U malim mestima svi se znaju.
Prvi komšija je bliži od brata. Kad se unose drva komšije pomažu, kad je veselje naručuju muziku, kad idu u prodavnicu pitaju šta treba, kad putuju pitaju da li treba prevoz... Kao da je sve zajedničko.
Ne zovu molera za krečenje, svako poznaje nekog ko ume, i svi pomažu.
U gradu ne znaš komšiju sa sprata, niko ti ne nazove dobar dan, kad si u problemu ideš u banku po zajam, kad komšija umre tek po smradu ga pronađu...
U malom mestu, od kuće do najbliže prodavnice petoro me zaustavi da pita gde sam, zašto sam, s kim sam i zašto nisam, koliko primam i koliko plaćam, s kim se družim i zašto ne... Znaju ko se ženi i ko se razvodi, znaju i zašto. Izljube me pa mi zbunjenom objašnjavaju kako smo moguće veliki rod - njihove babe i moje babe su sušile veš na istom suncu.
Ljudi iz malih mesta cene zajedništvo i podršku koju pružaju i primaju.
Ljudi iz gradova cene slobodu - ne moraju da se pravdaju, da objašnjavaju, ni da se dopadnu radoznalcima. Ne osećaju obavezu.
To su dva različita sveta, paralelna i puna nerazumevanja, nedodirljiva i nepomirljiva.
Mi smo snažni! Mi smo jaki!
Ljudi iz gradova veruju da je ono što pokušavaju da sakriju najvrednije što imaju.
ОдговориИзбришиDa li je?
Najvredniji je osećaj slobode koji pruža veliki grad.
ОдговориИзбришиZato mladi provincijalci po završetku studija kopaju nogama i rukama da nađu posao, da se "snađu", da se ne vrate domu svom.
Što dalje od roditeljskog nadzora, svevidećeg oka familije i kućnih prijatelja, komšijskog traćarenja, jedini način da prestanu da budu deca, da se osamostale i žive po svom ćefu, da najzad odrastu, jeste da pobegnu u beli svet, po svaku cenu, pa bio to i hod po mukama.
Ironija je da slobodu od drugih ljudi nalazimo upravo u gradskoj vrevi, u svakodnevnom sudaranju i guranju.
ИзбришиNeznanci su nam potrebniji nego rod.
Rod zahteva, opominje, očekuje, traži, podrazumeva, naređuje i kažnjava, grdi i viče. Saslušava i propituje, komanduje,
Избришиali istovremeno voli, brine, pomaže, štiti, ohrabruje i podržava.
Šta se dešava kada neznanac postane rod?
ИзбришиDesila se ljubav. ;D
ИзбришиDođe vreme kada roditeljska ljubav i podrška počne da sputava i guši, postaje smetnja u razvoju ličnosti.
ИзбришиU nekim zemljama se podrazumeva da dete napušta roditeljsko gnezdo čim napuni 19, nalazi posao i stan, dalje samo od njegovih sposobnosti zavisi šta će napraviti od života.
Hrabar mlad čovek može da računa samo na sebe i postiže sve što želi ili postaje jedan od mnogih gubitnika.
Kod nas, kao i u većini mediteranskih zemalja, već odrasla deca baškare se ušuškani pod roditeljskim krilom do tridesete, možda i duže, mamine maze, mekušci, teško opstaju bez VIP- a, buduća najslabija karika korumpiranog društva.
Život u gradu postaje nesnosan i plaća se najskupljom cenom - izgubljenim vremenom i narušenim zdravljem.
ОдговориИзбришиPitanje je dana kada će ti proraditi čir u želudcu, kamen u žući, kad će te strefiti nervni slom, možda u afektu ubiješ nekoga ko te očepi ili popreko pogleda u saobraćajnoj gužvi?
U najboljem slučaju zaradućeš hronični bronhitis i astmu,
u gradu je najopasnije disati, ako se izuzmu džeparoši, siledžije i ludaci pušteni na vikend.
Ali onoga trenutka kad zalupiš vrata stana za sobom,
košmar nestaje, gazda si u svom malom raju i niko ti ništa ne može, ako imaš sreće pa komšija iznad nije usred neke terevenke ili njegova deca ne igraju sobni fudbal.
Smeta mi duh palanke, ne podnosim nametjivu radoznalost, to što svako zna sve o svakome, pa onda lažno prijateljstvo, zluradost, licemerstvo...
ОдговориИзбришиDesi se da me u kafiću posluži moja prva ljubav, u banci za šalterom badža koji me je oplavio zbog ko zna čega, kolega na poslu sa čijom sam se ženom ja oženio...usput sretnem rezrednu iz petog, a svakom drugom moram ljubazno da kažem dobrdan i odjednom se moj život odvija kao španska serija, van moje kontrole.
Život na selu izgleda tako jednostavan i zdrav, ako zanemarim smrad štale, blatnjave opanke, žuljeve na rukama.
ОдговориИзбришиI sve tako dok se ne pojavi iznebuha psihopata koji "ne bi ni muvu zgazio" i upuca svakog ko mu naiđe pred nišan.
Ipak, da banda nije zaplenila imovinu mojih predaka, sada bih imao gde da se vratim i u suton na miru pušim lulu na pragu stare kuće, s pogledom na zlatno more žita, sve do horizonta.
Dok slušam ovu EKV pesmu, gledam sebe, prvi put daleko od kuće u nepoznatom gradu, bez prijatelja, kako sama sedim u nekom restoranu, jedem supu i ronim suze u tanjir, dok prebiram reči mačo šefa koji mi je upravo odbrusio da glava ne služi za frizuru.
ОдговориИзбришиOd tada mi je to bilo najbolje uputstvo svaki put pri donošenju važne odluke.
Najbolja lekcija u mom životu.
Volim miris pokošene livade, rascvetalog bagrema...
ОдговориИзбришиvolim kukurikanje, meketanje, pijukanje...pa da, volim i njakanje...
Jednom ću na uzvišici pored reke imati belu kućicu s crvenim krovom i dva prozora, onako kako crtaju deca.
Van dometa svega i svih.
I biću srećna.
imam takvu al nisam srećan
Избришиprodajem i selim u grad
U gradu sviraju na semaforu, zakasniće tri sekunde.
ИзбришиU selu celu noć plaća muziku u kafani, nigde ne žuri.
Taj što celu noć plaća muziku i ne žuri, poznat je u svakom selu kao raspikuća, buduća propalica.
ИзбришиBiti zemljoradnik je ozbiljan posao bez radnog vremena, zato su sela opustela.
Mladima je lakše biti rob nekom gazdi u gradu, nego biti gazda na svom imanju.
miris pokošene livade rascvetano bagrenje bele ovičice cvrkut tičice
ОдговориИзбришиnije nego
bajka za odrasle na asvaltu
Naravno da su selo i grad dva sveta, različita i nepomirljiva.
ОдговориИзбришиKad seljo dođe u grad, drži kokoške na terasi, šuri svinju u kadi, peče ajvar na travnjaku, njegove narodnjake mora da sluša ceo kraj, a miris kiselog kupusa širi se iz podrume do poslednjeg sprata, u gradskim ulicama i prevozu je potpuno izgubljen, gnjavi užurbane prolaznike, platne i bus kartice ubacuje u pogrešne automate naopačke...
Za blentu iz grada susret sa selom je još gori kulturni šok.
Zapanjiće se svaki put kada mu neznanac na putu poželi dobar dan, komšinica bane nenajavljena s vrućom pitom i usput mu uzme lične podatke i obavesti se o porodičnoj istoriji... obrukaće se svaki put kad dobronamernog komšiju upita za cenu popravke krova, tarabe, krečenja...biće mu potrebno vreme da shvati kako stvari i ljudi funkcionišu, sve dok se najzad ne opusti i uklopi.
Ako mu se pre toga pastoralna idila ne smuči , pa pokupi prnje i vrati se u prljav, opasan grad.
ИзбришиNjegov grad, tako drag.
Ma koliko im se život razlikovao, obojici je zajedničko nezadovoljstvo, obojica bi želela nešto drugo, a najbolje nešto treće ako može, ali još ne znaju šta?
ИзбришиPromenili bi mesto rođenja, državu, roditelje, vreme?
Zanimanje, lični opis, bračnog partnera, pol, prijatelje, neprijatelje...zašto da ne?
Odvažniji preduzimaju neke korake, ostali se zadovoljavaju
samosažaljevanjem i kukanjem kako je život nepravedan,
a ljudi zli.
sit sam svega
Избришиne zvao se ja mile ja bi to sve o istom trošku
Za život u gradu potrebno je strpljenje, a pre svega hrabrost,
ОдговориИзбришиza selo je dovoljna snaga i izdržljivost.
Što dalje i od grada i od sela, dotle je došlo.
ИзбришиAko se ja pitam - putovanje oko sveta u kamp prikolici, na biciklu, može i peške, sve je bolje od gradske teskobe i seoske muke.
Izgleda da postoje dva različita programa za porobljene ljude.
ОдговориИзбришиRazlikuju se samo po boji i vrsti lanaca.
I jedni i drugi pokušavaju da popune nedostatke koji zjape,
a nedostajanja su na različitim mestima.
Zato se sva društva jednako plaše prirodnog spontanog čoveka, nepredvidljivog, čoveka koji nije programiran.
Što je više svestan navika i običaja, toliko je teže njime upravljati i voditi ga.
Gradski mentalitet i seoski mentalitet su učitani i usvojeni programi.
Programiran čovek je kompjuter, konzerva na dve noge.
Neprogramiran je retkost, izuzetak, u svakom stadu on je crna ovca, obeležen kao čudak, ćaknut, koga je najbolje izbegavati jer donosi nevolje.
ИзбришиA svaka crna ovca je jedinstvena, neukroćena, onako na svoju ruku, zavisno od karaktera i inteligencije.
Među njima ima genijalaca svake fele, ludih avanturista, vrhunskih umetnika, pronalazača, ali i opasnih kriminalaca.
Bez crne ovce svako stado je dosada koja mirno pase, preživa i ispušta brabonjke.
Pitam se na šta bi ličilo društvo kada bi se svi ponašali spontano?
ИзбришиA ja se pitam šta svakom programiranom nedostaje?
ИзбришиI šta meni nedostaje?
Prvo i prvo, nedostaje mi sloboda da iskreno odgovorim na tako jednostavno pitanje.
Eto.
Većini nedostaje slobodan duh i hrabrost da se odupre programiranju.
ИзбришиSnežana Radojičić 12 godina na putu oko sveta na biciklu starom 4o godina, primer je šta slobodan duh može napraviti od života, ako se usudi.
https://youtu.be/aVJ7_SXOBKU
Ostvaruje moj životni san, mogu samo da joj zavidim i poželim srećan put.
Slpboda ima sto lica, ropstvo samo jedno.
ИзбришиSloboda je i pijanstvo, kada je svesno i dobrovoljno,
kada nije bekstvo.
Sloboda jeste odlazak,
ali i ostanak na bojnom polju može biti sloboda.
Zaebano je to.
život je zaebancija džabe lupaš glavu
ИзбришиBuntovnik je spontan i nepredvidljiv izuzetak koji se ne da programirati, rođen sa već upisanim karakterom otpornim na pritisak, što je veći pritisak, buntovnik je sve tvrđi, makar stradao.
ИзбришиBilo da ga smatraju ludom ili budalom,
svi pokoreni podanici mu se potajno dive i zavide na hrabrosti.
Bez dresure i autocenzure nema civilizovanog društva, inače ne bismo odmakli dalje od divlje horde.
ОдговориИзбришиAutocenzura je svestan i dobrovoljan pristanak na društvo.
ИзбришиDresura je naizgled isto, ali nametnuto.
Teofil
ИзбришиPolako, šta si navalio, pokušavam da smislim nešto jako pametno.
ИзбришиMislim da je autocenzura najgori oblik dresure, jer sam sebi stavljaš brnjicu, kukavički, kao najljigaviji poltron.
Ima gradova koji su slika ljudi koji su ih pre mnogo vekova izgradili,
ОдговориИзбришиa danas ih je sve više koji su slika i prilika neljudi koji su ih razrušili.
Neron je živ, i na vlasti je.
ИзбришиI Spartak je živ.
ИзбришиMilijarde nepoznatih.
ОдговориИзбришиNećemo ih nikad sresti, oni su iz nekih drugih svetova.
https://youtu.be/245v6Lpb4pc?list=TLPQMTYwMzIwMjTiajsyIcXf8g
Ne liče na nas, a isti su kao mi.
Stara podela koja, iako nekompletna, može biti istinita:
ОдговориИзбришиPrihvatanje i sebe i drugih je zrelo, odgovorno i odraslo.
Prihvatanje sebe uz negiranje drugih je karakter razbojnika.
Ko sebe smatra bezvrednim a druge dobrim, potonuo je u depresiju.
Negativan stav i o sebi i o okruženju rađa samoubicu.
Novija podela je na ljude i neljude, dobre i zle, ili je to najstarija podela?
ИзбришиSudbina jednog društva zavisi od toga ko drži većinu.
Većina je promenljiva, po volji vladara - mudar će vladati dobrima, glupan neće vladati ni sobom, biće najveći zlikovac među glupim zlikovcima.
Kad glupi zlikovac ima neograničenu moć - drži se Svete!
ИзбришиUprkos glupim zlikovcima sa svih strana koji vladaju Svetom i pokušavaju da ga unište, Svet ipak opstaje, čak i napreduje kroz vreme.
ИзбришиKako to?
Onaj ko vlada ovim svetom
Избришиi onaj ko štiti ovaj svet
nije isti lik.
"Onaj ko vlada" nema moć ni ovlašćenje da uništi svet.
Podela na dobre i zle je retrogradna.
ИзбришиGlupan koji je dozvolio sebi da ne vlada sobom, ne može da izabere dobru stranu.
Glupana će žetva pokositi i pretvoriti u stočnu hranu.
Pre žetve će glasati... pogrešno.
Suviše je uspaljenih glupana na ovoj maloj Planeti, mogli bi u trenu da je razvale bar pet puta kada bi se usudili, toliko atomki imaju.
ИзбришиAli oni se kao svadljive ženetine natežu, prete i iskaljuju na slabijima.
Do daljnjeg.
A ovaj naš uvek glasa pogrešno, ali ni to nije naša najveća tragedija, lopovskim trikovima pokušava da nas ubedi da smo mi glasali za njega.
ИзбришиNa kraju krajeva, sve je nebitno, svi smo mi samo trava. :D
ИзбришиNekim čudom, posle svih krljanja i lomova, na kraju uvek pobedi dobro, kao u svakoj bajci.
ОдговориИзбришиNije čudo, to mora da je prvi kosmički zakon reda i poretka, kakav bi inače haos nastao tamo gore?
ИзбришиA tek ovde dole!