura najgori oblik dresure, jer sam sebi stavljaš brnjicu, kukavički, kao najljigaviji poltron.

      Избриши
  13. Ima gradova koji su slika ljudi koji su ih pre mnogo vekova izgradili,
    a danas ih je sve više koji su slika i prilika neljudi koji su ih razrušili.

    ОдговориИзбриши
  14. Milijarde nepoznatih.
    Nećemo ih nikad sresti, oni su iz nekih drugih svetova.
    https://youtu.be/245v6Lpb4pc?list=TLPQMTYwMzIwMjTiajsyIcXf8g
    Ne liče na nas, a isti su kao mi.

    ОдговориИзбриши
  15. Stara podela koja, iako nekompletna, može biti istinita:
    Prihvatanje i sebe i drugih je zrelo, odgovorno i odraslo.
    Prihvatanje sebe uz negiranje drugih je karakter razbojnika.
    Ko sebe smatra bezvrednim a druge dobrim, potonuo je u depresiju.
    Negativan stav i o sebi i o okruženju rađa samoubicu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Novija podela je na ljude i neljude, dobre i zle, ili je to najstarija podela?

      Sudbina jednog društva zavisi od toga ko drži većinu.
      Većina je promenljiva, po volji vladara - mudar će vladati dobrima, glupan neće vladati ni sobom, biće najveći zlikovac među glupim zlikovcima.

      Избриши
    2. Kad glupi zlikovac ima neograničenu moć - drži se Svete!

      Избриши
    3. Uprkos glupim zlikovcima sa svih strana koji vladaju Svetom i pokušavaju da ga unište, Svet ipak opstaje, čak i napreduje kroz vreme.
      Kako to?

      Избриши
    4. Onaj ko vlada ovim svetom
      i onaj ko štiti ovaj svet
      nije isti lik.
      "Onaj ko vlada" nema moć ni ovlašćenje da uništi svet.

      Избриши
    5. Podela na dobre i zle je retrogradna.
      Glupan koji je dozvolio sebi da ne vlada sobom, ne može da izabere dobru stranu.
      Glupana će žetva pokositi i pretvoriti u stočnu hranu.
      Pre žetve će glasati... pogrešno.

      Избриши
    6. Suviše je uspaljenih glupana na ovoj maloj Planeti, mogli bi u trenu da je razvale bar pet puta kada bi se usudili, toliko atomki imaju.
      Ali oni se kao svadljive ženetine natežu, prete i iskaljuju na slabijima.
      Do daljnjeg.

      Избриши
    7. A ovaj naš uvek glasa pogrešno, ali ni to nije naša najveća tragedija, lopovskim trikovima pokušava da nas ubedi da smo mi glasali za njega.

      Избриши
    8. Na kraju krajeva, sve je nebitno, svi smo mi samo trava. :D

      Избриши
  16. Nekim čudom, posle svih krljanja i lomova, na kraju uvek pobedi dobro, kao u svakoj bajci.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nije čudo, to mora da je prvi kosmički zakon reda i poretka, kakav bi inače haos nastao tamo gore?
      A tek ovde dole!

      Избриши