Apotekarskim hidrogenom oprana aluminijumska folija, izložena brzim alfa česticama 5MeV, otpušta brze neutrone i postaje fosfor 30.
(brzi i teški neutroni jako usporavaju prolazeći kroz vodu ili plastiku na brzine ispod 1m/s i nemoguće je predvideti koga će, kao bačen kamen, na svom putu polomiti i pretvoriti u radioizotop.)
Nestabilan dobijeni fosfor se raspada i prelazi u stabilan silicijum otpuštajući pozitrone, koji se lako detektuju gama zracima kao rezultatom anihilacije pozitrona sa nama poznatim svetom.
Ček, ček...
Učimo da se sva poznata materija sastoji od protona, neutrona i elektrona. Baš svaki atom. Čak i taj radioaktivni fosfor.
(Ponekad retke pozitrone detektujemo kao deo kosmičkog zračenja, ne znajući ni kako nastaju ni odakle dolaze.)
A onda nam fosfor, dobijen na opisan način, ničim izazvan izračuje pozitrone,
čestice koje u njemu ni na koji način ne postoje.
Izračuje antimateriju, bogato i obilno. Gajger neprekidno pucketa.
Kako pred našim očima nastaju čestice koje nisu sa ovog sveta? Odakle dolaze?
Da li je antisvet sve vreme tu, uronjeni smo u njega, i potrebna je tek mala reakcija da iz tog sveta čestice uđu u naš?
Fizičari pretpostavljaju postojanje sveta antičestica negde u dalekom svemiru,
smišljajući zvučna imena i deleći nagrade za najgluplje ime.
Izgleda da je svet antičestica oduvek ovde, iako nama nevidljiv. Dovoljna je mala reakcija da napravi rupu i odnekud propusti antičestice u naš svet.
Živimo u svetu koji vidimo, osećamo, opažamo, merimo,
ali istovremeno živimo i u paralelnom svetu kojeg nismo svesni.
Taj drugi svet je ogledalo našeg sveta. Moguće je da promene koje pravimo stvaraju promene i u tom drugom svetu. Kad posečemo šumu, nestala je i u drugom svetu.
A moguće je, i sasvim realno, da promene u tom drugom svetu snažno utiču na nas.
Ako postoji antisvet (pri čemu "anti" nije protiv) mi jednako postojimo i u tom svetu.
Time je ulog života i postojanja makar dupliran.
ОдговориИзбришиNe znam ja dovoljno o česticama, atomskim i subatomskim...
a o antičesticama ne znam baš ništa.
Ali me ne čudi što u našem svetu istovremeno postoji još neki svet, neprimećen za naša nesavršena čula.
To nije nikakav paralelan svet, to je naš svakodnevni svet, uključujući kosmička zračenja i sve bizarne nuzprodukte raspadanja materije kojima ne znam ime i poreklo.
Mogu da shvatim kako bombardovanjem aluminijuma nastaje fosfor 3o i lančana reakcija pretvaranja u ko zna šta uz oslobađanje energije i radioaktivno zračenje.
Ali mi je neverovatno da negde u svemiru postoji još jedna Klara, po svoj prilici suprotnog naelektrisanja od ove ovde, a zbog putovanja unazad kroz vreme možda u liku novorođečeta?
Ili ja ništa nisam razumela?
Po svoj prilici mi je potreban dobar učitelj fizike. :D
Uopšte mi nije stalo da dupliram svoju životnu ulogu bilo gde, dojadila mi je i ova ovde, kao što je dojadilo i našoj nagrđenoj Planeti trpi nas ovakve.
Sa svakom godinom sve bolje mogu da razumem ljudsku potrebu da produži svoje postojanje, makar i na onom svetu, makar i u nekom antisvetu.
ОдговориИзбришиNije to samo strah od smrti.
Tek pred kraj čovek shvati gde je i kako pogrešio, napravio loš izbor, ili šta je sve propustio.
Tek sada kada je saznao šta je bitno i naučio kako treba živeti, dolazi vreme da se oprosti od života.
Ko ne bi poželeo reprizu?
Produžavanje postojanja je zaista neracionalno i nepotrebno,
Избришиjer ne znamo da li život treba produžiti u vremenu, ili u prostoru.
Ne znamo šta je vreme.
Ne znamo šta je prostor.
sad ga pretera brate
ИзбришиZar nauku nije sramota da prizna kako ne zna šta je vreme i prostor?
ИзбришиDanas, kada uspeva da posmatra rađanje i umiranje zvezda kroz vreme, da izmeri rastojanje od Zemlje do dalekih galaksija?
Ili da ja ponovo krenem u osnovnu školicu i popunim rupe u znanju?
Nauka sve zna.
ИзбришиNe poznaje neke nepotrebne stvari, vreme, prostor, energiju, gravitaciju...
Slabu i jaku silu. Elektricitet. Razliku između materije i talasa, energije...
Sve ostalo zna.
Nauka kao zanat koji pokušava da oblikuje stvoreno koje postoji ima smisla.
Nauka ne može da stvori dirakov impuls, tek filozofi mogu da ga naslute.
Nauka sve zna. Verujte u nauku. ;)
Samo se ti sprdaj, često mi se čini da više veruješ Bibliji nego nauci?
ИзбришиSamo mi je Dirakov impuls falio, odoh u filozofe. :D
Dirakov impuls je misaoni koncept.
ИзбришиTo je nemerljivo kratak impuls, koji ipak postoji.
Dugacak impuls ce pogurati materiju i energiju koji su mu srodni, i izazvati treperenje jedne talasne dužine srazmerne dužini impulsa.
Skraćivanje impulsa samo skraćuje talasnu dužinu.
Ali dirakov impuls, beskonačno kratak, će stvoriti baš sve talasne dužine istovremeno.
Stvoriće šum. Bog Haos kao izvor svega što postoji.
Ah, ta filozofija i misaoni koncepti, jedino bi se Ajnštajn iz ovoga ispetljao, ne bez muke.
ИзбришиKako neki nemerljivo kratak impuls (čuj, nemerljiv!), beskonačno kratak (!), može da stvori sve talasne dužine istovremeno?
Šta se desilo sa logikom?
Isti problem imam i sa singularitetom?!
Mogu ti reći da je misaoni impuls stvorio beskrajno opasan šum u mojoj glavi, a kakav će haos iz toga nastati i gde ću ja završiti, tek će se videti. :D
Bačen kamen u vodu će napraviti samo jedne talase, spram svoje mase i veličine.
ИзбришиBiće dužine srazmerno veličini i brzini ulaska u vodu.
Pucanj u vodu, nemerljivo brz impuls, nece stvoriti samo brze i kratke talase, kao sto je očekivano.
Ako je dovoljno brz stvorice bas sve talase. I dugacke i kratke.
Stvoriće sve frekvencije istovremeno.
Šum. Haos.
To bi onda bio cunami?
ИзбришиIdem po pištolj, javiću rezultat, ako preživim.
Preživećeš. Talasi će biti ozbiljan miks, od najdužih do najkraćih, istovremeno.
ИзбришиAko je moguće ovde, na radnom stolu, napraviti majušan otvor iz kojeg neki drugi i drugačiji svet "curi" u naš,
ОдговориИзбришиizvrnuti svet pozitrona i antiprotona,
možda je moguće otvoriti veću rupu i proći kroz nju.
Makar pogledom.
To bi nam, možda, promenilo način razmišljanja i sistem vrednosti.
Traganje za drugim svetovima ne treba činiti teleskopima i svemirskim sondama.
Drugi svetovi se nalaze ovde, oko nas i u nama.
Da li su bolji? Ne verujem, jer mi, sasvim moguće, postojimo i tamo.
To nije problem za nekog s trećim okom. ;)
ИзбришиŠto da ne?
ИзбришиKao Alisa u zemlji čuda.
"Drugi svetovi se nalaze ovde i oko nas"
ИзбришиDa, svaki čovek je svet za sebe, za nas nepoznat, ne trudimo se da ga upoznamo, ostaje stranac isto kao i ovaj u svakom od nas.
Čitao sam neku statistiku koja prikazuje koje čestice su najčešće stvarane u CERNu,
Избришиskoro 90% su to antičestice. Antiproton im je, iz nekog razloga, posebno često na meniju.
Da li, možda, sve vreme traže ili buše prolaz?
Na meniju?
ИзбришиKao uljezi koji bi da progutaju naš svet?
Nisam u stanju ovo da razumem?!
Reakcijama stvaraju antiprotone, krupne antičestice, koje uz prasak i eksploziju reaguju sa materijom iz našeg sveta.
ИзбришиMilijarde dolara su ugurani u eksperiment stvaranja... čega?
I zbog čega?
Kome treba prolaz u antisvet, u svet antičestica?
Treba radoznalom sapijensu kao i svakom majmunu
Избришиna beskrajnom putu saznanja i učenja, baš kao i meni.
To mogu lako da razumem.
Kad naučnici nešto čačkaju oko eksplozije i praska, prvo pomislim kakvo će ubistveno oružje iz toga proizaćI?
ИзбришиE to.
ИзбришиKada se sa tim igra ušati amater, dometi i posledice eksperimenta su značajno manji od zaključaka.
Ali kada to rade vojni budžeti najmoćnijih država, rizik da će uraditi nešto nepromišljeno je ogroman.
Vojni budžet vrlo promišljeno traga za novim oružjem moćnijim od svega poznatog, ne bacaju milijarde tek tako u druge svrhe.
ИзбришиUčimo iz iskustva.
ИзбришиVojni budžet je globalno upregao nauku.
Struku.
Upregao u zle vojne ciljeve, u ubijanje.
Verujemo u struku.
I bez biblijskog pročanstva propast sveta će se jednom desiti.
ОдговориИзбришиTo tvrde i naučnici.
Ali kada?
To niko ne zna.
Po predskazanju, to se već moralo desiti i to više puta, a nije se desilo.
A možda se i desilo, ali mi to ne znamo, kao što ne znamo kako su nestali dinosaurusi.
Strah od propasti prati prvog čoveka od prvog dana, od prvog koraka na Zemlji.
Smena dana i noći, godišnjih doba, kretanje zvezda, rađanje života i umiranje, navodili su ga na razmišljanje o prolaznosti, a što je više razmišljao, mozak mu je bio sve veći, a sa mozgom i strah.
A tek danas?
Istina je da mi danas živimo u znaku šestog pečata.
Pitanje je kada to nije bilo tako?
Propast se dešava, pred našim pogledom.
ОдговориИзбришиLjudi odlaze, verovatno zauvek, sa sećanjima, znanjima i iskustvima.
Malo li je na ovu skupoću?
Ta propast nije kraj. Kraj još nije izmišljen.
Kako nije? A sedmi pečat?
ИзбришиTo je legenda, baš kao i šesti.
ИзбришиFizički moguća i sasvim verovatna.
Problem je što toga nema u sadržaju knjige.
Taj deo nije završen i nije jasan... nama.
Taj deo ćemo mi napisati.
Fantazija koja će jednom postati stvarnost?
ИзбришиA možda i neće.
Nije ni bitno ako nas tada ne bude.
Sve što postoji - postoji.
ИзбришиPrestanak postojanja nije zapisan u knjizi.
Šta je fantazija? Ono što još nismo videli?
Nije moguće zamisliti samo ono čega nema.
Ne mogu da zamislim kraj Univerzuma, a ni o početku ništa ne znam.
ИзбришиPa ko sam onda ja i šta ću ja tu?
Ti si tek karika u lancu. Mala, nevažna :)
ИзбришиJe li?
ИзбришиAli ako ja zamahnem krilcima...drži se Univerzume!
Ako se prekine karika,
Избришиmala, nevažna,
odosmo u .....
Избриши...u anihilaciju, ako se tako fino kaže?
ИзбришиAnihilacija nije nestajanje,
Избришиnego pretvaranje materije u energiju.
Tek posle anihilacije nastaje čuđenje koliku energiju nosi obično zrnce materije.
Na tom principu je dobijanje atomske energije?
ИзбришиNe, elektrane samo lome teške elemente dobijajući lake, i tako oslobađaju toplotu.
ИзбришиAnihilacija je spajanje antimaterije i materije, nemerljivo moćniji proces. Jedan gram antimaterije ne bi potopio Hirošimu nego od Kalifornije do Indije.
Srećom, prolaz ka antisvetu je dobro zatvoren. Pravimo uzan prolaz kroz koji mogu da prođu pozitroni, i tek poneki proton. (ne znamo dokle je CERN stigao.)
Nikakve reči nisu mogle bolje da osvetle tvoju temu od ove neobične muzike.
ОдговориИзбришиOsećam je kao protest protiv propasti, nemoć i bes, da se naježiš.
Obožavam ih, odavno, dok su još bili demo bend.
ИзбришиPevaju na svom jeziku, veliki plus od mene.
Nije ni potrebno prevoditi, zvuk je ono što nudi poruku.
A poruka je: ljudi, budite ljudi.
Zašto je ljudima tako teško da budu ljudi, kada je to lakše od svega?
ИзбришиI lepše i prijatnije.
Umetnici znaju odgovor. Oni lako prihvataju slobodu da izaberu.
ИзбришиUmetnost daje slobodu, konačno i slobodu izbora.
Afherju er alltaf kalt?
ИзбришиAfhervju er ljosid svart?
Smiluj se, daj prevod.
ИзбришиZašto je uvek hladno?
ИзбришиZašto je svetlo crno?
Bolje je nego što sam očekivala.
ИзбришиAko je to jedini problem, treba samo da se presele sa Islanda
Znam jedno lepo ostrvce, zove se Woaini.
Ja upravo krećem tamo.
ИзбришиLaku noć svim dobrim ljudima. :*
Woainl... Stižem.
ИзбришиToplo more i večito proleće, daleko od svega.
ИзбришиDobrodošao u raj. : D
Ko nije poželeo da se spase iz ovog haosa i pobegne u neki privatni raj?
ИзбришиZbog nebrige i neodgovornosti, u potrošačkoj i osvajačkoj groznici, izgradili smo sebi svet-antisvet, nemoguć za normalan život, hladan i mračan kao u pesmi ovih ogorčenih islandskih curica.
Jedva smo primetili, a kada smo shvatili već je bilo kasno.
Nema više vajde od kukanja, pred apokaliptičnim galopom valja bežati, ili nešto preduzeti.
Ali gde?
Ali šta?
I najvažnije - kako?
Paralelno gradimo bar dva sveta:
Избришиsvet oko nas, policijsku diktaturu, ološokratiju,
i drugi - svet u nama.
Na prvi utičemo ceo jedan izborni dan svake četiri godine, ali i njega ukradu.
Drugi je samo naš.
Možemo ga zatrpati novinskim naslovima, optužbama, obračunima, tragedijama, ratovima i ubistvima,
i proživeti vek u paklu straha i mržnje.
Možemo ga napuniti praznom nadom, proročanstvima o miru i blagostanju, spasiocima i spasenjima i provesti deo života u prijatnoj laži, sve dok se taj svet nade ne sudari sa spoljnim svetom. Gubljenje nade uvek vodi u pakao.
Možemo voleti.
Izbegavati budalu i fukaru dok pokušavaju da (se) ubiju.
U voljenju dobija subjekat a ne objekat.
Voleti se može život kao takav. Bližnji. Reka i ptice nad njom.
Umetnost. Čak i umetnost njakanja. :)
Može se voleti posao, stvaranje, ono što i bogovi rade.
Al najlepše je voleti nekoga. :*
Na svet ljubavi ne utiču spoljne sile i ne mogu mu nauditi.
Lako je izabrati između ta dva sveta i svoj unutrašnji svet ispuniti ljubavlju, okrenuti se stvaranju, utonuti u prirodu, što dalje od zatrovanosti suludom politikom, od mentalnog zagađenja svake vrste.
ИзбришиAli to ipak ne donosi mir.
Postoji ogroman svet, van nas, ne možemo se praviti da nas se ne tiče šta se dešava s njim.
Toliko puta sam pokušala da se isključim - ne gledam, ne čitam, ne slušam, izbegavam ljude-neljude, a opet se svaki put prevarim u nadi da će moj glas promeniti sve.
I svaki put moj glas ispadne čorak, kao i milion drugih.
Da ne postoji ova oaza mira kojom odjekuje njakanje,
jedini zvuk koje moje uši mogu da podnesu, odavno bih završila u ludari. :* :* :*
,:* :* :*
ИзбришиČuo sam jedan recept koji nameravam da primenim.
Otprilike ovako:
Moraš znati ko su prijatelji, i još važnije, moraš znati ko su neprijatelji.
Prema neprijateljima neprijateljski,
prema prijateljima prijateljski.
Samo prijatelji mogu postati saveznici.
Izbegavaj budalu i fukaru i ignoriši njihove naume.
Voli. Kogagod i štagod.
A ako se dovoljno udaljiš od neprijatelja nećeš imati koga da mrziš, nećeš sebe trovati.
Recept zvuči jednostavno, logično,
zvuči kao da ga oduvek znamo.
Ali ga se retko ili gotovo nikada ne pridržavamo.
Pogled i pažnju, neretko i simpatije, poklanjamo budali i fukari, i pomažemo nesebično, kao nekakvi spasioci.
Tu gubimo razliku između prijatelja i neprijatelja.
Umesto da svoje snage i vreme poklonimo prijateljima, ostavljamo ih na ledu, "njima je dobro",
i uporno se bavimo neprijateljima ne dajući im da propadnu.
Fin recept, ali problem su lažni prijatelji, kameleoni, kad ih prerpoznamo i prestanemo da se bavimo njima, oni nastave da se bave nama i kvare nam život.
ИзбришиImam samo jednog pravog prijatelja, možda ćak dva,
dok se ne ispostavi da su lažnjaci. :D
Ogorčene islandske curice su brzo odrasle i probudile se u pogrešnom svetu.
ОдговориИзбришиPrvi osećaj je verovatno bio strah. Zatim tuga. Onda razočaranje.
Napredovale su brzo.
Sada su otkrile pobunu i bes, i to će jedno vreme biti njihova karta za život.
Jedva čekam da vidim sledeći korak. Ako to bude prihvatanje manjeg zla, propašće kroz sito i postati sitan pesak, nalik beskrajnom moru peska u pustinji.
Ko zna šta sve može iz peska izrasti.
Iz peska izrastaju izuzetne, bodljikave biljke, otporne na sve, retko cvetaju, ali daju slatke i sočne plodove onom ko se usudi da ih ubere.
ИзбришиKao naši najuporniji buntovnici protiv svake sile i ljudskog zla, pa i protiv nepravednih bogova.
Ljudi kaktusi, redak soj.
Haos je idealno stanje stvari, potpuna sloboda.
ИзбришиPrvi put kada se u haos unese neki zakon, recimo fizički zakon, haos počinje da se pretvara u uređeni sistem, stvarajući nove i nove zakone. Svi naknadno stvoreni zakoni su nastali oslanjajući se na prvi, i njegova su posledica.
Prvi zakon je oslonac za uređen sistem.
Kada bi prvi zakon nekako prestao da postoji, nastali zakoni bi možda promenili svojstva i redosled, ali ne bi nestali, pronašli bi oslonac jedan u drugom.
Ta promena bi bila burna i trajala bi dovoljno dugo da sistem postojećih zakona iz sebe ponovo stvori prvi, izvorni, početni, onaj koji ih je stvorio.
Kao kristalizacija. Kada jednom krene kristalizacija oko male nečistoće, moguće je ukloniti tu početnu nečistoću i proces će se nastaviti i popuniti mesto koje nedostaje.
Svaka ćelija, svaki kristal, pamti početak, prvi zakon.
Po onome što iz peska raste, znamo kako je izgledao početak.
I tako sve do prvobitnog Haosa i stvaranja Sveta?
ИзбришиSlika našeg savremenog sveta je košmarni haos.
ИзбришиMožda postoji mogućnost da se iz njega izrodi neki novi, bolji, verovatno posle potpune propasti, iz pepela?
Naravno. Upravo sada neka ruka crta nove granice,
Избришиne samo između teritorija i naroda nego i novu granicu između dobra i zla.
U stare granice će ugurati sve što je bolesno, devijantno, nekorisno i pokvareno,
onda će zapaliti granice i uz harfu sačekati da sve izgori.
Šta radi magacioner kada želi da sakrije da je decenijama krao? Zapali magacin.
Ljudska ruka sigurno neće iscrtavati granice između dobra i zla, naučila je da ih ruši i pušta zlo da preplavi svet.
ИзбришиI vatru će spremno zapaliti svaki put kad kad zatreba da prikrije tragove zločina.
Pa čija ruka to može biti?
Neljudska.
ИзбришиKao neljudska inteligencija.
A kada se ljudi odreknu ljudskosti, postaju zli. Njih ni u kom slučaju ne treba smatrati ljudima.
Mnogo je neljudskih ruku na svetu.
Dolazi vreme za sedmi pečat?
ИзбришиBergman ga je davno snimio :)
ИзбришиBergman davno započeo, a film još nije završen.
ИзбришиSnimanje neprekidno traje na planetarnoj sceni, svi smo mi u njemu glumci u sudbonosnoj partiji šaha sa tragičnim krajem.
Neretko pomislim da se neko za*ebava sa nama,
Избришиi da upravlja svetskim događajima tako da jako liče na stare zapise.
Da li su zapisi predvideli događaje,
ili se događaji rade po zapisima,
nikada nećemo saznati.
Ja bih rekla da je taj neko naša glupost.
ИзбришиŽivot se odvija u ciklusima, kao godišnja doba, ponavljaju se slični događaji po univerzalnim zakonima, a mi ponavljamo uvek iste greške, a onda to nazivamo prokletom sudbinom.
Strašno je kako kao ponavljači nismo u stanju ništa da naučimo.
Na biblijska predskazanja gledam kao na kazivanja iz kolektivnog iskustva, prenošena s kolena na koleno,
ispričana simboličnim jezikom infantilnom ljudskom rodu.
Umetnici su izoštrenog senzibiliteta, kao savršen instrument kolektivnog nesvesnog, kao i njihove kolege božiji proroci.
Za mene tu nema neke misterije, ni mistike, ali sam ja
za Bibliju nepismena, nedovoljno produhovljena, očigledno plitka, a bezobrazna.
Neko upravo gradi treći hram jer je tako zapisano.
ИзбришиCiklusi života se ponavljaju,
ali detalji su baš uporni.
https://youtu.be/Q3hBLv-HLEc?t=5060
ИзбришиU tome je ljudska nesreća.
ИзбришиHramovi se dižu uvek na tuđim kostima, ne u slavu bogova već u slavu vladara, kao spomenik njegove veličine i moći za večnost.
Na mestu sinagoge ili crkve, preko noći nikne džamija, a onda dođe drugo vreme, pa na srušenoj džamiji nikne ponovo crkva, a sada možda treći hram?
Ne mora se biti prorok, politika osvajanja, mržnje, osvete,
uz nadmetanje u naoružanju, preti novim stradanjima i patnji, zapisano odavno u svetskoj istoriji.
Vernici će saviti šiju i s patriotskim pesmama krenuti u sveti rat, za otadžbinu, kao zavet precima.
Božija volja?
Nema Bog ništa s tim.
Bogu se može moliti svako u svojoj sobi, na kamenu pored reke, u šumi pokraj drveta, bez prolivene kapi bilo čije krvi.
Vredi pogledati Stalkera ponovo i ponovo i ponovo.
ИзбришиHvala Ti. :*
:* :* :*
ИзбришиSTALKER je nadrealna zagonetka, zahteva vreme i napor i za vid i za um, film sa najviše "rupa".
ИзбришиI svaki put kada ga ponovo gledam rupe ispunjavam na drugi način, ispada sasvim nov, moj pačvork film, možda čak bolji od originala? :D
Retki su filmovi koji ostave trajni pečat u pamćenju
i nastave da žive u nama menjajući nas.
Takvi filmovi su dar za um i srce, za dušu.
Вот и лето прошло,
ИзбришиСловно и не бывало.
На пригреве тепло.
Только этого мало.
Всё, что сбыться могло,
Мне, как лист пятипалый,
Прямо в руки легло.
Только этого мало.
Понапрасну ни зло,
Ни добро не пропало,
Всё горело светло.
Только этого мало.
Жизнь брала под крыло,
Берегла и спасала.
Мне и вправду везло.
Только этого мало.
Kada me već sreća zaobilazi
Избришиneka me i nesreća zaboravi
To mi je dovoljno
Izgleda kao da su Bergmanov SEDMI PEČAT i STALKER Tarkovskog produžeci istog filma, započetog u biblijskom
Избришиproročanstvu ŠESTI PEČAT.
I mi živimo u nastavku tog istog apokaliptičnog filma,
kao da se u suštini ništa nije promenilo ni u nama ni u svetu oko nas, osim kulisa.
Počinjem da verujem da ne postoji ni prošlost ni budućnost, samo sada, kao što neki tvrde.
Избришиsve je zapisano svi proroci su lažni
ИзбришиSve što postoji postoji sada.
ИзбришиČak i prošlost i budućnost.
Neočekivano za taj filozofski horor film,
Избришиkroz tutnjavu voza koji stiže u završnoj sceni, probija se Betovenova oda radosti, jedva čujna, kao nagoveštaj nove nade.
Istovremeno.
ИзбришиDok sve propada, život ide dalje.
Избриши